Novi krov za preistoriju

Duže od tri decenije lokalitet Lepenski vir štiti privremeni salonitski krov. Na sreću, ovo „privremeno rešenje“ uskoro će postati prošlost pošto će sredstvima Nacionalnog investicionog plana ovo arheološko nalazište konačno dobiti izgled primeren značaju koji ima. Naime, projekat arheološki lokalitet Lepenski vir slovi kao najveći projekat u ovogodišnjem budžetu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u sektoru posvećenom turizmu. Pojedinačno posmatrano, to je najveći projekat, a 191 milion dinara opredeljen je za izradu zaštitne konstrukcije nad nalazištem.
– Ovo nije lokalni projekat, čak ni nacionalni, ovo je svetski projekat i deo svetske kulturne baštine. Što se tiče našeg nacionalnog budžeta, on će ovu fazu projekta podržati i mi ćemo ove godine dobiti novu zaštitnu konstrukciju koja će omogućiti da se lokalitet Lepenski vir zaista doživi na način primeren značaju koji ovo nalazište ima. Nova zaštitna konstrukcija obezbediće, osim dobrih uslova za posetioce i uslove za očuvanje onog što su arheolozi pronašli – ocena je državnog sekretara za turizam Gorana Petkovića izrečena prilikom skorašnjeg boravka na Lepenskom viru. Prema njegovim rečima, osim elementarnih infrastrukturnih uslova, na prostoru Lepenskog vira potrebno je još uraditi štošta – dobar pristup, veći parking, bolje infrastrukturne uslove za pristup Đerdapskoj magistrali.
Po projektu čiji su autori arhitekte Marija Jovin i Siniša Temerinski, lokalitet Lepenski vir biće pod novim krovnim zdanjem, osmišljenim na adekvatan način. Naime, autori su bili ograničeni time što se lokalitet nalazi u središtu strogo zaštićenog prirodnog rezervata Nacionalnog parka Đerdap, i svojim izgledom treba da bude deo okolnog pejsaža. Prilikom projektovanja dvoje arhitekata trudilo se da se što više zadrži slika naselja na otvorenom prostoru. Sve to da posetiocima bude bliža impresija kako je to nekada bilo na Lepenskom viru, pa su oblici konstrukcije proizvod jednostavnosti i utilitarnosti, a silueta prati nagib terena na kome je locirano naselje.Posetioci će moći da se kreću duž obodnih staza i sagledaju selo sa svih tačaka, dok je raspored svetla i vizura takav da se, u velikom, ponavlja osnovna orijentacija lepenskog staništa – zatvoreno ka planini na zapadu i otvoreno prema Dunavu.
Buduće zdanje biće površine od oko četiri hiljade kvadratnih metara, a pod krovom od leksana koji podupire šest nosača na oko dve i po hiljade kvadrata prostirali bi se arheološki lokalitet, amfiteatar, sala za stalnu postavku skulptura, prostor na kome bi bila rekonstruisana trapezoidna osnova kuća nekadašnjih Lepenaca, dok bi uz obod naselja, pod providnim krovom, bili izloženi arheološki nalazi. Projekat je prošao svu potrebnu proceduru, a na tender za izvođača građevinskih radova javilo se pet firmi, pa je na komisiji koju je oformilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja da sada izabere najbolju ponudu kako bi radovi uskoro startovali.
Podsećamo da je pre nešto više od četiri decenije, zbog podizanja đerdapske brane na Dunavu, otkrivena dotad nepoznata civilizacija kamenog doba, zbog koje je kulturnoj Evropi zastao dah. Istraživanja su pokazala da je Lepenski vir nekada bio središte jedne od najsloženijih i najblistavijih kultura preistorije.
Zbog podizanja nivoa reke, pre trideset godina lokalitet je izmešten na novu lokaciju – prostor na oko 20 metara iznad kote jezera, a sav preistorijski „mobilijar“, žrtvenici i skulpture iz bezbednosnih razloga prenet je u depoe Narodnog muzeja. Preneti arheološki objekti nisu definitivno prezentovani, a potporni betonski zidovi nisu finalno obrađeni. U skladu sa očekivanjima da će u dogledno vreme biti izgrađen trajni pokrivač, tada je nad prenetim objektima izgrađena privremena zaštitna konstrukcija od stare krovne građe i salonita, nije se obraćala pažnja na kvalitet privremene zaštite, osvetljenje i pristupačnost posetiocima, pa se lokalitet i danas samo delimično može sagledati sa drvene platforme locirane skoro na samom ulazu.