Novog ministra prosvete čeka „vrela“ stolica: Zašto prosvetari ne veruju da će biti bolje?

Za desetak dana ističe rok do kojeg premijerka Srbije Ana Brnabić mora da predloži novog ministra, pošto je Branko Ružić podneo ostavku na tu funkciju.

Iako se spekulisalo da bi funkcioner SPS i ministar bez portfelja Đorđe Milićević osim v.d. statusa mogao da dobije i ministarski mandat, utisak je da je ta ideja „pala u vodu“, budući da je vest o Milićevićevom imenovanju izazvala negodovanje javnosti, pre svega zbog njegove profesionalne biografije i činjenice da nikada nije radio u prosveti.

Već sutradan lider SPS Ivica Dačić je izašao sa spiskom potencijalnih kandidata, želeći da uveri javnost kako ta partija ima stručne kadrove, pa su se „u igri“ za mesto prvog čoveka srpske prosvete našli profesori Univerziteta u Beogradu Radivoje Mitrović i Ivica Radović, bivša ministarka Slavica Đukić Dejanović, istoričar Predrag Marković, a naknadno i direktor Istorijskog instituta Aleksandar Rastović.

– Svi u društvu smo svesni da je pitanje dodele ministarskog mesta stvar međustranačkog dogovora i podela, što je najgora moguća opcija kad je reč o obrazovanju. Ovakva praksa dovodi za ministre obrazovanja ljude koji nisu dovoljno kompetentni za resor koji dobiju, koji nisu spremni da svoj politički rejting žrtvuju zarad nekih većih promena, koje su nužne, a koje bi na kraju rezultirale kvalitetnijem obrazovnom sistemu. Ako znamo da je mandat ministra verovatno već sada ograničen na nekih godinu dana, s obzirom na najave da su mogući izbori već 2024. godine, jasno je da će se, kao i do sada, samo zatvarati rupe – smatra Aleksandar Markov.

On napominje da će, kratkoročno gledano, novi ministar morati da se suoči sa izazovima oko privođenja kraja školske godine, kao i sa predstojećim završnim ispitom.

– Ako znamo da su se prethodnih godina dešavali problemi na lokalnom, ali i globalno na nivou države, u pogledu realizacije male mature, sigurno mu neće biti lako. Dugoročno gledano, novi ministar će morati da pronađe način za narastujuću agresiju u školama koja je svoju kulminaciju doživela u tragičnom događaju u vračarskoj školi „Vladislav Ribnikar“. Osim toga, tu je i pitanje državne mature, koja je već više puta odlagana i za koju ne postoje garancije da li će i kada biti implementirana. Možda je dobra prilika da novi ministar saopšti da li je uopšte ima smisla uvoditi, odnosno da li smo kao država kadri da to uradimo – ističe Markov.

Kada se, kako kaže, svemu navedenom dodaju i drugi, tekući problemi, poput nezadovoljstva nastavnika sopstvenim statusom, platama, sada već hronični nedostak nastavnika za pojedine predmete, jasno je da novog ministra čeka ne vruća, nego vrela stolica.

– Najzad, ako pročitate moju izjavu povodom imenovanja, sada već bivšeg ministra Ružića, videćete da su problemi ostali isti, te da su samo dopunjeni novim. Tako da na pitanje šta možemo očekivati od novog ministra, jedini ispravan odgovor bi bio: „Ništa“ – poručuje Aleksandar Markov.

Očekivanja, nadu ili iluziju da srpsku prosvetu čekaju bolji dani nema ni Vesna Vojvodić Mitrović, koja je uverena da slično razmišljaju i njene kolege.

I sama dešavanja u vezi sa imenovanjem v.d. ministra prosvete su, prema njenom mišljenju, veoma indikativna.

– Ona po ko zna koji put potvrđuje da resor prosvete, u koji se svaka vlada zaklinje da je najvažniji i motor promena, zapravo „pod šapom“ određene političke strukture i da je to manufakturno preduzeće, u ovom slučaju jedne političke partije koja bi valjda trebalo da isporuči određeno ime i prezime, ali uz poštovanje političke volje većine i nekakvog zadovoljenja elementarnog kriterijuma da ta osoba ima neupitan profesionalni i etički kodeks, te da u tom smislu naročito ne izaziva javnost, koja je nakon tragičnih događaja možda u fokus svog promišljanja prosvetu stavila u znatno većoj meri nego ranije – navodi sagovornica Danasa.

Ona, međutim, napominje da u društvu u kojem je sistem vrednosti potpuno pomeren, „nema tog imena i nema tog Don Kihota koji bi kao pojedinac u ovom trenutku dobio bezrezervno poverenje prosvetnih radnika“.

– Imali smo takve optimistične trenutke, kada je došao Srđan Verbić kao nestranačka ličnost. On je, bar u epizodama kada smo imali priliku s njim da razgovaramo, pokazivao volju i entuzijastičnost, druga stvar je kako se to završilo i u kojoj meri je on osvestio da nije imao odrešene ruke i da je možda i sam živeo u jednoj vrsti iluzije. Ali sada je došla bolna osvešćenost celog društva i nema potrebe da se uljuljkujemo u iluziji – kaže Vojvodić Mitrović.

Ona kaže da ništa ne znači ako za novog ministra bude postavljena osoba zvučnog imena i neupitne biografije.

– Da li će ta osoba moći da se uhvati u koštac sa problemom dualnog obrazovanja koje ne može i ne treba da bude put u budućnost Srbije? Hoće li ta osoba imati hrabrosti i slobodu i biti podržana da se podigne nedopustivo nizak nivo funkicionalne pismenosti u našem društvu? Da li će reći da se i ovoga puta pokazalo da nismo kao društvo sposobni da uvedemo državnu maturu? Da li će obezbediti uslove da se najbolji mladi ljudi opredele za rad u školi – pita naša sagovornica.

Izašli smo iz faze verovanja u bajke

– Ako posle 11 godina neko može da me ubedi da stvarno postoji prava politička volja da resor prosvete procveta ja stojim na raspolaganju za takve argumente, ali uz svu volju, napor i želju da potražim te iskrene signale nisam ih videla. Obrazovne politike se neće promeniti personalnom promenom na čelu Ministarstva prosvete, kozmetičkim reformama i češćim pozivom na kafu s ministrom. To smo preživeli, odrasli smo i izašli iz faze verovanja u bajke. Šta smo učinili da ta prosveta bude funkcionalna, efikasna, kvalitetna i privlačna? Ništa – navodi Vojvodić Mitrović.