Bugarska komisija zadužena za otvaranje dosijea o komunističkoj tajnoj službi obelodanila je prošle nedelje spisak od 102 imena osoba iz medija koje su sarađivale svojevremeno sa tom službom.
Komisija je proverila dosijee 2.366 vlasnika i radnika iz 273 elektronska medija u Bugarskoj, i otkrila da su 102 osobe sarađivale sa obaveštajnom i kontra-obaveštajnom civilnom i vojnom službom za vreme komunizma. Na spisku se nalaze imena 67 radnika nacionalnog radija, 43 iz nacionalne televizije, kao i 21 zaposleni u novinskoj agenciji BTA.
Među zvučnijim imenima saradnika su Toma Sprostranov, Jordan Georgiev, Viktor Angeloev, Martin Minkov, Kostadin Filipov i Božidar Tomov sa Bugarskog nacionalnog radija. Svakako je zanimljivo da su na spisku saradnika službi i vlasnici medija, među kojima Petar Mandžukov – vlasnik BBT TV, Radosvet Radev – vlasnik Darik Radija, Krasimir Uzunov – vlasnik informativne agencije Fokus, Georgi Agafonov – vlasnik Televizije „7 dana“, Petar Punčev – direktor FM Plus radija. Našao se tu i po neki politički analitičar, poput direktora FM Plus radija Velizara Enčeva, koji vodi i politički tok šou, emitovan na više TV stanica.
Ovo otrkiće nije uzburkalo duhove, niti proizvelo posebno žestoke reakcije u javnom mnjenju, verovatno zato što su se medijski radnici pokazali, statistički gledano, manje „vezanim“ za tajne službe, od političara. Naime, prema podacima Komisije objavljenim pre godinu i po dana, šestina članova bugarskih postkomunističkih vlada bili su agenti ili saradnici tajnih službi. Bivši socijalistički premijer Žan Videnov (1995-1997), bivši ministri spoljnih i unutrašnjih poslova, kulture, odbrane i državne administracije našli su se tada na spisku 107 imena u izveštaju komisije. Komisija je tada navela da je sedam pomoćnika ministara sadašnje vlade sarađivalo s DB. Tada su proveravani podaci o 673 ministra i pomoćnika ministara bugarskih vlada od pada komunizma 1989. godine.
Prema zakonu usvojenom u decembru 2006. godine, gotovo su u potpunosti otvoreni arhivi komunističke tajne službe, ali nije predviđen krivični progon bivših agenata. Od usvajanja zakona, Komisija je otkrila da je 140 poslanika pripadalo tajnoj službi, kao i troje sudija ustavnog suda i 15 članova Visokog sudskog saveta.
Čak je i predsednik Georgij Parvanov bio na spisku saradnika, mada je to negirao. On je objasnio da je njegovo ime na spisku jer je pristao da iznese svoj stav o Makedoniji kao istoričar, tadašnjem Ministarstvu spoljnih poslova. Komisija je navela da ima potpisane dokumente agenta koji je sa Parvanovim stupio u kontakt, ali ne poseduje nijedan njegov pisani dokument.
Od 280.000 dosijea koje je vodila služba Državne bezbednosti, osnovana 1912. i rasformirana 1991. godine, oko 130.000 odnosi se na komunistički režim (1944-1989), ali su ti dosijei uništeni početkom 1990. godine. Komisiju za otvaranje dosijea bugarski parlament izabrao je aprila 2007. godine, pošto je 1. januara Bugarska postala članica EU. Njen prvi zadatak bio je da objavi dosijea kandidata za evropske poslanike, koji su se birali u maju na neposrednim izborima za Evropski parlament.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
