Novica Antić: Profesionalni vojnici u robovlasničkom položaju

Vojni poziv je danas jedan od najnepopularnijih u Srbiji, a njeni profesionalni pripadnici nejobespravljeniji zaposleni u javnom sektoru – kaže u razgovoru za Danas Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije. On dodaje da profesionalni pripadnici vojske danas rade i do 500 sati mesečno bez toplog obroka, regresa, naknade za prekovremeni, noćni i rad u dane praznika.

– Uslovi za lečenje su skoro nikakvi, teško se rešava stambeno pitanje, posebno kod kadrova ispod čina kapetana. Profesionalni vojnici se bukvalno nalaze u robovlasničkom položaju jer se ucenjuju produženjem ugovora, a trajno rešavanje statusa u smislu prevođenja u svojstvu podoficira je misaona imenica. Mobing je znatno izraženiji poslednjih godina u svim kategorijama, civilna lica se koriste za vojne zadatke a po tom osnovu ne ostvaruju nikakva prava… Spisak načina na koji su pripadnici vojske obespravljeni je zaista predugačak.

* Činjenica je da sve veći broj školovanog kadra napušta vojsku. Zbog čega i kako taj trend zaustaviti?

– Veliki broj razloga smo već naveli. Ako imate oficira ili podoficira koji je sa mnogo odricanja i na veoma težak način završio vojnu školu ili stručnu obuku, a država to obezvredi ili ih sputava u napredovanju, ne obezbedi im osnovne uslove za život, onda se svako od njih pita zašto se tu nalazi i šta tu radi. Kada su stalno odvojeni od porodice a pritom žive od prvog do prvog, ne postoji nikakva motivacija. Posebno što se ne nazire da će se stvari u dogledno vreme popraviti. Svi smo od prvog dana učeni da je vojska jedan šablon u kojoj se sve svodi na ponašanje i rad po pravilima i propisima uz uvažavanje stručnosti, ličnosti i najviših moralnih i ljudskih vrednosti. Kada se tako nešto naruši, naročito od onih koji to treba da štite i sprovode jer se nalaze na čelu vojske, onda kao rezultat imamo destrukciju i stanje u kome se danas nalazi naša vojska. Rešenje brojnih problema vidimo u uvažavanju interesa zaposlenih u vojsci prvenstveno kroz pravo da se izjasne o svojim potrebama i da sa poslodavcem budu ravnopravni socijalni partner. Mi u VSS, kao jedini zvanični predstavnici zaposlenih, insistiramo na tome da pregovaramo o pravima iz radnog odnosa i da zaključimo poseban kolektivni ugovor za zaposlene na koji imamo zakonsko pravo. Ne razumemo tako veliki otpor ministra odbrane nečemu što je od opšteg interesa za zaposlene u vojsci. Sa jedne strane imate svakodnevni politički marketing i demagogiju o unapređenju uslova i stanja u vojsci, a sa druge činite sve da je urušite i obespravite.

* Koliko je realno da se obavezni vojni rok ponovo uvede?

– Veliki broj aktivnih pripadnika naše vojske, sa profesionalnog stanovišta gledano, smatra da bi bilo dobro i korisno vratiti obavezu služenja vojnog roka. Popunilo bi se ljudstvo, imali bismo mlađu i fizički spremniju vojsku, a i resursi odbrane zemlje bi bili značajno veći. Nesporno je da se mi danas nalazimo u 2018. godini i da je obaveza služenja vojnog roka kakvu poznajemo davna prošlost. Zato je važno tom pitanju pristupiti krajnje ozbiljno, uvažavajući interes odbrane zemlje, ali i prava građana po pitanju prigovora savesti, kao i činjenicu da danas vojsku služe i žene. Zato o tome treba pitati stručnu javnost ali i građane kako bi krajni rezultat bio zadovoljen interes zemlje da ima jaku i snažnu vojsku ali i ispoštovana prava i lični interesi njenih građana. Potrebno je razmotriti kakav bi model služenja vojnog roka u Srbiji bio najkorisniji, najprihvatljiviji za naše građane ali i najekonomičniji.

* Oprečna su mišljenja i o tome koliko bi to koštalo. Koja je realna cena?

– Poslednjih godina rađene su i prezentovane razne računice na tu temu ali mi profesionalci znamo da je sve to neozbiljno i zapravo je rezultat određenog političkog trenutka i marketinga pojedinaca. U vojsci decenijama unazad postoje jasne računice o tome koliko košta vojni rok za svaki vid i rod vojske ili vojnu evidencionu specijalnost (VES) po modelu koji je ranije bio prisutan u našoj vojsci kao i po modelu koji je danas aktuelan. Ne košta isto vojni rok pešadinca, tenkiste, inženjerca, artiljerca, raketaša… Da bismo na tu temu mogli da govorimo potrebno je prvo projektovati model služenja vojnog roka koji bi bio primenjiv u Srbiji pa tek onda da stručne finansijske službe sistema odbrane izračunaju koliko to košta. Dakle, bez jasno definisanog modela služenja vojnog roka i tačnog proračuna finansijskih organa Ministarstva odbrane i vojske, sve priče na tu temu su neozbiljne i paušalne.

* Da li bi uvođenje redovnog vojnog roka bilo na uštrb profesionalnog vojnog sastava?

– Nesporno je da bi bilo. Smanjio bi se broj profesionalaca, što je naravno jeftinije za državu. Upravo je veliki odliv profesionalnog kadra poslednjih godina i bio povod da se na ovu temu govori i da se pokrene pitanje uvođenja obaveznog vojnog roka. Ako danas četa broji 100 profesionalaca sa vojnicima na služenju vojnog roka, ona će ih imati svega dvadesetak, jer bi profesionalni sastav činili samo komandiri i deo administracije, dok bi vojnici dolazili iz regrutnog kontigenta. Ovo je najprostiji primer onoga što mi u vojsci trenutno vidimo kao prednost vraćanja obaveze služenja vojnog roka.

Obuka regruta

* Da li je tri meseca dovoljno za obuku regruta?

Tri meseca je period koji je inače podrazumevao osnovnu vojničku obuku čak i u JNA, a danas toliko traje služenje vojnog roka na primer u Švajcarskoj. Sistem obuke u vojci se planira godinama i to čine stručnjaci i decenijama unazad se pokazalo da se za taj period od tri meseca regrut u potpunosti može obučiti i osposobiti za uspešno izvršavanje zadataka u vojnim jedinicama. Samo je obuka specijalnih jedinica i specijalnosti trajala duže od toga, šest meseci.

Diković nezakonito u vojsci

– Ako mi i danas nakon tri meseca od kada je generalu Dikoviću prestala služba po sili zakona, imamo situaciju da on i dalje nosi vojnu uniformu, komanduje vojskom i mobinguje potčinjene, onda je svaki drugi komentar suvišan. To činjenično stanje je slika vojske, a vojska je oduvek bila ogledalo društva u kome mi danas sa mukom živimo – kaže Novica Antić.