Nove tehnologije za merenje vremena

Kada je „Omega“ prvi put merila vreme na Olimpijskim igrama, 1932. u Los Anđelesu, imala je jednog tehničara i 30 štoperica. Za igre u Berlinu 1936. godine, tvorac satova Pol-Luj Ginjar poneo je kofer sa 185 hronografa. „Omega“ će svoj posao na Igrama u Pekingu u avgustu obaviti uz pomoć 175 kilometara kablova i optičkih vlakana, kao i 420 tona opreme, uključujući i transpondere u patikama i Dži-pi-es (GPS) sistem da bi merila vreme na 302 takmičenja. Ovo će biti 23. put da „Omega“, deo najvećeg svetskog proizvođača satova „Svoč grup“ (Swatć Group), preuzme ulogu zvaničnog merioca vremena, a na svojoj strani imaće niz visokotehnoloških naprava koje će omogućiti da rezultati budu besprekorni.
„Moramo biti spremni i pobrinućemo se da budemo vrlo pouzdani i vrlo precizni kada budemo merili nečije nastupe. Sportisti godinama treniraju“, rekao je Kristof Berto iz „Svis tajminga“, koji je takođe deo „Svoč grupe“.
„Omega“ je jedan od 12 globalnih sponzora Igara i ima prava da koristi logo Olimpijade širom sveta. Igre ovom proizvođaču satova nude jednu od najefektnijih međunarodnih marketinških platformi na svetu, i način da dopru do milijarde ljudi u više od 200 zemalja i teritorija, uključujući i milione Kineza koji obraćaju pažnju na marke. „Svoč“ je objavio da očekuje dvocifreni porast prodaje ove godine, imao je koristi od povećane potražnje svojih najboljih satova, što je deo svetskog porasta potražnje za luksuznom robom, uključujući i novo rastuće tržište u Kini.
Na Igrama 1932. godine, zvanični rezultati objavljivani su sa desetim delom sekunde. Stoti deo sekunde prvi put je zabeležen 1952, čime je nagoveštena era kvarca i elektronike. Stvari su se mnogo promenile od tada. „Omega“ će ove godine koristiti „Sken o vižn“ (Scan’O’Vision) kao kameru za foto finiš na cilju kod sprinta, prepona i drugih trka, kao i nove sisteme za merenje vremena, rezultata i pogrešnih startova.
„Preciznost sistema koji koristite za merenje je od najveće važnosti. Zbog toga moramo imati veoma sofisticirane sisteme sa kamerama za foto finiš“, rekao je Berto. „Kamera snima šta se dešava na svakom dve hiljaditom delu sekunde, a onda se sve te slike stave u kompjuter i na kraju trke otkriva se slika napravljena na osnovu vremena. Na osnovu nje tačno znamo u kom trenutku su grudi atletičara prešle liniju“, objasnio je Berto.
Kompanija takođe koristi sistem globalnog pozicioniranja (GPS) za veslanje i jedrenje. „U veslanju merimo poziciju svakog čamca pet puta u sekundi i sa tim informacijama možemo da poredimo razdaljinu među njima. Ovako određujemo i broj zamaha u sekundi, a to je informacija koju možete dati publici, ali i trenerima. Oni posle mogu da odrede kakva je bila strategija, kako su se drugi učesnici ponašali i gde su grešili“, objasnio je Berto.
Maratonci će imati transponder prikačen za jednu patiku, a koristiće se identifikacija radio frekvencije (RFID) da bi se pratila i beležila njihova vremena u određenim intervalima na stazi dugoj 42 kilometra. Transponder je mala, laka elektronska naprava, koja može da prima i šalje radio signale. „Omega“ je 1968. godine donela revoluciju u takmičenjima u bazenu tako što je uvela tehnologiju reagovanja na dodir, čime je rešen problem beleženja vremena kada su plivači dirali zid na kraju trke.
Naravno, biti precizan ne znači uvek biti popularan. Sportisti koji su diskvalifikovani iz raznih razloga često svoj bes istresaju na merače vremena. „Omega“ je na Igrama 1984. godine uvela nove detektore pogrešnih startova, uprkos burnoj reakciji pošto su neki sportisti diskvalifikovani sa Igara Komonvelta 1982. gde je sistem prvi put upotrebljen. Sistemi za start takođe su unapređeni, ali će pritisak na kompaniju biti veći sada, jer je i ulog veći. Sportistima će u Pekingu biti dozvoljen samo jedan pogrešan start pre diskvalifikacije, ali ako neki drugi sportista krene pre vremena posle toga biće odmah suspendovan, čak i ako on prvi put nije napravio prekršaj. Svaka startna staza imaće zvučnik povezan sa signalnim pištoljem, tako da svi mogu da čuju znak u isto vreme. Sistem za otkrivanje pogrešnog starta meri reakciju svakog trkača, ili razmak između zvuka za početak i reakcije takmičara. Ako je izmereno vreme manje od vremena u kome neko uopšte može da reaguje, merilac vremena će signalizirati pogrešan start.
Dok veliki sat na trgu Tjenanmen odbrojava poslednje dane, sate i sekunde do početka Igara, švajcarska kompanija se nada dobrom početku za sebe 8. avgusta. „Ovo je veliki, veliki projekat. Sada dolazi do svog vrhunca, ciljne krivine“, rekao je izvršni direktor Stiven Urkhart.