Novi soj ptičjeg gripa širi se Evropom, zašto su vakcine na čekanju?

Naučnici decenijama prate ptičji grip. Ponekad se infekcija prenosi na ljude, a kada se to dogodi, često je fatalna.

Iako mnogi stručnjaci kažu da je trenutni rizik za većinu ljudi nizak, istraživači rade na vakcini za ljude, tako da je imaju spremnu, za svaki slučaj. Ali konačni recepti i proizvodnja vakcine neće biti pokrenuti sve dok se pandemija zapravo ne dogodi.

Politiko objašnjava zašto.

Zašto se vesti o ptičjem gripu pojavljuju u medijima?

Evropa trenutno doživljava najveću epidemiju ptičjeg gripa H5N1 kod divljih i uzgajanih ptica koju je kontinent video. Tokom prve godine izbijanja, između oktobra 2021. i septembra 2022., proširila se na 37 zemalja.

Oko 50 miliona ptica ubijeno je na pogođenim farmama, prema podacima Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA).

Iako ova vrsta gripa uglavnom pogađa ptice, stručnjaci su zabrinuti zbog sve većeg broja sisara koji su zaraženi virusom koji ga izaziva, poput vidra, lisica, morskih lavova i kuna.

Zabrinjavajuće je da se virus možda proširio sa kune na kunu tokom izbijanja epidemije na španskim farmama u oktobru, prenosi tportal.

„Španska epidemija znači da je prenošenje ovog virusa sa sisara na sisara verovatno efikasno“, rekao je Tijs Kuiken, stručnjak za ptičiji grip sa Medicinskog centra Univerziteta Erazmus.

„Ovo sugeriše da bi isto moglo biti moguće i kod ljudi.“

Do sada, grip nije evoluirao da se lako širi na ljude ili između njih.

U periodu od 2003. do 25. februara 2023. godine u svetu su zabeležena 873 slučaja H5N1 kod ljudi, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, i skoro uvek se zarazi bliskim kontaktom sa zaraženim pticama, mrtvim ili živim, ili u sredinama zaraženim virusom. Ali stručnjaci kažu da je to igra brojeva: što se više širi među životinjama, više se može proširiti na ljude.

Da li je ptičji grip opasan za ljude?

SZO je u februaru procenila rizik za ljude od ptičijeg gripa kao nizak, ali je upozorila da ne treba pretpostaviti da će to uvek biti slučaj.

Deo onoga što ptičji grip čini tako opasnim je stopa smrtnosti. Od 873 osobe zaražene u poslednjih 20 godina, virus je ubio više od polovine njih.

Prošlog meseca, smrt 11-godišnje devojčice u Kambodži, čiji je otac takođe bio pozitivan na ptičji grip, izazvala je strah od mogućeg prenošenja sa čoveka na čoveka. Ali kambodžanske zdravstvene vlasti kažu da za sada nema dokaza o tome.

Ono što takođe zabrinjava naučnike kod ptičijeg gripa je njegova sposobnost da menja oblik.

„To je jedna od najbrže rastućih stvari na planeti“, rekao je Pol Digard, profesor vida na Roslin institutu na Univerzitetu u Edinburgu. On je rekao da bi veliki problem nastao ako bi osoba ili životinja bila zaražena i ptičijim i ljudskim gripom, jer bi virusi mogli da se „mešaju i upare“ segmente da bi proizveli novi podtip. „A to bi mogao biti početak pandemije“, rekao je Digard.

Da li postoje vakcine za ljude?

Da, ali njihovo poboljšanje je pitanje određenog trenutka.

Virusi ptičjeg gripa su klasifikovani po dva proteina na njihovoj površini, koji odgovaraju slovima „H“ i „N“ u njihovim nazivima.

Trenutno cirkulišući soj H5N1 deo je šire grupe H5 ptičjeg gripa.

Širom sveta postoji skoro 20 vakcina odobrenih za upotrebu u pandemiji i one ciljaju na soj gripa H5, rekao je krajem februara šef globalnog programa protiv gripa Svetske zdravstvene organizacije.

Mogu se koristiti kao što se koriste u pandemiji izazvanoj sojem H5, ali bi trebalo proceniti njihovu efikasnost protiv pandemijskog soja.

Da bi se brzo razvile vakcine koje bolje odgovaraju cirkulišućem soju, SZO održava kuriranu banku virusa kandidata za vakcinu zasnovanu na sojevima za koje se sumnja da izazivaju probleme.

Ovi kandidati za vakcinu virusi, koji se takođe nazivaju pandemijski sojevi semena, mogu se ugraditi u postojeću tehnologiju vakcine kako bi obezbedili zaštitu dok se ne razvije specifičnija vakcina.

Koliko bi vremena trebalo da se stvori određena vakcina?

Ričard Vebi, direktor Saradničkog centra SZO za studije o ekologiji gripa kod životinja, procenio je da bi moglo potrajati pet do šest meseci, „koristeći tradicionalne pristupe vakcinama“, da se proizvede soj H5N1 koji trenutno cirkuliše, a koji je seme pandemije. soj tek počinje da se priprema.

Konačno odobrenje ažurirane vakcine trebalo bi da se desi „vrlo brzo“, ako se zasniva na jednoj od četiri vakcine za spremnost za pandemiju koje su već odobrene u EU.

Ove vakcine su procenjene na bezbednost i efikasnost sa drugim potencijalnim sojevima, tvrdi Evropska agencija za lekove.

Evropska komisija već ima dva zajednička ugovora o nabavci vakcina u slučaju pandemije, jedan sa GSK, a drugi sa Sekirus UK, rekao je portparol Politiku.

Najranije isporuke mogu se očekivati u roku od osam nedelja nakon što proizvođač vakcine primi soj semena pandemije koji cilja specifičnu varijantu koja izaziva pandemiju.

Ali moglo bi doći do dodatnih poteškoća sa proizvodnjom vakcine protiv ptičjeg gripa. Problem mogu biti jaja.

Naime, trenutno se mnoge vakcine protiv gripa proizvode pomoću jajnih ćelija, što bi moglo da se pretvori u problem ako se kokoške ubiju ili uginu od ptičjeg gripa.

Potencijalno rešenje bi se moglo naći u obliku mRNA vakcina, koje se ne oslanjaju na jajne ćelije, a mogle bi i da skrate vreme proizvodnje.

Moderna, na primer, ove godine počinje kliničke studije za vakcinu protiv pandemijskog ptičijeg gripa koristeći mRNA tehnologiju, rekao je Rafael Nahbagauer, izvršni direktor kompanije za zarazne bolesti.

Ako i kada takva vakcina bude razvijena i potrebna, Nahbagauer je rekao da bi mogli da odgovore „u roku od dva meseca na izbijanje prave pandemije“ vakcinom prilagođenom soju koji ju je izazvao.

Zašto jednostavno ne vakcinišemo ptice?

Različite zemlje imaju različite prakse kada je u pitanju vakcinacija živine protiv ptičijeg gripa.

„Ako ste zemlja koja inače nema visoko patogeni ptičiji grip, nemate tendenciju da vakcinišete, a u delovima sveta gde je endemski, poput Kine, oni rutinski vakcinišu“, rekao je Digar.

Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD ne vakcinišu živinu, a ni Evropa generalno ne vakciniše, rekao je on. Ali to bi se moglo promeniti. Kao odgovor na trenutnu epidemiju ptičijeg gripa, Evropska komisija je prošlog meseca najavila da će uskladiti pravila vakcinacije životinja i postaviti uslove kako bi se olakšalo kretanje vakcinisanih životinja i njihovih proizvoda.

Pravila, koja su stupila na snagu 12. marta, i dalje ostavljaju zemljama EU da odluče da li će vakcinisati živinu protiv ptičijeg gripa.

Takođe, trenutno postoji samo jedna vakcina protiv pilećeg gripa sa odobrenjem Evropske agencije za lekove.