Krajem juna u zvaničnu posetu Rusiji stiže predsednik Venecuele Ugo Čaves. Da li će u toku njegove posete biti potpisani novi ugovori o isporuci naoružanja, pored ostalog podmornica – pitanje je koje se trenutno aktivno razmatra. Pri tom je za to ponajviše zainteresovana Amerika koja iz nekih razloga smatra da prilikom rešavanja tog pitanja njeno mišljenje obavezno mora biti uzeto u obzir.
Krajem juna u zvaničnu posetu Rusiji stiže predsednik Venecuele Ugo Čaves. Da li će u toku njegove posete biti potpisani novi ugovori o isporuci naoružanja, pored ostalog podmornica – pitanje je koje se trenutno aktivno razmatra. Pri tom je za to ponajviše zainteresovana Amerika koja iz nekih razloga smatra da prilikom rešavanja tog pitanja njeno mišljenje obavezno mora biti uzeto u obzir.
Povoda za zabrinutost administracije u Vašingtonu, istinu govoreći, ima podosta. Rusija je na tržištu naoružanja tokom poslednjih godina počela igrati veoma primetnu ulogu, što je dovelo u sumnju liderstvo SAD kod mnogih njegovih učesnika, pa i u samim Sjedinjenim Državama. „Posle raspada SSSR na visokom konkurentnom tržištu konvencionalnog naoružanja dominirale su SAD – izjavio je u decembru 2006. vojni analitičar Ričard Grimet. „Međutim, situacija se sada promenila. Moskva sve upornije i agresivnije nastupa“.
I zaista, produkciju ruskog kompleksa za proizvodnju naoružanja cene u mnogim zemljama. I to ne samo u onima koje su njeni tradicionalni kupci. U poslednje vreme neke strane armije odlučile su da promene isporučioca oružja, zaključivši da je ruska tehnika i pouzdanija, i savremenija, a i jeftinija. To je slučaj, na primer, s Kolumbijom čije su oružane snage kupile 10 vojno-transportnih helikoptera MI-17 koji ne samo da po taktičko-tehničkim performansama prevazilaze američke „blek hok“, nego su i za 18 miliona dolara jeftiniji, što je za ne baš bogatu zemlju na kontinentu veoma značajno.
Kada je u martu 2005. iz vojnog budžeta Venecuele na račun Rusije doznačeno 3,4 milijarde dolara za 100 hiljada automata AK-103, 24 lovca Su-30 MK2 i 38 vojnih helikoptera Mi-35, negodovanje Vašingtona je dostiglo nivo ključanja. Venecuelanski proboj američke blokade postao je onaj zarazni primer neposlušnosti koja, na kraju krajeva, može naneti najozbiljniju štetu američkom uticaju na kontinentu. Nije slučajno prošle godine prilikom razmatranja mogućnosti da Argentina kupi rusku vojnu tehniku argentinski ministar odbrane Niljda Gare izjavila da se u Buenos Airesu ne boje negativne reakcije SAD. „Kupovina naoružanja je suverena stvar svake države i to ne može da izazove nezadovoljstvo ni kod koga“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.