Granice snova najbolji svetski atletičari pomeraju iz godine u godinu, i to u disciplinama za koje se verovalo da je ljudski organizam nespreman za bolje. Trči se brže, skače više, baca dalje. U našoj atletici ništa novo. Najbolji rezultati, postavljeni pre dve i tri decenije, još uvek odolevaju. Ni na pomolu da će neko ugroziti slavu Vere Nikolić, Nenada Stekića, Slobodana Brankovića i ostalih.
Rekorder, možda i svetski, po dužini trajanja svojih rekorda svakako je nekadašnji veličanstveni dugoprugaš Dane Korica. Davne 1971. godine istrčao je 13 : 31, 20 na 5. 000 metara i 27 : 59, 39 na duplo dužoj stazi. To su i danas najbolja ostvarena vremena u ovim disciplinama u Srbiji, ali i u svim bivšim jugoslovenskim republikama. Najgore od svega je što se tim rezultatima niko još uvek nije ni približio. Pohvalno za Daneta, porazno za našu atletiku. Ovo je samo jedan, svakako ne i najbitniji, pokazatelj stanja u kojem se nalazi kraljica sportova u našoj zemlji. Po završetku sportske karijere Korica ostao je u atletici. Punih dvadeset godina kao selektor predvodio je našu reprezentaciju, a trenutno je član Evropske atletske federacije. Danas, njegova najznačajnija funkcija je u Sportskom savezu Srbije, čiji je generalni sekretar, takođe član je i predsedništva Olimpijskog komiteta Srbije. Iza njegovog imena nalazi se još čitav niz sportskih funkcija u mnogobrojnim telima. Uz aktivno bavljenje vrhunskim sportom stekao je i najviše obrazovanje. Doktor Dane Korica predaje na nekoliko univerziteta u Srbiji, među kojima je i novopazarski Državni univerzitet. Na Fakultetu za sport drži nastavu iz predmeta rehabilitacija i sport. Na njegovom predavanju nema ničeg suvoparnog, sve potkrepljeno doživljenim sa Olimpijade, svetskih i evropskih prvenstava čiji je učesnik i sam bio. Još jedan od primera da reči onih koji imaju šta da kažu ne pronalaze put do onih kojima su najpotrebnije.
Gde je danas mesto naše atletike u evropskim i svetskim razmerama?
– Nedostaje novac. Znači, stanje u kojem se nalazi naša atletika nije dobro. Postoje atletičari u koje se isplati ulagati, poput Dragane Tomašević, Ivane Španović, Mirka Petrovića, Amele Terzić i još nekoliko njih. Žalosno je da se u seniore godinama ništa ne ulaže, to je i osnovni razlog nedostatka značajnijih rezultata u toj konkurenciji. Mi godinama nemamo najjaču atletsku reprezentaciju, a bez kvalitetnog državnog tima nema ni dobrih pojedinaca. Takođe, sponzori ne vide interes da ulažu u kraljicu sportova. Postoje pomaci, nadam se da će u skorije vreme biti i vidljivi.
Znači, nema spasa našoj atletici?
– Nisam to rekao. Mnogo toga već od ovog leta krenuće u pozitivnom pravcu. Uskoro će biti potpuno spreman da primi atletičare stadion u Sremskoj Mitrovici. Uslovi za trening na stadionu Crvene zvezde biće odlični. Univerzijada kojoj je Beograd domaćin ovog leta ubrzala je izgradnju i adaptiranje ovih objekata. Sve to imaće odraza i na rezultate naših atletičara. Kad ovome dodamo i to da će za par meseci i Novi Sad biti domaćin Prvenstva Evrope za juniore, jasno je da je naša atletika na pravom putu. Takmičenja o kojima sam govorio biće i medijski pokrivena. Ne bi trebalo zanemariti činjenicu da ovo nije olimpijska godina, kao i to da ovog leta nema ni kontinentalnog, ni planetarnog šampionata u fudbalu. Tu priliku bi valjalo iskoristiti, i još više popularisti ovaj sport. Kako posle tih takmičenja dalje, to je pitanje na koje brzo treba tražiti odgovor. Svi govore da je rešenje u privatizaciji klubova u svim sportskim granama. Nisam siguran da će to spasiti atletiku. Neophodno je da se ljudima koji ulažu u sport, samim tim i u atletiku, obezbede određene beneficije, da se oslobode dela poreza.
Bili ste sjajan dugoprugaš. Koliko pratite rad Rifata Zilkića u AK Novi Pazar. Već nekoliko godina njegova atletska škola izbacuje odlične srednje i dugoprugaše.
– Njegov rad i rezultati zaslužuju najviše ocene. Nije slučajno da su novopazarski atletičari i atletičarke ostvarili sedam pobeda na krosu Centralne Srbije. Šta tek reći o krosu Balkana. Tri titule pripale su trkačima koje predvodi Rifat Zilkić. Odavno se nije dogodilo da jedan klub tako zablista na međunarodnoj sceni. To ne može da ostane neprimećeno. Međutim, i pored odličnih rezultata u kontinuitetu, oni nikako da se izbore za mesto koje im pripada u sportu grada. Upoznat sam sa svim njihovim problemima.
S obzirom na pozicije koje imate u sportskim organizacijama zemlje, možete li vi i vaši saradnici da pomognete klubu koji ima rezultate, a nema ni najosnovnije uslove za rad?
– Pokušali smo pre par meseci da razgovaramo sa čelnim ljudima grada, da budem precizniji, sa gradonačelnikom. Sastanku je trebalo da prisustvuje nas troje, generalni sekretar ASS Slobodan Branković, Snežana Pajkić i ja, dakle jedna visoka delegacija. Nažalost sve se završilo na pokušaju. Iz kabineta gradonačelnika dobili smo odgovor, u kojem se kaže da on nema vremena. Velika je šteta što do tog razgovora nije došlo. To što Novi Pazar ima u atletici izgleda da ne prepoznaje. To je suvo zlato. Činjenica je da Zilkićevi atletičari nemaju optimalne uslove za rad, ali je još poraznije što nemaju ni sopstvene prostorije, svoj dom. Bar da imaju trofejnu salu. Peharima i medaljama mesto nije u kućama.
Šta preostaje?
– Da probamo da uspostavimo komunikaciju. Pokušaćemo još nekoliko puta. Ako ništa drugo, upriličićemo jednu zajedničku konferenciju za novinare u Beogradu, na kojoj će biti prisutni novopazarski atletičari i čelnici ASS-e. Problemi se samo nagomilavaju, i krajnje je vreme da se rešavaju. Posebno zbog toga što su rezultati mladih Novopazaraca iz dana u dan sve bolji. Najveći teret pada na klub, savez je tu da omogući nadogradnju onoga što je učinjeno na nivou kluba. Teško je kad klub, kao što je Novi Pazar nema osnovne uslove za život i rad. Bolje uslove za rad imala je Snežana Pajkić, kada se pre 19 godina pripremala za Evropsko prvenstvo u Splitu, na kojem je osvojila zlato, nego što ih imaju svi atletičari danas. U to vreme je mesec dana boravila na Kubi jer smo imali izuzetne sportske odnose sa mnogim zemljama, postojala je razvijena sportska razmena sa njima. Moram uputiti i reči kritike onima koji su usko vezani za atletiku. Dobar deo njih sedi u kancelarijama, i ne pomišlja da ode bar ponekad na stazu. Vaša sreća je što u Novom Pazaru imate Rifata Zilkića.
Gde je mesto novopazarskih atletičara, pre svega atletičarki u srpskoj atletici?
– Iza velike nade naše atletike, skakačice u dalj, Ivane Španović stao je grad Novi Sad. To isto će uskoro morati da učini i Novi Pazar, koji mora da shvati koga ima. Recimo, Amela Terzić će vrlo brzo, ako već i nije, prevazići sredinu u kojoj stasava. Njenim putem idu Simovićeva, Mustafićeva, Hasanović, Radanović, a povratak najavljuje i Azra Eminović. Dakle, Novi Pazar je visoko pozicioniran u našoj atletici. Srpska atletika se u ovom trenutku ne može zamisliti bez kluba koji predvodi Rifat Zilkić. Urgentno bi trebalo obezbediti stipendije za njegovu „decu“. Roditelji nisu u mogućnosti da isprate njihove sportske potrebe, to bi svi trebali da znaju. S druge strane, vreme je da se oko jednog takvog atletskog bisera, kakav je Amela Terzić, obrazuje jedan stručni tim koji će voditi brigu o njoj. Jedan čovek, pa makar se on zvao i Rifat Zilkić, nije u mogućnosti da postigne sve sam. Ako je cilj da ona postane vrhunska trkačica, uz nju u što skorije vreme moraju stati nutricionista, maser, fizioterapeut, i oni koji će finansijski obezbediti njene predstojeće nastupe. Sramno je da jedan takav sportista, kakav je Amela Terzić još nema ni stipendiju.
Divac ima volju da pokrene stvari
– Mislim da se mnogo očekuje od novog predsednika našeg Olimpijskog komiteta Vlade Divca. On ima ogromnu i dobru volju da stvari pokrene. Neće to ići ni glatko ni brzo. Najvažnije je da imamo mlade atletičare koji napreduju na pravi način. Ne zaboravimo da se ova zemlja ne tako davno suočila sa nizom teških situacija. Dugogodišnje sankcije međunarodne zajednice, bombardovanje, nemaština, sve to se odrazilo na sport. Status atletike u našem sportu i pre ovih događanja nije bio sjajan. Ono što nam se dogodilo samo je produbilo probleme. Postojeći atletski objekti su uništeni, finansiranje klubova i pojedinaca postalo je nestabilno. Doduše, primetan je i veliki odliv stručnjaka u svim sportovima, pa i u atletici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
