Foto: DanasNovi Sad danas slavi 80 godina kako je oslobođen u Drugom svetskom ratu, kada su u njega ušle snage Narodnoslobodilačke vojske Jugoslavije, a potom i trupe Crvene armije. Tokom tri i po godine okupacije 20.000 ljudi je proterano iz Grada, a više od 5.000 je ubijeno u stratištima i u borbama NOB-a sa okupatorima.
Novi Sad je tog 23. oktobra 1944. godine oslobodioce dočekao sa skoro uništenom industrijom i infrastrukturom, te sa trećinom stanovnika manje. Imao je oko 40.000 ljudi, a svaki dvanaesti stanovnik je poginuo u ratu.
Najviše se pamti zloglasna racija u Južnoj Bačkoj, kada je januara 1942. godine, u Novom Sadu ubijeno i pod led Dunava bačeno preko 800 Jevreja, 400 Srba i desetine Roma i drugih stanovnika. Jevrejska zajednica je u te tri godine uništena, od 4000 ljudi kraj rata je dočekalo tek njih nekoliko.
Nakon oslobađanja Beograda partizani i crvenoarmijci su nadirali ka Novom Sadu i dalje prema Mađarskoj. Kako je pisao prota Alimpije Popović, prvi posleratni gradonačelnik, Nemci su 22. oktobra srušili jedini preostali most u Novom Sadu, a mađarski i nemački vojnici većinom su napustili grad.
Prve su stigle čete novosadskog partizanskog odreda, delovi jedinice 12. brigade i prethodnica 75. sovjetskog korpusa. Za njima su išle jedinice glavnog štaba Vojvodine i Sedma vojvođanska brigada. Dan ranije, to je učinila izviđačka grupa marinaca dunavske flotile pod komandom iskusnog diverzanta Viktora Kalganova.
Jedan od prvih partizana koji je kročio u slobodni Novi Sad bio je Mita Bugarski, koji nažalost više nije među živima. Sa samo 20 godina bio je na čelu partizanske izvidnice koja je prva ušla u Novi Sad 22. oktobra 1944. godine.
Predvodio je četu od 11 partizana među kojima su bile čak četiri devojke koje nisu bile čak ni ponuletne. Nosili su nemačke padobranske uniforme.
U jednom od ranijih obeležavanja ovog važnog datuma, prisećao se tog dana:
„Preko Rimskih šančeva ušli smo u Grad. Prvo smo naleteli na mađarsku zaštitnicu sa kojom smo ušli u sukob. Naši mitraljezi sa desne strane utišali su njihovu vatru. Njihova dva vojnika su pala, ali nismo imali vremena da vidimo šta je sa njima. Grad je bio u mrklom mraku i mrtvoj tišini. Gde koja lampa odavala je oči radoznalih Novosađana kako promatraju koja to vojska ulazi u Grad – prisećao Bugarski.
Kisačkom ulicom gazili su do centra, a kod Vladičanskog dvora stajao je vojnik u mađarskoj uniformi.
– Primetio sam da ima civilne pantalone. Odlučim da ne pucam nego da mu mahnem. Odmahne i od meni i krenemo jedan ka drugom. On je bio iz izvidnice novosadskih partizana koja je u Grad ušla sa istoka, iz Futoga. Izljubismo se kao braća – pričao je Bugarski.
U centru je već tu noć bilo jasno da su partizani bez veliki borbi ušli u Novi Sad, kod Crkve imena Marijinog dočekalo ih je nekoliko uglednih građana.
No Bugarski i njegova četa nisu sačekali 23. oktobar i zvanično slavlje. Već su tu noć krenuli putem Bačke Palanke i Subotice. Njegove saborce čekala je Batinska bitka, najveći sukob sa Nemcima na teritoriji Jugoslavije u Drugom svetkom ratu.
Ratni komandant VIII brigade Milan Korica Kovač ovako se prisećao oslobođenja Novog Sada:
„U grad smo ušli Kisačkom ulicom. Deo bataljona išao je u koloni, držeći se kuća, spreman za borbu ako zatreba. Drugi deo je išao kolima. Ulica beše zamračena. Na raskrsnici kod Tanurdžićeve palate – ni žive duše. Komesar Kića, kurir i ja zastadosmo, razmišljajući na koju stranu da se uputimo. S nama su u grad ušle i sovjetske ’razviotke’, ali su začas nestale svojim poslom. Ni posle toliko godina, nikako ne mogu da se setim kako smo se nas trojica našli na večeri kod vlasnika Tanurdžićeve palate. Sećam se kao kroz maglu kako su me zapanjile raskoš i pažnja kojom smo bili okruženi na večeri. Tu smo se zadržali do tri izjutra, pa je bataljon produžio marš prema Futogu. Iznenada smo se sreli kod Sinagoge sa sovjetskom kolonom, koja je takođe pošla u tom smeru”.
Po zvaničnim podacima, vojnici 2. bataljona Novosadskog partizanskog odreda 23. oktobra 1944. godine postavili su zastavu na Gradsku kuću, što je simbolično označilo kraj okupacije.
Marginalizacija antifašističke borbe
Novosadski istoričar Aleksandar Horvat koji će zajedno sa svojim kolegom Vojislavom Martinovićem danas voditi tribinu posvećenu poslednjem narodnom heroju Jugoslavije, Petru Matiću – Duletu u Omladinskom centru CK13, kaže da je antifašistička borba poslednjih godina marginalizovana u odnosu na obeležavanje i komemoriranje bitnih datuma Prvog svetskog rata.
– Postoji tendencija u zvaničnim državnim narativima da se antifašistička borba podvede pod borbe i ratove srpskog naroda, od Prvog svetskog rata pa do poslednjih ratova i u tom kontekstu antifašizam gubi na vidljivosti i značaju. Jugoslovenski partizanski pokret svodi se na srpsku komponentu, koja jeste bila značajna, ali je jugoslovenska ideja, kao i ideja antifašizma neodvojiva od njihove borbe – rekao je Horvat.
Ipak, kako smatra, Novi Sad bolje stoji od Beograda, čiji gradonačelnik najavljuje selidbu Tita i novi spomenik Draži Mihajloviću.
– U Novom Sadu takve tendencije nisu izražene, čini mi se da nijedan gradonačelnik do sada nije davao takve predloge kao što to radi gradonačelnik Beograda. Inicijativa za podizanje spomenika nevinim žrtvama 1944/45 koja narušava našu antifašističku tradiciju, srećom je zbog velikih protesta građana obustavljena – dodao je on.
Kako objašnjava, tokom devedesetih bilo je predloga tadašnje vlasti da se 23. oktobar ukine kao Dan grada, što na sreću nije prošlo.
– Iako nije bilo borbi za oslobođenje, reč je o danu koji ima veliku simboliku, okupatorska vojska je pobegla iz Novog Sada, a došla je druga koja ga je oslobodila – zaključio je on.
U Omladinskom centru CK13, u organizaciji AF23X, večeras će se od 18 časova govoriti o Petru Matiću, poslednjem narodnom heroju Jugoslavije koji je preminuo ove godine.
„Cilj je da se podsetimo najznačajnijeg perioda u savremenoj istoriji ovih prostora, i setimo se ljudi koji su se borili protiv fašističkog mraka, i – pobedili. Doneli su nam svet bratstva i jedinstva, kao i slobodu i jednakost koja se sada podrazumeva, umesto da se aktivno čuva. Rat protiv fašizma nikada zaista nije završen, a prva, večita bitka je ona protiv zaborava“, piše u najavi.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
