Novi antivirusni lekovi efikasniji od terapije plazmom

Ovi rezultati došli su svega par nedelja nakon što je Svetska zdravstvena organizacija objavila da ne postoji dovoljno dokaza da je plazma rekovalescenata, odnosno krvna plazma osobe koja se oporavila od kovida 19 a koja sadrži visok nivo antitela, efikasna terapija protiv ovog virusa.

Lečenje plazmom do sada je bilo odobreno za upotrebu u Americi ali samo među hospitalizovanim osobama i imunokompromitovanim pacijentima. I u Srbiji je plazma jedno vreme korišćena u lečenju bolničkih pacijenta, ali je ubrzo nestala iz terapijskih protokola.

Do ovakve razlike u stavovima i nalazima, došlo je jer je pomenuta studija univerziteta rađena među blaže obolelim pacijentima koji su na kućnom lečenju, i to u ranijoj fazi bolesti, odnosno osam dana od kovid pozitivnog testa.

Zaključci SZO, međutim, proistekli su iz obimnijih kliničkih ispitivanja, a prevashodno se odnose na teže obolele pacijente koji su na bolničkom lečenju.

SZO je ranije saopštila da plazma rekovalescenata ne bi trebalo da bude korišćena među pacijentima koji nemaju teži oblik bolesti, dok se među pacijentima sa ozbiljnim vidom kovida može koristiti ali u okviru kliničkih studija.

Taj stav obrazložila je nedostatkom dokaza koji bi potvrdili efikasnost te terapije. Kako je navedeno, trenutni dokazi pokazuju da plazma “ne povećava preživljavanje niti smanjuje potrebu za mehaničkom ventilacijom, dok nosi značajne troškove”.

S druge strane, autori studije Hopkins univerziteta, koja je obuhvatila nešto više od 1.000 pacijenata, nadaju se da će plazma biti odobrena za upotrebu i među osobama sa blažim oblikom kovida, odnosno među osobama u prvim danima bolesti koji se leče još uvek kod kuće.

Rezultati su pokazali da terapija plazmom smanjuje rizik od hospitalizacije za 54 odsto te ide u prilog njenoj upotrebi kao rane terapije, smatraju istraživači.

Oni su takođe napomenuli da je to jedina terapija antitelima koja može da bude efikasna nezavisno od toga kojim sojem je osoba zaražena.

Kako napominje Radan Stojanović, redovni profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, primena plazme rekonvalescenata se više nigde ne pominje u preporukama i protokolima za lečenje kovid pacijenata.

Više velikih, randomizovanih kliničkih ispitivanja potvrdilo je da nema dovoljno dokaza za njenu efikasnost u lečenju nehospitalizovanih pacijenata sa blagom i umerenom formom kovida 19.

Stav je da njenu primenu u kliničkim ispitivanjima u koja će biti uključeni pacijenti sa teškom formom bolesti treba nastaviti dok ne dobijemo jasnije rezultate o efektima ove terapije kod teško obolelih.

U međuvremenu, medicina se okreće jednostavnijem, po pacijenta komfornijem, i racionalnijem terapijskom pristupu.

– Najpre, rezultati tri velike randomizovane kliničke studije, RECOVERY, CONCOR-1 i REMAP-CAP, koje su ispitivale efekat plazme kod pacijenata na bolničkom lečenju, ukazuju da nema dovoljno dokaza da će njena primena biti od koristi u lečenju obolelih od kovida-19. Nije bilo značajnih razlika između grupe pacijenata koja je primila plazmu rekonvalescenata u odnosu na onu koja je dobila standardnu negu u pogledu smanjenja smrtnosti, vremena provedenog u bolnici niti u potrebi za mehaničkom ventilacijom. Moguće je da će neke naknadne, pojedinačne studije pokazati određene pozitivne efekte kod blažih oblika bolesti i u njenim ranijim stadijumima. Međutim, mislim da bez jasnih dokaza o efikasnosti kod nehospitalizovanih pacijenata one neće menjati krovni stav SZO i vodiča za terapiju ovog oboljenja, jer je terapijski pravac usmeren ka drugim modalitetima lečenja, pre svega sa lakšom primenom. Sada imate antivirusne lekove, pacijent ih pije kod kuće, nema dolaska u kovid ambulantu ili bolnicu. Nije svejedno kada morate, kao nehospitalizovani pacijent, da idete u bolnicu da primite plazmu, pa da vas prate i sve što sleduje, ili da odete u kovid ambulantu, dobijete lek koji ćete piti kod kuće.Tako da je tu budućnost farmakoterapije kovida, a ne vraćanje na plazmu rekonvalscenata, objašnjava profesor Stojanović.

On nastavlja da plazma rekonvalescenata inače sadrži antitela prema virusu SARS-Cov-2 od pacijenata koji su preležali kovid-19, dok novi lekovi tzv. monoklonska antitela prema spajk proteinu koronavirusa u sebi sadrže već gotova, laboratorijsjki napravljena antitela, čija količina može tačno da se dozira i precizno prilagođava.

– Kod teško obolelih pacijenata, kada je stepen oboljenja takav da osoba mora da se hospitalizuje, ima upalu pluća i neophodna joj je kiseonična terapija, koriste se neki drugi lekovi, kao što je antivirusni lek remdesivir koji je prvi dobio dozvolu FDA za primenu. Onda je tu deksametazon, odnosno kortikosteroidi, antiinflamatorni lekovi koji suzbijaju zapaljenja, zatim lekovi usmereni protiv tzv.citokinske oluje, antikoagulantni lekovi i antibiotici čija primena mora biti racionalna. U svakom slučaju, plazme rekonvalescenata više nema u protokolu, navodi Stojanović i zaključuje da je cilj novih antivirusnih lekova da pacijente sa blagim do umerenim simtomima zadrži kod kuće, gde će uzimati lek koji se lako koristi, a time i da se spreči navala na bolnice, kako bi adekvatnu negu mogli da dobiju nekovid pacijenti.

Dostupni lekovi za blaži oblik bolesti

Profesor Stojanović objašnjava da se u lečenju blagih i umerenih formi bolesti možemo osloniti na monoklonska antitela usmerena prema spajk proteinu (na primer, lek po imenu sotrovimab).

– Novije terapijske opcije su antivirusni lekovi koji se koriste oralno, kao molnupiravir i pakslovid, koji su u poslednjih par dana dobili dozvolu za hitnu primenu od strane FDA (američke Agencije za hranu i lekove). Oba leka se nalaze u našem najnovijem 13. Protokolu za lečenje obolelih od kovida. Njih je važno primeniti tokom prvih pet dana od pojave simptoma i dijagnostikovanja kovid-19, objašnjava sagovornik Danasa.