Novi ustav za veću moć vojske

Novim ustavom takođe je predviđena veća moć vojske u političkom životu države. Glavne promene u ustavu odnose se na državnu vlast, islamske zakone, vojsku, predsednika države, slobodu veroispovesti, političke partije, prava žena, međunarodne sporazume, pritvaranje i prisilno raseljavanje. U preambuli novog ustava kaže se da ustav „nastavlja da gradi demokratsku, modernu državu sa civilnom vlašću“, pri čemu, kako objašnjava Asošiejted pres (AP), reč „civil“ u arapskoj terminologiji označava ne-verski i ne-vojni deo društva. To je podstaklo bes među ultrakonzervativnim islamistima koji izraz „civilno“ smatraju sinonimom za sekularno.

Kada je reč o islamskim zakonima, novi ustav zadržava odredbu koja postoji u svim egipatskim ustavima od 1970-ih, u kojoj se kaže da „principi“ islamskog prava, šerijata, predstavljaju bazu za zakonodavstvo.

Međutim, izbačena je odredba iz doba svrgnutog predsednika Muhameda Mursija koja je preciznije određivala pojam „princip“, tako da je to moglo biti upotrebljeno za nametanje strožih islamskih zakona. U novom ustavu takođe je izbačena odredba prema kojoj je glavna islamska institucija u Egiptu, Al Azhar, zadužena za nadgledanje zakonodavstva.

Što se tiče vojske, novi ustav daje pravo vojsci da tokom naredna dva predsednička mandata sama izabere ministra odbrane, čime će, kako ocenjuje AP, vojska biti van civilne kontrole u narednih osam godina i time učiniti nesigurnom vlast predsednika države. Borci za veća prava građana ukazuju da u novom ustavu nije osigurana transparentnost vojnog budžeta i detalja vojne ekonomske imperije koja obuhvata udeo u građevinskoj industriji, izgradnji puteva, proizvodnji flaširane vode i u melioraciji zemljišta. Vojni sudovi i dalje će moći da sude civilima, što je odredba uvedena tokom vladavine Mursija.

Novi ustav predviđa da je sloboda veroispovesti „apsolutna“. Ustav zabranjuje političke partije ili političku aktivnost zasnovanu na religiji, čime je zadat udarac pokretima poput Muslimanskog bratstva, njegovoj Partiji slobode i pravde, kao i ultrakonzervativnoj salafističkoj partiji Al Nur.

Smena predsednika u parlamentu

Kada je reč o ovlašćenjima predsednika države, novi ustav predviđa da predsednik imenuje premijera, pri čemu parlament ima dve prilike da podrži predsednikov izbor ili da bude raspušten, a rok za formiranje vlade je 60 dana od izbora. Prvi put do sada parlament će imati moć da smeni izabranog predsednika i da ga izloži krivičnom gonjenju. Poslanici će moći da opozovu predsednika i pozovu na prevremene izbore ako dve trećine poslanika podrži takvu nameru i nakon toga bude održan referendum.