foto: Manja Holodkov– Očekujem da će nacrt Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine, kao katastrofalno štetan dokument, biti odbačen ili vraćen na doradu. Broj podnetih primedbi nedvosmisleno pokazuje kako su građani Novog Sada ovaj “plan” već odbacili. Uostalom, to više i nisu obične primedbe, već svojevrstan popis stanovništva. Sa druge strane, eventualno usvajanje ovakvog dokumenta bio bi pokušaj brutalnog otimanja grada čemu se, kao građani, moramo suprotstaviti – istakao je za Danas istoričar umetnosti, pisac i aktivista Novi Nebojša Milenković, odgovarajući na pitanje kakav ishod očekuje na pedstojećoj javnoj sednici Komisije za planove, koja će biti održana u ponedeljak, a na kojoj će se raspravljati o 15 hiljada primedbi koje su na nacrt GUP-a uputili Novosađani.
Govoreći o tom problemu, Milenković je naglasio da se „treba zapitati da ako Novi Sad ne pripada njegovim sugrađanima, čiji je on postao, kome su ga aktuelni gradonačelniki urbanisti obećali“ i zapitao „kako mogu da obećaju nešto što nije njihovo“.
Što se izbora tiče, ne vidim političku opciju koja se pitanjima Novog Sada i Vojvodine uopšte bavi. U kontekstu rečenog, katastrofalna je poruka koju nam šalje ekološka koalicija „Moramo“, koja iz Novog Sada nema čak ni kandidate. Ipak, na izbore moramo izaći i glasati za jednu od dve opozicione liste. Ako ništa drugo – bar za povratak principa smenjivosti vlasti. Što se grada tiče, mislim da su sazrele okolnosti da se u Novom Sadu stvori autentičan, lokalni društveni pokret koji će se baviti odbranom grada i njegovih vrednosti – dodao je Milenković.
Kako komentarišete proces donošenja Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. i veliki broj nepravilnosti koje su ga obeležile?
Kao opšti grabež i završetak procesa odumiranja grada koji bi bio po meri njegovih građana. Umesto da afirmiše principe humanog stanovanja, nacrt GUP-a „brine“ jedino o dobrobiti gramzive klike takozvanih investitora, koja od svih vrednosti koje grad treba da baštini i brani prepozanje samo profit. To se, pri tom, čini krajnje netransparentno – ignorisanjem zakonskih procedura, neusklađenošću s planovima višeg reda, izbegavanjem dijaloga i uz konstantno vređanje struke, aktivista koji se za grad bore ali i svih Novosađanki i Novosađana koji na budućnost grada gledaju drugačije od aktuelne vlasti.
Šta je, po vama, u GUP-u najspornije?
Proizvodnja grada ne sme da bude stihijska. GUP je konfuzan, preopširan, pun opštih mesta, na momente groteskan i paradoksalan dokument. On uopšte ne uzima u obzir realnost sveta u kom živimo – na primer indikatore globalnog zagrevanja, odnosno efekat staklene bašte, ili zabrinjavajuće parametre koji Novi Sad svrstavaju među aerozagađenije gradove u zemlji. Ne vodi računa o poboljšanju kvaliteta života niti unapređenju zdravlja građana. Ne nudi rešenja za saobraćajne gužve, hronični nedostatak parking mesta, manjak vrtića, škola, nedostajućih parkova – uz sve to je socijalno neodgovoran. Jedina stvar koju novosadski urbanisti „razvijaju“ su gužva i opšte zagađenje.
Kakve su eventualne posledice?
Realizacijom “Novog Sada na vodi” grad bi, ekološki i urbanistički, bio sasvim obesmišljen. Umesto da predvidi produžetak Beogradskog keja na prostor Kasarne, Brodogradilišta i Ribarca, uz zasad prave park-šume kakva nam nedostaje, očuvanje prirodne celine Šodroša i Kameničke ade, kao oaze netaknute prirode na par kilometara od centra grada, s pažljivo biranim ugostiteljsko-turističkim i sportsko-rekreativnim sadržajima mogli bismo dobiti nova pluća grada. Naš Centar – park. Umesto toga GUP tu predviđa izgradnju solitera od 20 spratova. Pored uništenja prirode, „dobili“ bismo saobraćajni kolaps ali i dodatni skok ionako astronomskih cena stambenog prostora.
Predviđa se i izmeštanje obaloutvrde?
Kako bi kompanija GALENS, kao neformalni vlasnik grada, ostvarila ekstra-profit, sasvim nepotrebno „planira“ se izmeštanje obaloutvrde, delimično i unutar korita Dunava. Državnim projektom izgradnje “obilaznice”, koja ništa ne obilazi pošto je reč o tranzitnom auto-putu kroz širi centar grada, na Bulevaru Evrope i Novoj Detelinari najneposrednije, ali i ostatku grada, doslovno se ne bi moglo disati. Novopredviđenim opštegradskim centrima, umesto da se, kao grad u ravnici, razvija u širinu, planirano je dodatno povećanje gustine izgrađenosti u najužem gradskom jezgru, afirmisanjem direktne pogodbe s investitorima što otvara ogroman prostor koruptivnim radnjama. I tako redom. Novom Sadu hitno treba nova urbanistička filozofija, koja afirmiše vrednosti grada koji diše, umesto grada u smogu i grču, kakav sada imamo. Tu filozofiju GUP jednostavno ne nudi.
Zbog sličnih izjava već duže ste meta brutalne kampanje, sa kojom se suočavaju i drugi aktivisti. Jesu li ti napadi i pretnje u funkciji zastrašivanja i da li su one uzrok građanske apatije? Kako komentarišete te napade?
Trudim se da ih uopšte ne komentarišem. To šta gradonačelnik Vučević i članovi njegove razbojničke klike, koja se neopravdano naziva političkom strankom, izgovaraju na račun svih koji se usude da na budućnost grada gledaju drugačije od njih potpuno je nedostojno funkcije koju taj čovek treba da obavlja.
Vidite li mogućnost da se na te napade odgovori?
Naravno. Vidim je pre svega u građanskoj hrabrosti, pristojnosti, upornosti, neodustajanju. Novi Sad neće zaštititi niko drugi osim njegovih građanki i građana. Prosto nemamo pravo da dignemo ruke od vlastitog grada, inače će destrukcija trijumfovati.
Iz ugla pisca i istoričara umetnosti, kako vidite proces promene slike grada? Je li to samo estetski, ili je problem i u gubitku istorijskog identiteta grada?
-Slavna knjiga Ljubinka Pušića o urbanizmu našeg grada počinje konstatacijom kako je Novi Sad jedini grad koji se ruši građenjem. Naslov te knjige je Grad bez lica. Ono što se u Novom Sadu dešava danas tiče se njegove prošlosti a posebno budućnosti.
Kad sagledamo aktuelnu situaciju u gradu, ali i u Srbiji, koliko joj je doprineo i deo opozicije koji je do 2012. imao vlast u rukama? Da li promena vlasti može doneti nove urbanističke politike?
– Nema boljeg pokretača društva od želje njegovih građana za istinskom promenom. Promena vlasti, kojoj se iskreno nadam, mora inicirati novo shvatanje politike kao javnog dobra – takozvani „naši“ ne smeju dobiti blanko kartu za nastavak razaranja društva. Vučića je mogućim učinila i naša građanska pasivnost u periodu 2003-2012. S tim iskustvom više ne smemo pristajati da budemo taoci bilo koje vlasti. Kad vlastima uspe da građane pretvori u taoce, ona brzo poželi da ima srećne taoce. Pa počne da nas vređa, ponižava, sistemski zaglupljuje. Građansko društvo bez građana prosto nije moguće. U kontekstu Novog Sada, ja se, na primer, stalno pitam: gde su ostali novosadski pisci, sportisti, muzičari, glumci, reditelji, profesori, lekari, umetnici, ljudi iz biznisa. Zar je moguće da ih opšta destrukcija uopšte ne dotiče?
Možda se plaše? Uzgred, plašite li se vi?
Još je Njegoš konstatovao kako „strah čovjeku kalja obraz često“. Ja se plašim jedino trenutka u kom bih i sâm počeo da se plašim. To bi značilo da su stvari otišle predaleko i da izlaz više ne postoji, što se, srećom, neće dogoditi.
Kako i da li vaš građanski aktivizam utiče na knjige koje pišete?
Lično, trudim se da ne utiče. Uostalom, ja nisam aktivista po zanimanju – nego iz nužnosti. Nesporno je da, da li zbog straha ili činjenice postojanja različitih, formalnih ili neformalnih, crnih lista – takozvani književni, pa i umetnički establišment, moje knjige zaobilaze u širokom luku. Na sreću, sa čitaocima stvari stoje potpuno suprotno, pa moj novi roman „Savršen antitalenat za sreću“ već ima i drugo izdanje.
„Naraštaj nedotupavnih“
Mogu li se, po vama, ljudi aktivizmom baviti profesionalno ili se u tom slučaju gubi njegov smisao?
To je, kao i sve drugo, stvar ličnog izbora. Moj stav je da u politici ali i građanskom aktivizmu, kao aktivnostima koje pretenduju na poverenje građana, treba da bude što više ljudi s biografijama i integritetom. Zato ne gledam blagonaklono na politiku ili aktivizam kao na profesije. Uostalom, kad bi imali prave profesije ni „naši“ političari ne bi se toliko grčevito držali za funkcije, koje moraju biti privremene. Ovako živimo stanje koje Orvel, brutalno ali precizno, opisuje rečenicom: „Naraštaj nedotupavnih obesio nam se o vrat, poput ogrlice nanizane leševima“.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
