Novi talas proširenja Evropske unije još daleko

Za većinu zemalja Zapadnog Balkana malo je verovatno da će uskoro postati članice Evropske unije, piše jučerašnji broj Fajnenšel tajmsa (FT) prenoseći zaključke iz izveštaja Evropske komisije. Korupcija, organizovani kriminal i međunacionalne napetosti, prema izveštaju Komisije, usporavaju reforme u zemljama Zapadnog Balkana.
Istovremeno, primena vladavine prava kroz reformu pravosuđa i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala označeni su kao glavni prioriteti za te zemlje da bi ušle u Uniju. Kako prenosi Bi-Bi-Si na srpskom jeziku, korupcija je raširena i ukorenjena u društvima Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Srbije, Kosova i Turske, a mere koje se preduzimaju protiv korupcije su nesrazmerne veličini problema.

Pregovori s Makedonijom navodno će biti odloženi

Skoplje – Makedonija neće početi pregovore o prijemu u EU pre 2009, izjavio je za Rojters neimenovani evropski diplomata. On je rekao da Brisel neće preporučiti otpočinjanje pretpristupnih pregovora sa Makedonijom u godišnjem izveštaju iduće nedelje, zbog političkih problema u zemlji.

„Izgubljeno je mnogo vremena ove godine dok je glavna partija Albanaca bila izvan parlamenta“, izjavio je evropski diplomata, dodajući da Makedonija treba da poboljša politički dijalog i stvori klimu za sprovođenje reformi. Brisel insistira i na unapređenju vladavine prava, prava albanske manjine, kao i na borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije pre nego što počne pregovore za prijem u EU.

Visoki zvaničnik Evropske komisije rekao je za FT da je novi talas proširenja EU još daleko, zbog zamora evropskih vlada i više od toga, birača u 27 zemalja članica. Očekuje se, prema navodima lista, da će samo Hrvatska ući u EU u nekoj od narednih pet godina.
Posle Hrvatske, to će uraditi najverovatnije i Makedonija koja je u izveštaju EK pohvaljena za poboljšanje stanja ljudskih prava i suđenja za korupciju na visokom nivou. Van Zapadnog Balkana, Turska je već zvanični kandidat za članstvo u EU, ali su pristalice njenog prijema tiše nego ranije jer strahuju od protivljenja u zemljama poput Austrije i Francuske, piše FT.
Pregovori između Zagreba i Brisela o prijemu Hrvatske su, prema izveštaju Fajnenšel tajmsa, u odlučujućoj fazi. U izveštaju se istovremeno kritikuju hrvatske vlasti zbog odnosa prema Srbima u Hrvatskoj.
Evropska komisija je, prema ovom izveštaju, zadovoljna nekim privrednim trendovima u zemljama Zapadnog Balkana, ali u celini zaključuje da je građansko društvo još slabo i da su ratovi i nacionalna trvenja naneli „veliku štetu“ društvenom tkivu u tim zemljama.