Novi test za jeftinije otkrivanje inficiranih

U odnosu na PCR test antigenski je jeftiniji, za njegovu obradu nisu potrebni specifični laboratorijski uslovu, kao u slučaju PCR-a, a rezultati se dobijaju za kratko vreme.

Ipak, antigenski testovi ne daju uvek tačne rezultate zbog čega tim naučnika iz Srbije veruje da postoji prostor za dodatno istraživanje. Projekat čiji je cilj razvoj pouzdanijeg antigenskog testa, nazvan CAPSIDO, podržao je Fond za nauku, a vodi ga dr Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta u Beogradu i dopisna članica SANU-a.

Profesorka Ćirković Veličković objasnila je u razgovoru za Danas zašto je važno da se napravi novi antigenski test, u kojim sve prilikama ovakva vrsta testiranja može da bude primenjena, ali i sa kojim problemima se naučnici u Srbiji suočavaju.

– Postojeći antigenski testovi jesu vrlo specifični, što znači da ako je na njemu osoba pozitivna to je indicija da je zaista u pitanju infekcija. Oni međutim nisu dovoljno osetljivi zbog čega određeni broj inficiranih na antigenskom testu bude negativan. Očigledno je da postoji prostor za istraživanje da se antigenski testovi poboljšaju što je nama dalo ideju da se bavimo ovom temom u vidu projekta koji smo podneli Fondu za nauku, navodi profesorka Hemijskog fakulteta.

Ona objašnjava da pored namere da razviju osetljiviji antigenski test, naučnici iz Srbije takođe žele da sve komponente koje će se koristiti za razvoj antigenskog testa budu proizvedene u Srbiji.

– Naša želja je i da razvijemo tehnologiju za proizvodnju antigenskih testova za korona virus i nadamo se njemu sličnih virusa u budućnosti. Važno nam je da naučimo kako da kompletiramo jedan tako kompleksan test u našoj zemlji, dodaje sagovornica Danasa objašnjavajući da će neke od komponenti koje sada proizvode moći da budu deo budućih testova za slične viruse ili će moći da se koristi kao kontrola.

Prednost antigenskog testa u odnosu na PCR test, poput brzine dobijanja rezultata i činjenice da je jeftiniji od PCR-a, čine ga dobrim alatom za sticanje uvida u to koliko je virus prisutan u nekom okruženju. Poslednjih dana dosta se govorili o primeni antigenskih testova u školama, a dr Ćirković Veličković kaže da su upravo obrazovne ustanove mesta gde se testiranje antigenskim testovima može uspešno primenjivati.

– Deca nemaju ozbiljne simptome, ali su rezervoari virusa i prenose ga. U školama bi mogao da se radi brzi skrinig antigenskim testovima i da se tako izdvoje inficirana deca. Istovremeno, na taj način dobijate informacije o pravom stanju i sami tim bolje kontrolišete situaciju. Mi već duže vreme pričamo da je potrebno kontrolisati epidemijsku situaciju na način da se ipak obezbedi normalan život. Široko testiranje antigenskim testovima može biti jedan od načina da se to postigne, kaže sagovornica Danasa objašnjavajući da bi bilo dobro da se i na drugim mestima gde se okuplja veliki broj osoba, poput šoping molova, obavlja antigensko testiranje na ulazu kako bi se smanjila transmisija virusa.

Projekat CAPSIDO inače traje dve godine i rezultati bi trebalo da budu dostupni sredinom ili krajem sledeće godine.

– Mi možemo da razvijemo tehnologiju. Ako na našem tržištu ne bude zainteresovanih firmi koji mogu da preuzmu proizvodnju, mi uvek možemo našu tehnologiju da ponudimo inostranim kompanijama, kaže prof. Ćirković Veličković, koja je bila i deo tima koji je razvio domaći serološki test.

Timski rad

Pored Tanje Ćirković, u prvoj fazi projekta CAPSIDO učestvovali su još Tamara Vasović, Vesna Jovanović, Dragana Stanić Vučinić, Katarina Smiljanić, Teodora Đukić i Maja Mladenović. Profesorka Ćirković kaže na kraju da ovakav jedan projekat može da bude uspešno završen samo zahvaljujuću timskom radu.

Tenderi otežavaju i usporavaju rad

Na osnovu svog dosadašnjeg iskustva profesorka Ćirković objašnjava da ono što srpskim naučnicima koji su deo ovog ali i drugih istraživanja izuzetno otežava rad jeste sistem javnih nabavki kroz koji moraju da prolaze. „Nama u radu treba mnogo različitih komponenti, i za svaku od njih mi raspisujemo javnu nabavku. Ma koliko bila mala stavka koja nam je potrebna prvo čekamo tendere tri meseca onda još dva da stigne. Dešava se da se ispostavi da nam je u nekom eksperimentu potrebno dublo više supstanci, i onda moramo celu proceduru iz početka da prolazimo. Ministarstvo finansija ne prepoznaje naučne projekte, a naučnike stavlja u istu kategoriju sa proizvođačima, koji tačno znaju šta im je potrebno i koji mogu sebi da dozvole da čekaju mesecima. Na ovaj način nisu ugroženi samo projekti Fonda za nauku, već i evropski projekti gde imate vrlo precizne rokove“, ističe prof Ćirković.