Novi talas pandemije mogao bi da izazove „Scrabble“, a preti nam i Kentaur: Šta nas čeka ove zime?

– Iako BA.5 varijanta omikrona i dalje dominira u zapadnom svetu, uključujući i ovde, njegove podvarijante pod nazivom BK.1 i BK.1.1 se sve više šire. Reč je o izuzetno brzom širenju virusa koji je nastao sredinom godine, verovatno u Nigeriji, koji pokazuje znatno veću sposobnost izbegavanja prethodno stvorenog imuniteta u odnosu na originalnu BA.5 podvarijantu omikrona. Po svemu sudeći, BK.1.1 će „voditi” dalji tok epidemije. Ovaj soj se posebno brzo širi u SAD, a pronađen je i u mnogim evropskim zemljama. Nosi veliki broj mutacija u odnosu na soj Vuhan, zbog čega izbegava dejstvo monoklonskih antitela koja se koriste u bolničkom lečenju kovida – objašnjava imunolog prof. Zlatko Trobonjača sa Univerziteta u Rijeci.

– Pojavio se novi rekombinantni korona virus pod nazivom KSBB, nastao iz genoma omikrona BJ.1 i BA.2.75 pod nazivom Kentaur. Oba soja su se značajno proširila širom jugoistočne Azije, pa je KSBB verovatno nastao u nekoj od zemalja tog dela sveta. Do sada se značajnije proširio u Singapuru, ali je pronađen i u Belgiji, Danskoj, Velikoj Britaniji i Austriji. Kada imamo preraspodelu genoma dva soja, kao što imamo u slučaju KSBB, možemo očekivati pojavu novih antigenskih osobina, čime se izbegava imunitet stečen prebolevanjem bolesti ili vakcinacijom, što virusu daje veliku prednost u širenju – naglasio je Trobonjača.

U Hrvatskoj su za vakcinaciju dostupna dva „bustera“, a građani mogu da biraju između vakcina koje, osim soja Vuhan, sadrže BA. 1 podvarijanta omikrona ili podvarijanta BA.4/5.

– Iako u narednim nedeljama možemo očekivati smanjenje zastupljenosti BA.5 omikrona, čini mi se da je pri izboru između pojačivača bolje izabrati BA.4/5. Ne zbog potrebe zaštite od virusa BA.5, koji se postepeno smanjuje i od kojeg su se mnogi naši sugrađani oporavili poslednjih meseci, već zbog činjenice da su nadolazeći sojevi antigenski mnogo sličniji BA. 5 virusa nego na BA.1. Naime, virus BK.1 je derivat BA.5, a KSBB je takođe antigenski mnogo sličniji BA.5 nego BA.1. Ali pojačivač protiv BA.1 je takođe veoma efikasan u zaštiti tako da se nijanse razlikuju u jačanju imuniteta. Bolje je uzeti bilo koji od ova dva pojačivača, nego izbegavati vakcinaciju. Ovo se svakako odnosi na stariju populaciju, hronične bolesnike, osobe koje boluju od dijabetesa, hipertenzije, gojaznosti, malignih ili autoimunih bolesti i hroničnih oboljenja srca, pluća, bubrega i drugih organa, kao i osobe koje su na imunosupresivnoj terapiji, hemoterapiji, zračenje i sl.- ističe Trobonjača.

U proteklih 1.000 dana od kada je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila pandemiju, korona virus je odneo živote 6.582 miliona ljudi širom sveta, od čega 17.070 u Hrvatskoj.

– Savetovao bih svima da se trude da se ne zaraze ovim virusom, ne samo zbog akutnih trenutnih komplikacija, već i zbog većeg mortaliteta od kardiovaskularnih bolesti i drugih komplikacija u postkovid periodu, kao i zbog učestalog razvoja dugotrajnih bolesti. oblici kovida (u više od 40 odsto slučajeva). Mislim da je savet da pokušamo da smanjimo mogućnost zaraze mnogo puta ponovljen u javnom prostoru. Sada ne postoji obavezna obaveza nošenja maski, ali je odgovornost svakog od nas da zaštiti sebe i druge od infekcije. Omikronska infekcija u većini slučajeva prolazi kao blago oboljenje, ali nažalost, širenje virusa zahvata sve više onih koji su podložni i koji na kraju umiru. Naša zemlja spada u one sa blažim protivepidemijskim merama, ali je zato u samom vrhu svih zemalja sveta po mortalitetu. Teško je naći recept za motivisanje ljudi da se zaštite, ali verujem da je odgovornost za sopstveno zdravlje odgovornost svih ljudi. S druge strane, moramo i da ih razumemo jer su zbunjeni različitim informacijama koje im serviraju antikovid pokreti poput antivaksera, antimaskera i drugih ljubitelja ‘njegovog veličanstva’ – virusa – zaključio je Zlatko  Trobonjača.