Vodeći političari sveta postigli su juče novi sporazum o borbi protiv klimatskih promena na samitu u Vašingtonu. Delegati su se saglasili da će zemlje u razvoju morati da se suoče sa zadacima koji će doprineti smanjenju efekta staklene bašte, kao i bogate zemlje. Na nezvaničnom sastanku takođe je postignuta saglasnost da bi globalno tržište trebalo da bude formirano tako da prevazilazi emisije ugljen dioksida.
Vodeći političari sveta postigli su juče novi sporazum o borbi protiv klimatskih promena na samitu u Vašingtonu. Delegati su se saglasili da će zemlje u razvoju morati da se suoče sa zadacima koji će doprineti smanjenju efekta staklene bašte, kao i bogate zemlje. Na nezvaničnom sastanku takođe je postignuta saglasnost da bi globalno tržište trebalo da bude formirano tako da prevazilazi emisije ugljen dioksida. Neobavezujuća deklaracija viđena je kao vitalna za popunjavanje protokola iz Kjotoa. U saopštenju posle sastanka kaže se da „nema sumnje“ da čovek ima uticaja na klimatske promene.
„Klimatske promene su globalno pitanje i naša obaveza jeste da preduzmemo akciju, u skladu s našim sposobnostima i istorijskim odgovornostima“, kaže se u saopštenju Globalne zakonodavne organizacije za uravnoteženo okruženje (GLOBE). Dvodnevni sastanak okupio je zakonodavce iz mnogih zemalja među kojima i Grupe 8 najbogatijih država plus Brazila, Kine, Indije, Meksika i Južne Afrike. Analitičar za životnu sredinu Rodžer Harabin koji je prisustvovao sastanku izjavio je da, iako deklaracija nema formalnu težinu, ona ukazuje na stvarne promene u razmišljanju. Oni su saopštili da žele da slede Protokol iz Kjotoa koji ističe 2012.
Američki senator Džo Liberman predviđa da će američki Kongres doneti zakon o smanjenju emisije ugljen dioksida do kraja sledeće godine, moguće već ove godine. Predsednički kandidat Džon Mekejn, koji je i kosponzor klimatskog zakona zajedno s Libermanom, naglašava potrebu za novim inicijativama. „Ubeđen sam da smo postigli važan korak i da će Kongres SAD delovati uz saglasnost administracije“, rekao je on pred okupljenim zakonodavcima. Džon Holdren, šef američke Asocijacije za napredak nauke (AAAS), izjavio je da predsednik Buš mora da shvati da američka ekonomija neće patiti ukoliko emisija bude smanjena. „Ekonomska šteta od neobraćanja pažnje na klimatske promene mnogo je veća od ekonomske cene bavljenja ovom problematikom“, izjavio je Holdren.
U međuvremenu, kanadski parlament je pokrenuo mere kako bi prisilio vladu da se suoči s odredbama iz Protokola iz Kjotoa koje se tiču smanjenja emisije gasova. Vladajuća Konzervativna partija saglasila se da se održi sastanak na kojem će se razgovarati o ovom problemu, ali smatra da je smanjenje emisije ugljen dioksida za šest odsto do perioda od 2008. do 2012. prosto nemoguće. Parlamentarci su dali vladi 60 dana da formuliše plan i da se vrati na kolosek.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.