Novi zakon prvi put prepoznaje rad na daljinu: Kako će inspektori sprovoditi nadzor nad radnim mestom radnika od kuće?

On je, povodom Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu, napomenuo da je loše što tim oblicima rada nije posvećena veća pažnja, kao i što ne postoji jasna obaveza poslodavca da donese i primeni akt o proceni rizika, ali i to što ti pojmovi nisu definisani u krovnom Zakonu o radu, pa dok se taj zakon ne dopuni, neće biti zaokruženog rešenja.

Iako predstavnik sindikata Nezavisnost Saša Dimitrijević tvrdi da će se, kada je reč o povredama zaposlenih, kao i do sada činjenično stanje utvrđivati u okviru inspekcijskog nadzora ili eventualnog sudskog spora, Reljanović napominje da nije jasno kako će inspektor sprovoditi nadzor nad radnim mestom i radnom okolinom radnika od kuće, kada se taj prostor nalazi u privatnom stanu u koji ne može da uđe zbog ustavne garantije nepovredivosti stana.

I Dimitrijević je saglasan sa tim da će biti dosta nedoumica i naglašava da ako striktno gledamo zakon, ukoliko je poslodavac rešenjem uputio zaposlenog da radi od kuće, neće moći izbeći odgovornost, jer će prema tim zaposlenim imati iste obaveze i odgovornosti koje ima i prema zaposlenima koji obavljaju radne zadatke u njegovim prostorijama.

Problem predstavlja i to, kako je napomenuo Reljanović, što se obe vrste rada vezuju isključivo za upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), koje nisu definisane samim zakonom.

„Sasvim je izvesno da se ove tehnologije odnose na takozvane frilensere, koji svoj rad obavljaju isključivo putem računara, ali je neizvesno da li će se odnositi i na platformske radnike kao što su kuriri, dostavljači i slično, koji rade na daljinu“, rekao je Reljanović.

On veruje da će praksa primene zakona dati odgovor na ta pitanja, ali se obično do formiranja jednoobrazne prakse čeka i po nekoliko godina, što je period u kojem ćemo nužno biti različitih tumačenja.

Naveo je primer kurira koji koristi bicikl za vreme dostave i doživi saobraćajnu nezgodu, rekavši da poslodavac uvek može tvrditi da nema obavezu donošenja akta o proceni rizika, jer je po njegovom tumačenju u pitanju radnik na daljinu koji primenjuje IKT.

„Ovako nešto bi moglo biti sasvim legalno jezičko tumačenje odredbi zakona, ali je direktno suprotno očiglednom cilju koji su zakonopisci imali u vidu kada su uveli posebna pravila zaštite radnika na daljinu“, kazao je Reljanović.

S druge strane, Dimitrijević napominje da ako frilensere posmatramo kao samozaposlene, što je još jedan institut koji se uvodi, a da pritom nije regulisan Zakonom o radu, onda će oni sami biti odgovorni za svoju bezbednost prilikom rada.

„Kod onih kojima je poslodavac platforma ili kompanija u inostranstvu zaštita će biti nemoguća misija“, istakao je Dimitrijević.

Prema rečima predstavnice Unije poslodavaca Srbije Svetlane Budimčević, poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje zaposlenom u svim aktivnostima poslodavca i na svim nivoima organizovanja rada i radnog procesa, kao i da obezbedi da mere utvrđene aktom o proceni rizika budu integrisane u sve aktivnosti poslodavca i na svim nivoima, što znači i prilkom rada na daljinu.

Ona je podsetila da Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu obuhvata i osobe koje se samozapošljavaju i predviđa da je lice koje se samozapošljava, u skladu sa novim predlogom zakona i drugim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, odgovorno za svoju i bezbednost i zdravlje drugih lica, na koja utiču njegov rad i propusti u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Kako je objasnila, osoba koja se samozapošljava je, takođe, obavezna da pri svom radu primenjuje propise iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i da sarađuje sa drugim poslodavcima i zaposlenima u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu, kada je sa njima povezano obavljanje poslova.

Predlog zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ostavio je poslodavcima rok od dve godine od dana stupanja na snagu da organizuju svoje poslovanje u skladu sa tim aktom.