Novi početak

Biće ovo još jedna duga, nervozna noć.

Subota, 18. jul

U 5.15 Vladimir Vukčević i ja krenuli smo ka surčinskom aerodromu. Olovno nebo boje pepela nagoveštava nemiran let. Pomislio sam na tren koliko je aviona palo u poslednje vreme. Kao i u sličnim prilikama, na putu do aerodroma razmenjujemo mišljenja o suštini naše strategije na važnim sastancima koje ćemo imati u Vašingtonu. Sve nas opterećuje činjenica da imamo samo sat razmaka u Frankfurtu između dva leta.

Grupa je reprezentativna. Vrh pravosuđa, policije, ministarka pravde. Poseta Bajdena Srbiji otvorila je vrata za uspostavljanje novih pozitivnih procesa na relaciji SAD-Srbija. Otpočela je reforma pravosuđa u Srbiji i dobar je trenutak da na pruženu ruku odgovorimo na pravi način. Stižemo u Frankfurt, potom letimo za Vašington. Let traje duže od devet sati. Dobro je raspoloženje u avionu. Predsednica Vrhovnog suda Nata Mesarović, tužilac za ratne zločine i predsednik Veća za ratne zločine zadovoljno komentarišu posetu Robinsona Srbiji. Ministarka pravde Snežana Malović juče je odbranila sedam zakona iz oblasti pravosuđa u parlamentu Srbije, od kojih su tri sistemska. Sudije Radmila Dičić i Dragoljub Albijanić izrekli su juče 30 godina zatvora trojici narko-dilera. Komentarišemo kako to naše medije uopšte ne zanima.

Specijalni tužilac Miljko Radisavljević, direktor policije Milorad Veljović i načelnik SBPOK-a Svetislav Đurović uspešno su juče izveli akciju hapšenja organizovane kriminalne grupe osumnjičene za trgovinu drogom. I, naravno, tema do istrebljenja – Ratko Mladić. Mnogo stvari o kojima ćemo razgovarati na letu Lufthanze br 7939.

Stižemo u Vašington, letimo dalje za Nešvil, država Tenesi, muzički centar sveta. Hotel Opralend ima 2.600 soba i jedan je od najvećih u SAD. Grad u gradu. Skup, prostran, i prožet udobnim kičem. Ne postoji miris prirode, iako je Nešvil sav zelenilu. Svuda dejstvuju klima-uređaji, čak i u staklenoj bašti. Imamo veštački vetar, vodopade, palme, brda, ali nebo je išpartano šinama koje nam govore da smo pod velikim staklenim svodom. Sigurno nećemo pokisnuti. Vremenska razlika sa Beogradom je sedam sati. Nije mi stigao prtljag. Očajan sam.

Nedelja, 19. jul

Nedelja je. Nešvil, grad bluza, džeza, kantrija potpuno je uspavan. Niz lepih kuća koje podsećaju na one iz serije „Sever-jug“ uporno prati naš autobus avenijom Brodvej. Tu je replika atinskog Partenona, Siti Hol, arene u kojima se muzikom iskazuju različita raspoloženja. Nedeljom su ljudi u crkvi i u nabavkama. „Zid istorije“ je spomenik koji je dugačak više stotina metara, spaja nastanak sveta sa spomenikom stradalima u Drugom svetskom ratu. Levo je pogled u budućnost. Pažnju mi skreću sudije Radmila Dičić i Nevenka Važić koje se slikaju ispod godine 1956. Ne znam zašto, u sebi sam počeo da recitujem pesmu Arsena Dedića: „Ne daj se, Ines“.

„Betmen zgrada“ je iza nas, vidikovac na reci, idealno mesto za slikanje.

Stigle su mi stvari. U koferu sam zatekao ljubazno pismo američke Službe za inspekciju prtljaga. Po sistemu slučajnog uzorka, moja torba je pregledana. Izvinjavaju se na uznemiravanju i zahvaljuju na saradnji.

Veče je priprema za sutrašnji radni dan, sastanci sa glavnim sudijama i tužiocima Tenesija. Večeram u „Amerigu“, malom restoranu sa dobrom klopom.

Ponedeljak, 20. jul

Od tri sata telefon mi neumoljivo zvoni. Najuporniji su novinari B92 i Ljilja Janković iz Tanjuga. U Hagu se izriče presuda Milanu Lukiću, žele komentar. Rastrzan san mi potpuno razbija poruka koja se uporno javlja, ne obraća pažnju na vremensku razliku. Šetam u sedam ujutro Oprilendom, ogromnim hotelskim kompleksom u Nešvilu. Mnogo je ljudi, vodopadi bukom uznemiravaju divno jutro. Sunce pokušava da zaviri u male restorane kroz stakleni krov sa šinama. Fali mi turska kafa, ali četvorostruki espreso Vukčeviću i meni pruža bar delimičnu satisfakciju. Još jedan razgovor o poslu i događanjima u Beogradu. On je stalno u vezi sa svojim zamenicima, daje im uputstva kako da reaguju u pojedinim predmetima.

Krećemo u Federalni sud u kome imamo niz korisnih sastanaka. Ministar pravde države Tenesi nas pozdravlja. Agenti FBI objašnjavaju istražne tehnike, predsednik Stečajnog suda podseća i nas i sebe na vreme kada je radio na Balkanu. Kabinet mu je mesto uspomena. Zanimljive slike s kojih se osmehuju predsednici SAD Regan, Klinton. Na privilegovanom mestu prepoznajem našeg domaćina, znatno mlađeg na slici, u džunglama Vijetnama u vreme vijetnamskog rata.

Milan Lukić dobio je u Hagu doživotnu zatvorsku kaznu. Dajem izjave novinarima koji vešto prelaze Atlantik, vremensku barijeru, sve…

Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog suda i Vladimir Vukčević sećaju se predmeta „Sjeverin“ kada mu je izrečena maksimalna kazna zatvora u Srbiji. Naše pravosuđe se odavno opredelilo prema Lukiću koji je naneo i nanosi najveću moralnu štetu sopstvenom narodu. Neodbranjive su činjenice koje ga terete, zločini koje je počinio. Spaljivao je žive decu, žene, starce… Majku dva deteta pitao je koje dete da joj zakolje, da sama izabere. Kada je ubio jedno dete, pred očima drugog silovao je majku. Kazna je pravedna, a posledice ovakvog „patriotizma“ osećamo i danas…

Završavamo posetu sudijama, tužiocima i agentima FBI kasno popodne. Ostalo je još malo vremena za šetnju. Delimo se po grupama i nestajemo u zelenilu Nešvila iz koga izranjaju ogromni tržni centri. Dragoljub Albijanić, sudija koji je prvi izrekao Legiji kaznu od 40 godina i ja završavamo u prodavnici igračaka. Ne smemo da se vratimo iz Amerike, a da klince ne osmehnu kabaste kutije sa poklonima.

Utorak 21. jul

Euleks je objavio da nema dovoljno dokaza u predmetu trgovina ljudskim organima, javlja mi Ceca Vojinović, novinarka Presa u četiri ujutro. Kažem joj da spavam, a ona odgovara: „Dobro, ali samo mi daj komentar SMS-om“. Više ne spavam i nastavljam pisanje dnevnika. Posle sastanka sa tužiocima i sudijama, letimo za Vašington DC. Hotel Meriot je izuzetan. Na dobrom je mestu. Predstavnici Ministarstva pravde SAD daju nam uputstva o bezbednosti u Vašingtonu. Pre osam-devet godina ovde je bilo mnogo kriminala. Sada je miran grad, ispunjen istorijom Amerike, administracijom… Muzeji, mauzoleji, Kongres, Bela kuća, na raskršću između prošlosti i budućnosti.

Sreda 22. jul

Jutro je vrelo i puno vlage. Zvuk masivnog klima uređaja uranja u kroz otvoren prozor sobe 702 hotela Meriot u Vašingtonu. Uz prvu jutarnju kafu, obavljam prijatan razgovor sa tužiocima Radovanovićem, Ostojićem i Zagorkom Dolovac. Rezimiramo činjenicu da smo dobili značajna priznanja od najviših pravosudnih zvaničnika SAD. „Zadivljen sam načinom i odlučnošću na koji se sprovodi reforma pravosuđa u Srbiji“, rekao nam je Tod Kembel, sudija Federalnog suda SAD.

Program počinje sastancima s visokim predstavnicima Ministarstva pravde i Ministarstva spoljnih poslova SAD, kao priprema za sutrašnji sastanak sa ministrom pravde i generalnim tužiocem Erikom Holderom. Slike predsednika Baraka Obame i gospodina Holdera dominiraju prostranim holom ispred konferencijske sale na petom spratu Ministarstva pravde SAD. Potom odlazimo u Kapitol Hol, šetnju kroz vekove, tačnije poslednja tri veka. Priče o Tomasu Džefersonu, Džordžu Vašingtonu i drugim tvorcima američke nezavisnosti. Prolazimo i Vrhovni sud SAD, simbol nezavisnosti sudske vlasti i dom devetorice sudija. Snežana Malović, Vladimir Vukčević i ja uz ljubaznu podršku ambasadora Srbije u Vašingtonu Vladimira Petrovića, gosti smo poznatog medija Voice of America.

Uveče diskutujemo o amandmanima na set pravosudnih zakona o kojima će se voditi debata u našem parlamentu.

Četvrtak 22. jul

Veliki dan u Vašingtonu. Snežana Malović, Nata Mesarović, Slobodan Radovanović, Miljko Radisavljević, Vladimir Vukčević, Milorad Veljović, Đorđe Ostojić i ja odlazimo na sastanak sa ministrom pravde SAD Erikom Holderom. Fantastičan sastanak na kome naša delegacija dobija podršku najviših zvaničnika SAD. Brojni dogovori i projekti na različitim poljima biće realizovani u narednom periodu. Susret je prošao sa mnogo obostranog razumevanja, razgovorom o mnogim otvorenim pitanjima. Ovo je novi početak, rekao bih. Kroz stav najviših zvaničnika Stejt dipartmenta uviđam koliko je poseta Džozefa Bajdena Srbiji bila važna. Konstruktivan stav, želja za podrškom i saradnjom zajednički su imenitelj brojnih susreta. Umoran sam i nemam snage da napustim hotel. Odslušaću još jednu džez melodiju u zapadnom delu Meriot hotela, pa ću pokušati da nadoknadim brojne neprospavane sate.

Poseta SAD je bila izuzetno uspešna. Ipak, jedva čekam da se vratim kući.

Autor je portparol Tužilaštva za ratne zločine