Novinari i dalje pod pritiskom vlasti 1Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Vlast u Srbiji guši kritičko izveštavanje, dok se različitim, posebno finansijskim pritiscima, narušava nezavisnost uređivačke politika medija.

Vlast je najodgovornija za zloupotrebe javnog novca, zastrašivanja, klevetanja i omalovažavanja novinara/ki i medija – navodi se u proglasu novinarskih udruženja i sindikata, povodom Svetskog dana slobode medije. Iako deklarativno slobodni, mediji u Srbiji su izloženi svim mogućim vidovima pritisaka, a državni funkcioneri otvoreno prozivaju nezavisne novinare i medije da su „izdajnici“ i „strani plaćenici“ koji rade protiv interesa države.

U tome prednjači predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji targetira medije koji mu nisu po volji, odnosno ne izveštavaju po njegovom „diktatu“ već se profesionalno bave istraživačkim radom, kritikujući i ukazujući na brojne društvene anomalije.

Poslednja u nizu „prozivki“ odnosila se na srpske medije na Kosovu, za koje je predsednik rekao da su „glavni snabdevači informacija i u centralnoj Srbiji i u mnogim drugim mestima, direktno plaćeni spolja, samo da bi srušili jedinstvo srpskog naroda na Severu Kosova i Metohije“.

Urednica Kosseva Tatjana Lazarević kaže za Danas da je ozbiljno shvatila reči predsednika Vučića.

– On je medije na srpskom jeziku na Kosovu okarakterisao kao neprijatelje Srbije, kao nekog ko ruši ustavni poredak. To je izuzetno ozbiljna i opasna formulacija. Postavlja se pitanje – šta će se nama dogoditi, ako smo mi targetirani kao neprijatelji Srbije. Koje će mere preduzeti institucije Srbije da spreče naše „neprijateljsko delovanje“? A kakve će mere preduzeti prema samom predsedniku, ako on izlazi sa takvim podacima – pita Lazarević.

Naša sagovornica dodaje da će se obratiti međunarodnim institucijama, ukoliko se ovakva retorika nastavi.

– Političari ne smeju da vrše pritisak na medije u demokratskom uređenju. A mi ga imamo, bar nominalno. I sam predsednik se stalno poziva na naše demokratsko uređenje, a vrši pritisak na medije. To je nedopustivo – ističe Lazarević. Povodom Svetskog dana slobode medija, kaže da slobode štampe i medija uopšte, na Balkanu, a posebno na Kosovu – nema.

– Naša specifičnost je u tome što živimo pod dodatnim opterećenjem nerešenih međuetničkih odnosa, u promenjenom administrativnom sistemu gde se gase institucije jedne države a uspostavljaju druge. Takođe, te institucije koje se uspostavljaju nisu funkcionalne u smislu demokratičnosti. Ne postoji kultura obaveze od javno izgovorene reči. To su faktori koji dodatno urušavaju praktično nepostojeću slobodu medija i slobodu govora – naglašava naša sagovornica.

U takvim uslovima, uz dodatne finansijske probleme, zaključuje da je dobro što na Kosovu uopšte postoje srpski mediji.

Na udaru naprednjaka nedavno se našao i urednik BIRN-a Slobodan Georgiev, koji je takođe označen kao strani plaćenik u montiranom spotu koji se vrteo na društvenim mrežama. Georgiev je otvoreno rekao da iza spota stoji aktuelni režim, te da će Aleksandar Vučić biti odgovoran ukoliko mu se nešto bude desilo.

– To što se mi svakodnevno bavimo slobodom medija, a ne samo povodom svetskog dana, jasno ukazuje kakvo je stanje stvari. Tanka je linija između verbalnog i onlajn etiketiranja, do pravog napada. Kada budemo prestali da se bavimo slobodom medija, znaćemo da smo je dosegli, ali to je daleko – ističe Georgiev za Danas.

On podseća da sve relevantne međunarodne organizacije ukazuju na konstantan, drastičan pad medijskih sloboda u Srbiji.

– Mi nemamo institucije. Novinari su poslednji branioci demokratije, što je ujedno i naša prednost i naša mana. Prednost je jer radimo važan posao a mana je cena tog rada, koja je ogromna. Izloženi smo pretnjama i napadima svih vrsta – zaključuje naš sagovornik.

Zbog naslovne strane NIN-a i teksta koji se bavio aktivnostima brata predsednika Srbije, Andreja Vučića, kao neprijatelji su označeni i novinari ovog nedeljnika. U autorskom tekstu u Ekspresu, koji je potom u celosti preneo Blic, NIN je optužen da vrši „medijski napadi i linč“ članova porodice predsednika, i da radi protiv interesa Srbije.

Glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk juče nije bio u mogućnosti da komentariše ove napade, ali je u više navrata isticao u kakvoj atmosferi i pod kakvim pritiscima rade nezavisni mediji u Srbiji.

Vlasnica i direktorka novosadske TV Kanal 9 Maja Pavlović od 15. aprila štrajkuje glađu zbog brojnih problema sa kojima se suočava televizija, prouzrokovanih pre svega nečinjenjem nadležnih državnih i pravosudnih organa. Nezadovoljni izveštavanjem pojedinih medija, lokalni funkcioneri nalažu paljenje kuće novinarima.

Svakodnevno niču sponzorisane stranice na društvenim mrežama koje Danas, N1, NIN, Vreme i nekoliko nezavisnih portala, označavaju kao izdajnike i strane plaćenike. Zabranjuju se tribine i zatvaraju izložbe u kojima učestvuju nepodobni novinari. Sve su to činjenice o slobodi medija u Srbiji, uprkos deklarativnom izjašnjavanju predstavnika vlasti da one postoje i da nisu ugrožene.

Novinarska udruženja u Srbiji pozvala su sve medije da danas, u pet do dvanaest, isključe ton, zamrače ekrane i ćutke se pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“, kako bi nadležne i najširu javnost još jednom upozorili na katastrofalan položaj novinarske profesije, medija i medijskih radnika u Srbiji.

Povodom Svetskog dana slobode medija, poziv su uputili Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“.

– Pozivamo medijske radnike da se zajedno suprotstavimo daljem unižavanju profesije i učinimo sve kako bi unapredili položaj i ugled novinarstva i vratili izgubljeno poverenje građana. Uloga i cilj novinara mora biti slobodno i odgovorno informisanje i doprinos kritičkom javnom dijalogu u društvu, a ne poslušničko ispunjavanje želja vlasti i političkih i ekonomskih moćnika – navodi se u proglasu.

Koliko su slobode medija i javnog izražavanja ugrožene pokazuje lista medijskih sloboda Reportera bez granica za 2019. godinu na kojoj se Srbija nalazi na 90. mestu od ukupno 180 zemalja, što je pad za 14 mesta u odnosu na prošlu godinu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari