Milorad Veljović je gotovo deset godina bio direktor policije – izabran je na tu funkciju pošto je ustanovljena 2006. i malo je reći da joj je dao lični pečat. Bliska saradnja sa odabranim medijima i dozirano dostavljanje informacija, a još više sa BIA, velika hapšenja i njihove spektakularne objave, obeležili su taj period, isto kao i povremene tabloidne afere. Kao i ranije smenjeni policijski funkcioneri Veljović prelazi na savetničku dužnost, ali za razliku od njih, ne u MUP, nego u Vladu. „Postavljenje Veljovića na mesto savetnika za regionalnu i nacionalnu bezbednost je moja lična odluka“, tvrdi premijer Aleksandar Vučić.
Začuđujuće, ali Veljovićevu smenu prati relativna tišina. Barem se to čini svima koji su pratili Veljovićev reizbor na mesto direktora u martu 2013. Tada je besneo medijsko-politički rat na liniji Vučić – tadašnji premijer Ivica Dačić. Detalji konkursa nikada nisu objavljeni – ni kako je Veljović, koji je i tada ispunjavao uslove za penziju, ponovo izabran, ali se smatralo da je reč o Vučićevom izboru. Uostalom, Dačić je i dok je bio ministar policije, tvrdio da Veljović o hapšenjima uvek prvo obavesti šefa kabineta Borisa Tadića, pa njega.
Sadašnji ministar Nebojša Stefanović tvrdi da Veljović odlazi zato što mu je bilo teško da donese odluke o reorganizaciji MUP, jer neke ljude lično poznaje. U bezbednosnim krugovima pak tvrde da Veljović jednostavno nije hteo da pristane na neka rešenja, pa je postignut kompromis. Jer, kako tvrde, Veljovićeva metoda da o ljudima iz establišmenta „drži“ potencijalno kompromitujuća saznanja u „fioci“, široko je prihvaćena, i primenjena i na njega lično.
Veljović je prvo veliko napredovanje u službi imao nedugo posle atentata na Zorana Đinđića 2003. kada je premešten u unutrašnju kontrolu tadašnjeg RJB. Potom je 2005. obavljao i funkciju načelnika UKP, kojoj se nedavno nakratko vratio nakon smene Rodoljuba Milovića 2014. Pod Veljovićevom direktnom komandom bilo je „srce policije“, odnosno služba za borbu protiv organizovanog kriminala, koja je imala tehniku i ovlašćenja da prisluškuje bez naloga suda, koji se kasnije pribavlja. U Veljovićevom mandatu dogodila se serija velikih hapšenja i saslušanja – grupe Darka Šarića, Sretena Jocića, Luke Bojovića, Stanka Subotića, potom Miroslav i Marko Miškovića, istrage Milana Beka, Olivera Dulića, Dragana Đurića, Saše Dragina, konačno Dragoslava Kosmajca, i pritvaranje Ljubiše Buhe… Milorad Veljović je rođen 1958. u selu Svilanovo kod Novog Pazara. Završio je Pravni fakultet, u policiji je radio od 1986, oženjen je, i ima dvoje dece.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
