Saobraćajni kolaps tokom vikenda posle zatvaranja Mosta slobode zbog auto trka na Mišeluku sve je češća svakodnevica Novog Sada, koji je dugo važio za grad s dobro rešenim saobraćajem i dičio se širokim bulevarima. Još uvek se mnogi Novosađani hvale da za pola sata mogu stići s jednog kraja grada na drugi.
Saobraćajni kolaps tokom vikenda posle zatvaranja Mosta slobode zbog auto trka na Mišeluku sve je češća svakodnevica Novog Sada, koji je dugo važio za grad s dobro rešenim saobraćajem i dičio se širokim bulevarima. Još uvek se mnogi Novosađani hvale da za pola sata mogu stići s jednog kraja grada na drugi. U subotu ili nedelju, pak, dok su trkači na Mišeluku stiskali gas do daske jureći krivudavim trkačkim stazama, mnogi Novosađani su se u svojim četvorotočkašima ili u autobusima GSP truckali u kolonama dugim i po više od kilometra, mileći kroz grad okovan vozilima, jer sav saobraćaj se odvijao praktično samo preko Varadinskog mosta, kroz usku petrovaradinsku Beogradsku kapiju. Uz sve to mnogi Novosađani provodili su se na Grožđebalu u Sremskim Karlovcima, vikendaši su lep vikend provodili na izletištima na Fruškoj gori ili u svojim vikendicama, pa je zaista bilo teško svu tu silu vozila propustiti kroz usko grlo Varadinskog mosta.
Ali, takvih gužvi bilo je i dok se saobraćaj odvijao preko Žeželjevog mosta, pa i kada je bilo znatno manje vozila. Grad je tokom devedesetih za kratko vreme dobio više od 50 hiljada stanovnika, odnosno narastao za četvrtinu, i odjednom je na ulicama dobio mnogo više četvorotočkaša, pa su gužve već svakodnevica i na najširem i najprometnijem Bulevaru oslobođenja, i to mimo špiceva. Iako su probijeni novi bulevari – Kornelija Stankovića, Hadži Ruvimova, Subotički bulevar, uređena Partizanska ulica… kao da to ništa nije vredelo, već su gužve sve veće. Tome doprinose i paralelni radovi na nekim najprometnijim gradskim ulicama – u Temerinskoj, na uglu Partizanske i Sentandrejskog puta, Braće Ribnikar, doskora na Beogradskom keju, ali i još nekim ulicama na Salajki i Podbari… Razumljivo je i hvale vredno nastojanje gradskih vlasti da se za što kraće vreme i pre zime i hladnoće što više ulica uredi i rekonstruiše, ali se pri tom izgleda često ne vodi računa da se taj radni elan odražava i na gužve u saobraćaju, nerviranja, pa i povećanje broja udesa na gradskim ulicama.
Da zlo bude još veće, već nekoliko meseci traju igre oko zatvaranja-otvaranja međumesnih autobuskih stanica, preusmeravanja autobusa, te protesta najpre zaposlenih u GSP-u i autobuskih prevoznika zbog pokušaja zatvaranja Novosadske autobuske stanice, a ovih dana gužvu izazivaju protestne vožnje, ali i blokade saobraćaja u režiji ATP Vojvodina.
Novosađanima ne preostaje ništa drugo nego da se naoružaju strpljenjem i sačekaju bolja vremena. A bolje bi trebalo da bude tek kada se izgradi bar još jedan most do Sremske Kamenice, most Franca Jozefa i most koji će spajati zaobilaznicu oko Petovaradina s autoputem Novi Sad – Beograd. Naravno, smanjivanju gužvi, bar kada je reč o saobraćaju, s jedne na drugu stranu Dunava doprinela bi obnova Žeželjevog mosta. Nažalost, već dve garniture gradskih vlasti su se izmenjale, a osam godina posle rušenja mosta još uvek nema ni projekta njegove obnove.
Manje gužvi u gradu biće i kada bude gotovo severozapadna obilaznica koja će voditi sa autoputa iz pravca Subotice prema Futogu i Bačkoj Palanci, a u grad neće morati ni vozila koja s autoputa budu išla preko budućeg mosta do Petrovaradina i južnom obilaznicom prema Sremskim Karlovcima, odnosno Iriškom vencu i Rumi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
