Novi život stare pruge

naroda i narodnosti, a nova uniforma deluje kao maršalska. – Novo zasedanje AVNOJ-a, ali ne smem da dajem izjave – pravda se mašinovođa. Na duhovite opaske da mu „samo ordenje fali“, on ćuti, gleda s visine u masu i rukom je pozdravlja.

Povezivanje Užica i Sarajeva

Gradonačelnik Užica Jovan Marković najavljuje da će ovaj grad podržati projekat obnove stare pruge, jer je to od strateške važnosti za Užice. – Namera nam je da započnemo razgovore o obnovi pruge između Užica i Sarajeva, jer je to velika šansa za ovaj deo Srbije i Republike Srpske, kaže Marković.

– Odrastao sam pored te pruge, koja je ukinuta u vreme moje mladosti, ali dočekao sam da ona oživi. Puni su mi i srce i duša. Pruga je spojila dva naroda i dve države i nadam se da će oživeti ceo ovaj region – kaže Miladin Miličević, načelnik Opštine Višegrad.

Železničar iz Mokre Gore Milun Dragutinović objašnjava da je pruga uskog koloseka u prošlosti hranila ceo mokrogorski kraj i da je bila veoma važna veza sa ostatkom sveta. – Zarađujem oko 27.000 dinara, a moglo bi i više. Nastavljam tradiciju dede i oca – priča Milun, a potom kaže da ceo mokrogorski kraj ima velike koristi od obnovljene pruge, koja sve više privlači turiste iz zemlje i sveta. Najveća zasluga za to, kaže – pripada Radovanu Glibetiću, Mokrogorcu i rukovodiocu u Železnicama Srbije, koji je pre dvadesetak godina inicirao obnovu pruge uskog koloseka, čija je deonica od 13 kilometara, poznata kao Šarganska osmica, puštena u saobraćaj pre pet godina. Njome se godišnje preveze nekoliko hiljada turista.

Veliki novac za veliku atrakciju

– Posle trideset i više godina ponovo je zapištala lokomotiva, a Kremansko proročanstvo se pretvorilo u stvarnost, rekao je Milanko Šarančić, direktor Železnica Srbije, istakavši da je uloženo mnogo napora i novca da se, u saradnji dveju država i železnica, pruga oživi i napravi velika međunarodna turistička atrakcija. – Dobićemo veliku turističku atrakciju, koja će biti nezaobilazna tačka na turističkoj karti Evrope – dodao je on.

Petko Stanojević, direktor Željeznica Republike Srpske, kaže da su u obnovu pruge od državne granice sa Srbijom, za četiri godine, to preduzeće i Vlada RS uložili više od 9,5 miliona konvertibilnih maraka. Od 18 kilometara pruge do Višegrada, ostalo je da se obnovi oko 1,7 kilometara, a ta deonica, kako je izjavio, biće puštena u saobraćaj u ovo vreme, naredne godine.

Inače, voz Nostalgija voziće turiste do kraja oktobra ove godine, a vožnje su zakazane za 20. septembar, 4. i 18. oktobar. Voz iz Mokre Gore polazi u 11 časova, a vraća se iz Dobruna u 14 časova. Karta za odrasle košta 400, za decu od 6 do 14 godina upola manje, dok je vožnja za mlađu decu besplatna. Kako je u pitanju međudržavni granični prelaz, putnici moraju da ponesu pasoše ili lične karte.

Nostalgija polako kreće na put od 15,2 kilometra, od kojih je 6,8 u Srbiji, a ostatak u RS. Kompoziciju nadleće helikopter. Neko reče da je u njemu Kusturica, koji je ovde na brdu Mećavnik izgradio svoj Drvengrad. Navodno iz vazduha posmatra veliki događaj. Kompoziciju čini dizel lokomotiva i četiri obnovljna vagona. U jednom od njih je skromni restoran sa separeom, namenjen važnim putnicima. Nižu se slike prirodnih lepota pograničnog predela, a prozori su načičkani ljudima. Truckanje voza ne smeta konobaru Dragiši Mitroviću, koga zbog visprenosti i munjevite usluge, zovu Brzi. Putnike poslužuje bezalkoholnim pićem, a moguće je, kaže naručiti i nešto „vatrenije“.
– Konobarišem duže od dvadeset godina. Od toga, osam godina radim u Mokroj Gori, na Jatarama. Služio sam ja i ministre, a nekoliko puta i našeg direktora – poverava se Brzi i u žurbi nestade niz vagon, sa velikim prepunim poslužavnikom. Putovanje je na kratko prekinuto u blizini Vardišta. Ulazak u voz ljudi u uniformama ukazuje na to da sledi granična kontrola. Mešaju se plave, bele i sive uniforme pripadnika carine, policije i železnice dveju država. Planirano je da oni zajednički obave kontrolu. Vaš reporter i još jedan kolega bili su „slučajni uzorci“ za kontrolu. Carinik iz BIH ljubazno nas je zamolio da mu predamo lične karte. Vratio ih je nakon par minuta. Na pitanje zašto smo baš mi bili „sumnjivi“, lakonski je uzvratio. „Želimo vam prijatno putovanje“. Nakon kratkog zadržavanja, usledilo je zajedničko udaranje pečata na spisak putnika, a pisak lokomotive najavio nastavak putovanja.
Među putnicima Nostalgije bio je Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije regije zapadna Srbija. On kaže da je puštanje u saobraćaj turističko-muzejske pruge od Mokre Gore do Dobruna veliki događaj za ceo region. – Kada pruga bude došla do Višegrada, moći ćemo da ponudimo izuzetan turistički proizvod, koji će biti konkurentan na svetskom tržištu. Gosti će se voziti vozom do Višegrada, brodom do jezera Perućac, a potom sledi poseta Tari i ostalim turističkim destinacijama. To bi mogao da bude veoma zanimljiv vikend ili odmor od nekoliko dana – kaže Rađen.
Nakon jednočasovne vožnje brzinom ne većom od 30 km/h, Nostalgija stiže ispred manastira Dobrun, starog skoro devet vekova. Ponovo trubači, mnoštvo sveta, monasi… Devojke u narodnim nošnjama nude hleb i so. Ipred manastirkih vrata tezge sa raznoraznim proizvodima. Na jednoj od njih prodaju se velike fotografije haškog optuženika Ratka Mladića, šajkače… U manastirskoj porti, oko stare crkve, razapete šatre, peku se jagnjad, narod poskakuje uz trubače, pije rakiju, pivo i vino. U jednom danu dva praznika – dolazak voza starom prugom nakon trideset tri godine i to na Veliku gospojinu. Sve to sa brda iznad obnovljenog manastira „posmatra“ bronzani kip Karađorđa, pored velikog belog krsta. – Kada je 1974. godine poslednji voz prolazio meštani, ne samo ovog kraja, plakali su i nisu bili zadovoljni što je pruga uskog koloseka ukinuta. Samo jedne godine voz je poslovao sa gubitkom, a svih ostalih godina je beležio velike prihode. Nadamo se da će ovaj voz poslovati sa dobitkom, ali i velikim zadovoljstvom svih koji njime budu putovali, kako bi se upoznali sa našom kulturom i istorijom, a mi ćemo im uvek biti na usluzi – kaže mitropolit dabrobosanski Nikolaj, izrazivši nadu da će „uskoro biti završena i deonica od 18 kilometara od Dobruna do Andrićevog grada“. Mitropolit je sugerisao da bi ispred manastira trebalo izgraditi dupli kolosek i staničnu zgradu, kao i pešačke staze kako bi turisti, pored manastirskog kompleksa, mogli da posete obližnji i stari Pavlovića grad.