Nove mere za borbu protiv stihije

Dragan Jovanović, direktor PD „TE-KO Kostolac“, kaže u izjavi za list ove Kompanije da tek predstoji borba u saniranju posledica, a uskoro će se znati i kolika je šteta pričinjena na kopu „Drmno“, koji je od 23. jula u vanrednom režimu rada. Dovoljno je reći da je za nekoliko dana palo više od 230 litara kiše po kvadratnom metru. Jovanović ističe da je uprkos tome što je mnogo vode ušlo na kop „Drmno“ već 2. avgusta pokrenuta je proizvodnja uglja i osigurano je snabdevanje ugljem kostolačkih termoelektrana.

Koliko je vremena potrebno da se sve vrati u normalno stanje?

– Problem što su dva bagera trenutno van proizvodnje zbog vode, ali najgore je što su transporteri potopljeni. Na neki način uradili smo privremeni sistem povezavši skraćeni ugljeni sistem sa transportom na prvom BTO sistemu i time obezbedili dalji protok prema termoelektranama što je omogućilo pokretanje proizvodnje uglja samo dva dana od poplave 31. jula. Bilo je bitno zaustaviti trošenje uglja sa deponija. Nije problem samo izvući vodu, već je voda nanela peska, zemlje i to su nanosi i mulj.

Kako sprečiti u budućnosti ovakve događaje?

– Moraćemo da promenimo koncepciju rada kopa. Bilo je kiše i do sada, ali sasvim drugog intenziteta. Sistem površinskog odvodnjavanja je poznat. Na dnu kopa je vodosabirnik, bazen u koji se vode slivaju, a uz pomoć crpne stanice i pumpi voda se izbacuje napolje. Međutim, sada se pokazalo da je to nedovoljno. Ovakve padavine u kratkom vremenskom periodu od par sati, gde se slilo više od 200 litara vode u kop, pumpe koje su instalisane na odvodvavanju ne mogu da savladaju ovakve vodotokove i sada se deo kopa praktično pretvorio u taj vodosabirnik. Promenićemo koncepciju kako bi vodosabirnik mogao da bude mnogo veći da može da primi veću akumulaciju i instaliraćemo najmanje tri puta jače pumpe.

PD „TE – KO Kostolac“ pokazalo se kao jedno od najorganizovanijih tokom poplava. Da li je bilo presudno to što ste na vreme donosili neke odluke šta treba da se radi?

– Prvu pisanu naredbu pisanu objavio sam je 30. aprila, jer je tog dana Hidrometeorološki zavod objavio crveno upozorenje da se očekuju padavine, u dužem trajanju i intenziteta većem od 100 litara po kvadratnom metru. Pomislili smo čak i da je greška, ali smo sve pripremili za slučaj velikih padavina. Ugalj na kopu „Drmno“ kopa se skoro 100 metara ispod nivoa Dunava i u stalnoj smo opasnosti od voda, kako podzemnih tako i površinskih. Nisam mogao da očekujem da će Mlava da se pretvori u pravu bujicu. Nije nas ugrožavala sama reka, već bujica koja se širila u širokom frontu. Ali, uspeli smo na kraju. Mnogo su nam pomogli iz sektora za vanredne situacije i MUP, jer objektivno nemamo mnogo iskustva i nismo stručnjaci iz vodoprivrede. U udarnoj noći napravljeno je nekoliko kilometara nasipa. Bilo je angažovano 50 kamiona i sva raspoloživa mehanizacija, napunjeno je više od 30.000 džakova sa peskom

U toku su revitalizacije, završen je remont bloka B2, a krenulo se na A1. Kako idu ti poslovi?

– Na B 2 urađeni su samo najnužniji poslovi, najviše zbog zamene trafoa. Blok A 1 je morao da uđe u remont jer na njemu godinama odlažemo otvaranje turbine. To je blok od 100 megavata, a važan jer se njime greje Požarevac. Sada je sva pažnja na revitalizaciji bloka B 1.

U kojoj je sada fazi projekat odsumporavanja?

– Projekat odsumporavanja je sada u fazi izrade pripremnih radova, to su u stvari građevinski radovi, postavljanje fundamenata za apsorbere i dimnjak. Oprema se radi u Kini i tu je značajno zakašnjenje, delom zbog kašnjenja projekta od Kineza, delom je do naših procedura, dobijanja dozvola i saglasnosti.

Iz tog kredita ostali su luka i železnička pruga. Šta je sa tim?

– Železnica je došla do stepena da možemo da objavimo javni poziv. Najveći problem je bio dobijanje građevinske dozvole koju još uvek nismo dobili, ali dobili smo lokacijsku dozvolu i sprovedena je eksproprijacija. Na sastanku vladine radne grupe koja prati realizaciju prve faze treba da dogovorimo način objavljivanja. Za projekat luke ima pomaka u poslednja dva meseca, inače je bila totalna blokada. Projekat se „šetao“ oko Agencije za luke koja je formirana i nije proradila, tako da nije imao ko da da saglasnost. Procedura je vrlo komplikovana, ali sada je pokrenuta sa mrtve tačke.

Šta je sa istraživanjima za Zapadno polje?

– Preliminarna istraživanja pokazuju da ima negde oko 400 miliona tona uglja, prilično eksploatibilnog. Dodatni kvalitet je što u tom gornjem delu otkrivke ima dobrog šljunka, koji ima svoju komercijalnu cenu. Važno je što na potezu između Morave i Dunava nema nikakvih ozbiljnih infrastruktura, već svega nekoliko neselja i poljoprivredno zemljište. To je dobra polazna pozicija – dve reke, cela infrastruktura i mogao bi da se izgradi blok velike snage 800 megavata. Ne možemo odustajati od lignita, jer ceo svet i dalje radi elektrane na lignit. Nemamo treće resurse, već samo vodu i lignit.

Hoće li gradnja bloka B 3 početi u 2015. godini?

– Da, trebalo bi.

Rezultati za 2013. godinu bili su veoma dobri kakva su očekivanja za ovu godinu s obzirom na sva što nas je zadesilo?

– Prema izveštaju Agencije za privredne registre, PD „TE-KO Kostolac“ je deveta firma u Srbiji po ostvarenoj dobiti koja je dostigla više od tri milijarde dinara. To je najbolji pokazatelj. „Kostolac“, međutim, vuče veliki kumulativni gubitak, kao i ceo EPS. Za ovu godinu nisam siguran da ćemo ponoviti ovakav rezultat, jer u strukturi bilansa učestvuju i fiksni troškovi na koje nemamo uticaja.

Koliko će proizvodnja da bude manja s obzirom na sve okolnosti?

– Ovog momenta, ne računajući potisnutu energiju, blizu smo ostvarenja od 98 odsto, ali teško da možemo napraviti 100 odsto od plana.

Očekuje se da oko 300 radnika ode ove godine u penziju. Da li se već sada oseća taj odlazak i kako će rešiti taj problem, s obzirom na zabranu zapošljavanja?

– To je veliki problem, jer od kad je uvedena zabrana obustavljena su sva zapošljavanja. Dodatni problem što je sindikat još proletos potpisao sporazum sa Vladom Srbije po kojem je 209 radnika trebalo da pređe u stalni radni odnosu i to su radnici koji rade po principu privremeno-povremenih poslova. Taj sporazum još nije realizovan i ti radnici rade po ugovorima na određeno vreme. Pojačan je odlazak ljudi u penziju. Manje je ljudi u odnosu na sistematizaciju, veliki je broj objektivno zdravstveno izmorenih ljudi i invalida. Veliki problem su radnici objektivno narušenog zdravlja, koji nemaju rešenja o invalidnosti. Oni ne mogu da rade, a potrebno je angažovati ljude po nekom drugom osnovu. Star smo kolektiv.

Kakva je situacija na polju bezbednosti i zdravlja na radu?

-Ranije se jako malo davalo na bezbednost i zdravlje na radu. U 2006. godini bilo je 146 povreda na radu, a sada, od početka godine ih ima 10. Nije ni to malo, ali odnos je mnogo manji nego pre. To se postiglo i sankcijama. Jer se kažnjava svako ko ne nosi zaštitnu opremu. Pri svakoj povredi sada se ispituju se okolonosti, pa i odgovornost povređenog, zašto se povredio, ako nije nosio zaštitnu opremu.