Novi datum, stare muke

Određen je i datum, doduše promenjen u odnosu na vreme održavanja prethodnih sajmova knjiga.

Umesto u poslednjoj nedelji oktobra, kao što je uobičajeno, ovaj, 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga biće otvoren znatno ranije, u subotu 11. septembra, i trajaće, što je novost koja će svakako obradovati čitaoce, devet dana, do kraja sedmice, 19. septembra.

Zbog čega septembar?

Na prvom mestu zbog straha od novog talasa pandemije virusa kovid 19, koji se prema svim predviđanjima, nažalost, može očekivati u poznijoj jeseni, u oktobru, a možda i nastaviti tokom zime.

A zbog čega baš 11. septembar?

U saopštenju Beogradskog sajma i Odbora Beogradskog sajma knjiga stoji da je baš na taj dan, pre 84 godine, „počela prva manifestacija u posleratnoj istoriji Beogradskog sajma na današnjoj sajamskoj lokaciji“.

Odnosno, kad je „pre osamdeset četiri godine otvaranjem kapija za posetioce Beogradski sajam započeo svoj trijumfalni hod kroz istoriju“.

Iz ovog zapetljanog i nepreciznog saopštenja, očigledno sastavljenog na brzinu, nije sasvim jasno koja je posleratna istorija u pitanju, iza Prvog ili Drugog svetskog rata, pa se može sumnjati da su godine, 84, pogrešno navedene tim pre što je Beogradski sajam, „kao društveno preduzeće za organizovanje sajamskih izložbi“ (izvor Vikipedija), osnovan 1957. godine, pa bi datum na koji se poziva u Saopštenju pre odgovarao brojci od 64. godine.

Ali i tu nešto ne štima.

Jer, onaj Beogradski sajam od pre 84 godine, i ovaj od pre 64 godine nisu započeli „svoj trijumfalni hod kroz istoriju“ sa iste lokacije!

Naime, 1937. na levoj obali Save, na Starom sajmištu „izgrađen je sajamski kompleks sa 26 paviljona, različite namene i vlasništva, a izlagačima je na raspolaganje stavljeno 127.000 kvadratnih metara prostora pod krovom i još 20.000 na otvorenoj površini“.

Tako je prvi Beogradski sajam (kao manifestacija, a ne kao preduzeće) počeo sa radom 11. septembra 1937. godine; za vreme Drugog svetskog rata nacisti su sajmište pretvorili u koncentracioni logor.

Beogradski sajam je, pak, iznikao na desnoj obali Save, gde je i danas, a otvoren je 23. avgusta 1957.

Nekoga koga zanimaju knjige, a ne nategnuti datumi, ovo i ne treba mnogo da interesuje, ali ako se već na silu i bombastično insistira na povezanosti sa istorijom onda se valja čuvati neukosti, i improvizacija.

Brzina kojom je rešeno da se u septembru organizuje 65. Sajam knjiga obradovala je čitaoce, ali je zatekla izdavače.

U Saopštenju stoji da je odluku o odstupanju od uobičajenog termina doneo Odbor Beogradskog sajma knjiga, predvođen akademikom Dušanom Kovačevićem, uz učešće gradskog sekretara za kulturu Ivana Karla, i saglasnost predstavnika udruženja izdavača – Dejana Papića – predsednika Udruženja izdavača i knjižara Srbije, Zorana Hamovića – predsednika Udruženja profesionalnih izdavača, i Žarka Čigoje – predstavnika samostalnih izdavača.

Slogan Sajma biće Povratak napisanih, zemlja počasni gost je Rumunija, a Sajam će biti organizovan kao i ranije uz, kaže se, poštovanje aktuelnih epidemioloških mera.

Podsetimo: Beogradski sajam je zbog proglašenja pandemije korona virusa prestao sa radom u martu prošle godine, kad su uvedene rigorozne mere i izolacija, odnosno otkazane manifestacije u zatvorenom prostoru.

Sve predviđene aktivnosti, svi planirani sajmovi su odloženi, a krajem leta krenule su priče o (ne)održavanju i 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Ozbiljna epidemiološka situacija bila je potom razlog odlaganja za decembar, da bi se konačno od njega odustalo.

U tom periodu nagađanja da li će ga biti ili ne, između izdavača i Beogradskog sajma trajali su pregovori.

I jedni i drugi bili su u očajnoj situaciji. Izdavači nisu mogli da prodaju knjige jer su knjižare bile zatvorene, a onlajn prodaja je teško dosezala željenu zaradu.

I Beogradski sajam koji živi od manifestacija počeo je da naglo, ozbiljno kuburi sa finansijama.

Kao društveno preduzeće prošle godine jedva da je imao prihoda, a uz sve to izvesno je vreme bio kovid bolnica, potom i punkt za vakcinaciju.

Razgovori između Beogradskog sajma i izdavača vođeni su, naravno, oko novca.

Zbog strahovitog pada profita, Sajam je odbio da izdavačima umanji cenu zakupa prostora, i smanji cenu ulaznica.

Udruženja izdavača su se pobunila, sa pravom navodeći da nije fer da „sav rizik i trošak održavanja Sajma knjiga podnesu izlagači“. Povećan broj zaraženih od kovida 19 presekao je rasprave: Sajam knjiga nije održan.

Posle nešto manje od godinu dana, zakazivanjem 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga od 11. do 19. septembra 2021, a uzevši u obzir šturo Saopštenje o tome kao da se ponovo otvaraju ista pitanja.

Štaviše, već se čuju glasovi izdavača da njihova udruženja nisu dala nikakvu saglasnost za održavanje Sajma knjiga, da su njihovi predstavnici dovedeni pred svršen čin i da im je Beogradski sajam samo predočio svoju odluku.

Iz Saopštenja se vidi da nije bilo reči o eventualnim olakšicama koje bi Sajam ponudio izdavačima, a koje bi već sada obradovale i posetioce.

Kad na njih prošle godine, u najtežem trenutku oskudice, nije pristao bilo bi suviše optimistično poverovati da će ove, 2021. popustiti.

Čak i ako zadrži istu cenu zakupa i ulaznica, nudi li bar mogućnost plaćanja na rate?

Kako se među izdavačima čuje, teško da će i toga biti, jer službenici Beogradskog sajma jedva imaju i za plate.

Ako do dogovora o manjim cenama zakupa i ulaznica ne dođe, ispada, zaista, da se od izdavača očekuje da Beogradskom sajmu isporuče ogromne sume novca da bi nekako preživeo.

A da li će država priteći u pomoć ovom „društvenom preduzeću sa potpunom odgovornošću“ može samo da se spekuliše.

Ta bi podrška, indirektno, bila i pomoć izdavačima, ukoliko bi Sajmu omogućila povoljan dogovor sa njima.

Dokle god ne dođe do nekog rešenja koje bi finansijsku situaciju olakšalo obema stranama, opravdan je strah od njenih posledica, još težih od trenutnih.

Datum održavanja Sajma knjiga izdavačima ne pogoduje previše. Dok Beogradskom sajmu gori pod nogama da što pre otvori svoje hale za posetioce, izdavači su, u stvari, zatečeni.

Udruženja će se tek na svojim narednim sastancima opredeljivati za ili protiv učešća na Sajmu, a sve će se, naravno, svesti na pojedinačne odluke – već sada se sluti da jedan, možda i veći broj izdavača neće učestvovati jer se, ako ostane ista cena zakupa, tu pojavljuje još čitav niz poteškoća.

Mnogi od njih nisu stigli da objave sve predviđene knjige, i sada su u cajtnotu; septembar je mesec kad godišnji odmori još traju, a to je i mesec kad đaci kreću u školu pa je porodični budžet, pogotovo posle letovanja, opterećen i kupovinom udžbenika. Koliko će iz tako istanjenih kućnih novčanika uopšte moći da se računa na novi, dodatni trošak za kupovinu knjiga?

Iako će na sajmu, hteli – ne hteli, izdavači morati da ih prodaju sa ogromnim popustima kako bi ipak nešto zaradili.

Kad se sve sabere, ako Beogradski sajam ne odstupi od svojih cenovnika, zacrtanih još 2019. godine, staviće izdavače pred dilemu: Povratak ili Izostanak napisanih.

Od toga kako će je rešiti, mnogima će zavisiti opstanak.