Novi soj korone samo delom „krivac“ za skok zaraženih

U dokumentu koji je Njujork tajms preneo početkom marta, a koji je predstavljen grupi koja daje savete o merama u Kraljevstvu, navodi se da „postoje jake indicije da je zaražavanje B.1.1.7 (poznatim kao britanski soj) povezano sa većim rizikom od hospitalizacije i smrti u poređenju sa infekcijom drugim varijantama virus“.

Komentarišući za Danas ove nalaze, Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku, ističe da treba obratiti pažnju na izraze koji su iskorišćeni u izveštaju, odnosno na činjenicu da su i sami autori napravili ogradu.

– Jako je bitno naglasiti da su se ogradili u smislu kako su analize urađene i da postoje ograničenja u samom procesu i zato su i napisali da postoje jake indicije. Sigurna sam da će i to uskoro biti do kraja rešeno, jer ovaj soj na globalnom nivou vrlo uspešno i agresivno zamenjuje stare varijante virusa i nalazi se u fokusu nauke, navodi sagovornica Danasa.

U prethodnom izveštaju britanskih naučnika, iz januara 2021, navedeno je da postoji „realna mogućnost“ da je britanska varijanta smrtonosnija, dok se u poslednjem, kako primećuje Njujork tajms, sa većom sigurnošću navodi da je ovaj soj opasniji.

Tokom ove nedelje članovi Kriznog štaba, virusolog Tanja Jovanović i epidemiolog Branislav Tiodorović kazali su da je u Srbiji među zaraženima 30 odsto onih koji su inficirani novim sojem. Ono što se nesumnjivo zna jeste da je britanski soj zarazniji, i to između 30 i 50 odsto, a koliko je poznato zasad ne postoje predviđanja kada bi mogao postati dominantan u Srbiji. Primera radi, Američki centar za kontrolu bolesti (CDC) predviđa da će B. 1.1.7. dominirati u SAD do kraja marta.

Jelena Begović naglašava da je glavna osobina britanskog soja to da se „lakše vezuje za ćeliju i samim tim i lakše ulazi u ćeliju“, te da se može očekivati da u nekom trenutku postane dominantan.

– U suštini ovaj virus se mnogo brže širi od postojećih i verovatno je delimično kriv za naglo povećanje novih slučajeva. S obzirom da se brže širi i lakše ulazi u naše ćelije ova varijanta ima prednost u odnosu na druge i logično je za očekivati da će uskoro postati dominantan. To je u prirodi normalna pojava i forma, kaže Begović.

Epidemiolog Ivana Prokić ističe da i ako pretpostavimo da je trenutno 30 odsto izraženih novim sojem korona virusa u Srbiji „i dalje ostaje nepoznanica koliko se brzo prenosi da bismo znali kada bi mogao da postane dominantan u Srbiji“.

– Mi ni za prvi virus korona ne znamo koliki je efektivni reproduktivni broj (R), niti znamo gde su nam žarišta i odakle se virus širi. Taj broj bi nam rekao koliko ljudi može da se zarazi od jedne inficirane osobe i dokle god je preko jedan, epidemija se širi. Naš cilj je da spustimo taj broj i merama koje preveniraju rizične kontakte tako da zaraženi nema na koga da prenese virus. Isti efekat se postiže i vakcinacijom, jer su ostali imuni, pa ne mogu da dobiju virus kad dostignemo kolektivni imunitet. „R“ treba računati da bismo znali da li mere menjaju stanje, gde nam je žarište koje treba kontrolisati ali bi iznenadno povišen broj mogao i da ukaže na pojavu novog soja, za koji znamo da se lakše prenosi, naglašava Prokić.

Britanski soj, koji je prvi put otkriven u Britaniji u septembru, do sada je registrovan u 94 države. Infektolog Stevan Stanišić objašnjava da su mutacije prirodna pojava u životu virusa koje će se i dalje dešavati.

– Mutacije se stalno dešavaju. Te promene u kraćim vremenskim periodima budu manje, ali se vremenom toliko njih nakupi da dođe do značajnih izmena osobina virusa. Na taj način virus može da postane manje ili više virulentan, ili da daje različite kliničke slike. Za sada ove promene idu ka tome da ovaj virus postaje virulentniji, kaže Stanišić.

Prethodnih dana predstavnici Kriznog štaba isticali su da iza porasta obolelih u Srbiji pored nedovoljno strogih epidemioloških mera stoji i novi britanski soj.

Jelena Begović kaže da pojava britanskog soja može samo delimično biti „krivac“ za porast obolelih ali da je i dalje najveći deo odgovornosti na pojedincima.

– Ako znamo da je pandemija, da se ljudi oko nas razbolevaju, umiru, imaju posledice od ovog virusa, i povrh svega još se pojavio novi soj koji se lakše širi, ne možemo dozvoliti da se minimum mera (maska i distanca i zdrava logika) ne poštuje. Takođe, jako je bitno shvatiti da zasad znamo da vakcinacija sprečava teže oblike bolesti i da nakon vakcinacije treba vreme da se antitela naprave što znači da naše ponašanje što se mera tiče ne sme da se promeni, kaže Begović.

Sličan stav ima i Ivana Prokić koja zaključuje da „nije posebno značajno znati da li je soj iz Brazila, Velike Britanije, Južne Afrike“.

– Samo je pitanje vremena kad će se pojaviti i ti i neki novi sojevi, oni samo naglašavaju potrebu za strogim poštovanjem mera držanja distance, izbegavanja kontakata, nošenja maske, pranja ruku, zaključuje Prokić.

Vakcina posredno sprečava i mutacije

Infektolog Stevan Stanišić objašnjava da masovna vakcinacija sprečava i pojavu novih sojeva. „Važno je da se što više ljudi vakciniše u što kraće vreme da ne bismo dozvolili virusu da nas iznenadi novim sojevima. Pri tome neophodna je da se vakcinacija odvija u celom svetu. Brazil, na primer, zbog mnogoljudnosti je jedno ogromno žarište, gde virus ima mogućnost za pravljenje novih sojeva. Kada virus naiđe na osobu koja je primila vakcinu, on biva brzo uklonjen i nema vremena da se replicira niti da se naprave nove mutacije. U tom smislu, vakcina štiti pojedinca od razbolevanja, štiti društvo od širenja epidemije, ali štiti i od nastanka novih sojeva“, kaže Stanišić, koji trenutno radi u kovid bolnici u Kruševcu. On naglašava i da postoje osobe koje su i nakon druge doze vakcine razvile ozbiljne kliničke slike, što zahteva ozbiljnu pažnju stručne javnosti i analizu.

Podaci da budu uvek vidljivi

Epidemiolog Ivana Prokić, koja je i članica udruženja Ujedinjeni protiv kovida, kaže da UPK apeluje na zdravstvene vlasti da računaju epidemiološke parametre od početka epidemije. „Predlagali smo koje i kako, nudili smo pomoć pri tome, tražili smo otvorene podatke… Ostaje nejasno zbog čega se to ne radi i zbog čega se pomoć odbija i kome je u interesu da se ne zna prava sliku stanja“, kaže Prokić.