Svojinska transformacija i podela frekvencija dodatno su opteretili lokalne pisane i elektronske medije u sedam opština Pčinjskog okruga. Na ovom prostoru egzistira oko 30 medijskih kuća, dok za prestoničke medije radi blizu 20 dopisnika, od čega je najveći deo u honorarnom statusu.
Svojinska transformacija i podela frekvencija dodatno su opteretili lokalne pisane i elektronske medije u sedam opština Pčinjskog okruga. Na ovom prostoru egzistira oko 30 medijskih kuća, dok za prestoničke medije radi blizu 20 dopisnika, od čega je najveći deo u honorarnom statusu.
U šest decenija dugoj istoriji najstariji nedeljnik na jugu Srbije „Slobodna reč“ preživljava svoje najteže dane. List je privatizovan tako što je 13 radnika otkupilo preduzeće koje nema svoje prostorije i ni štampariju. Poslednji podaci govore da su zarade neredovne, jer od tiraža ne može da se preživi.
– Trudimo se da dodatne prihode obezbedimo prodajom oglasnog prostora ali i tu imamo probleme naplate, pa se nalazimo u nekoj vrsti začaranog kruga gde novac obezbeđujemo samo za tekuće troškove, u prvom redu štampariju, telefon i neophodan materijal za rad – pojašnjava stanje u listu jedan od vlasnika „Slobodne reči“ novinar Dragorad Stanić.
„Doći će mi finansijska policija“
Uočljiva je i činjenica da stanje medija na jugu Srbije određuje i globalno siromaštvo, kao i strah od oglašavanja kod vlasnika preduzeća ( „ne smem da platim reklamu doći će mi finansijska policija“).
– Televizija je tehnološki skupa stvar, ali najvažniji su ljudi i to kvalitetni novinari. Za preživljavanje novinari su prinuđeni da budu i komercijalisti što ne smatram dobrim, ali u ovom trenutku to je jedino rešenje – kaže Nedžat Beljulji, vlasnik RTV Spektri.
Radio televizija Vranje koja je od RRA dobila regionalnu frekvenciju još uvek se finasira iz opštinskog budžeta, jer je bar za sada privremeno zaustavljena privatizacija opštinskih medija. Slična situacija je i u RTV Bujanovac, s tim što u ovoj medijskoj kući emituju i program na albanskom i romskom jeziku.
Na rubu egzistencije
Član Izvršnog odbora NUNS-a Radoman Irić ukazuje da je u ekonomskom smislu položaj novinara na jugu Srbije „nezavidan jer ispada da su poslenici sedme sile besplatni najamnici“.
– U privatnim medijima novinari u ovom regionu žive na rubu egzistencije, jer ova sfera nije zakonski uređena. U onim medijima koje država još nije privatizovala, stanje je samo za nijansu bolje, jer su novinarske zarade i honorari, ako ništa drugo ono bar redovni – kaže Irić. Po njegovom mišljenju stanje se poslednjih nekoliko godina komplikuje i u onim medijskim kućama koje su živele od medijskih donacija. – Toga je sve manje. Prošli su svi donatorski vozovi pa se sve teže dolazi do grantova za opremu ili plaćanje honorara – kaže on.
– Određenu sigurnost novinarima daje činjenica da su zarade iako ne velike bar redovne u našoj kući – kaže direktor i glavni i odgovorni urednik RTV Bujanovac Džahid Ramadani, koji je i bio jedan od glavnih zagovornika odlaganja privatizacije RTV Bujanovac.
U ovoj opštini radi i Televizija „Spektri“, koja program emituje na albanskom jeziku, i koja sa svojim kapacitetima pokušava da deluje profesionalnije i objektivnije od RTV Bujanovac.
– Prinuđeni smo da se borimo po tržišnim principima, jer smo svesni činjenice da samo kvalitetnim programom možemo da obezbedimo i reklamni prostor, a samim tim i zaradimo više – kaže urednik u RTV Spektri, Jeton Ismailji. Po njegovom mišljenju neophodno je da i RTV Bujanovac bude privatizovana čime bi se stvorili podjednaki uslovi za poslovanje po tržišnim principima.
Ova albanska lokalna televizija nije dobila frekvenciju na konkursu RRA, ali se nadaju da će ta, kako kažu, „greška biti ispravljena“.
Većina novinara s juga Srbije stanje u profesiji, kada je u pitanju nivo stručnosti, ocenjuje u najmanju ruku kao katastrofalno.
Podela u ovoj oblasti svodi se na dopisnike prestoničkih listova i televizija, koji su uspeli da sačuvaju dignitet profesije, između ostalog i zbog visokih standarda koje nameću listovi i televizije za koje rade, zajednička je ocena dopisnika koji s juga Srbije rade za beogradske listove i televizije.
Najveći broj poslenika sedme sile na jugu Srbije je u profesiju ušlo bez dovoljne stručnosti pa se u prvom redu na lokalnim radio stanicama mogu čuti svakojaki „biseri“. Većina vlasnika medija nema nameru da ulaže u školovanje i obrazovanje onih koji staju pred mikrofon pa su onda i posledice jasno uočljive.
– Danas je teško obezbediti dobrog novinara za TV program, jer takvih je u Vranju, ali i na jugu Srbije malo. A, ako i uspete da takvog novinara dovedete u televiziju morate i da ga platite, a te mogućnosti su dosta skučene – kaže vlasnik RTV Fokus iz Vranja Dragan Mladenović.
U šarenilu onih koji bi trebalo da kreiraju javno mnjenje juga Srbije, gledaoci i čitaoci su često zbunjeni, pa utehu traže u TV programima sa nacionalnom pokrivenošću i onim pisanim medijima koji nude često površnu tabloidsku informaciju. U tom kontekstu nije reč samo o ceni tih novina, već i o „potrebi za površnoću u informisanju“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
