Novinari plaćaju Kusturici 4.000 evra zbog uvrede

Kusturica ih je tužio zbog navoda u tekstu da je bliski saradnik šefova Državne bezbednosti i kurir te službe koji je prenosio informacije, kako navode, „plaćenom ubici DB Veselinu Vukotiću“.

Autori smatraju da su nepravedno oštećeni, navodeći da su se, bez uspeha, obraćali strukovnim udruženjima i ambasadama za pomoć. I dalje ostaju pri tvrdnjama iznetim u spornom tekstu, smatrajući i da ih mediji cenzurišu, jer nijedan nije preneo informaciju o gubitku spora, niti stao u njihovu odbranu.

– Kusturica je, pred svedocima, obavio telefonski razgovor sa Vukotićem, rekavši mu da od Jovice Stanišića nosi kovertu sa novcem – ističe Janić za Danas. Na pitanje da li ima dokaze za takvu tvrdnju, naš sagovornik kaže da je „takve stvari nemoguće dokazati“.

– Od svojih insajdera iz BIA dobili smo službenu belešku koja potvrđuje naša saznanja. Na poslednjem ročištu uspeli smo da od našeg izvora dobijemo kopiju službene beleške BIA, u kojoj se datum nije podudarao. Dakle, sve se dešavalo godinu dana kasnije. Naša pretpostavka je da se naš izvor plašio za svoju bezbednost. Kusturičin advokat Zdenko Tomanović je na sudu pobio autentičnost dokumenta, i to tako što je zvao direktora BIA Aleksandra Đorđevića sa zahtevom da mu kaže da li je sadržaj beleške autentičan. On je to tražio na nezakonit način, u neformalnom pismu. Direktor mu u odgovoru, u kojem kao zakonski osnov navodi Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, navodi da je beleška falsifikat – tvrdi Janić. Upitan ima li dokaze da se Tomanović neformalno obratio direktoru BIA, naš sagovornik kaže da se sve to nalazi u sudskim dokumentima koje su sve strane u sporu dobile.

S druge strane, Zdenko Tomanović negira Janićeve navode, ističući da se nikome nije obraćao neformalno, pa ni BIA.

– Obratio sam se zvanično i formalno. Dakle zakonito. Što se tiče samog teksta, nisu sporni stavovi autora, već neistine koje su izneli kao i falsifikovan dokument na koji se pozivaju. Zbog toga su i tuženi – kaže Tomanović za Danas.

Zbog spornog teksta, Apelacioni sud u Beogradu uvećao je krajem januara 2017. kaznu prvostepenog suda za 25 puta, naloživši Janiću i Bojčiću da Kusturici solidarno isplate 150.000 dinara zbog povrede časti i ugleda, i još oko 350.000 dinara na ime taksi i pokrića obaveznih sudskih troškova. Odluka je pravosnažna, a zahtev za reviziju procesa i žalba Ustavnom sudu koje su autori podneli ne odlažu njeno izvršenje. Janić kaže da su se zbog presude žalili strukovnim organizacijama i brojnim ambasadama, a da su odgovor dobili jedino od američke ambasade, u kome se navodi da ambasada ne može da utiče na pravosnažnu presudu.

Autori smatraju da su nepravedno kažnjeni, a da je sama kazna trebalo da ispuni dvojaku svrhu, da zaplaši – posluži kao upozorenje budućim istraživačima da i ne pomisle da se bave takvim i sličnim temama i da ponizi „neprimereno visokom kaznom od 4.000 evra dvojici slobodnih novinara bez stalnih prihoda, pod pretnjom zatvorske kazne i zaplene imovine“.

– Nakon odluke Apelacionog suda, osuđeni novinari imali su čast da na svojoj koži osete ostrakizam kako državotvornih, tako i tzv. nezavisnih medija. Na konferenciji u Medija centru, organizovanoj pod patronatom NUNS-a početkom februara, bila su prisutna svega dva novinara. Urednice portala Peščanik, gde je tekst prvobitno bio objavljen, ne samo što nikad nisu demantovale vest da je Peščanik po tužbi Kusturice tobože kažnjen, nego su autorima uskratile svaku mogućnost da kažu ma šta u svoju odbranu, pa čak i kratak apel ili demanti – navode autori.

Urednica Peščanika Svetlana Lukić kaže za Danas da ne želi javno da polemiše sa autorima spornog teksta, objašnjavajući razloge zašto njihova dalja obraćanja nisu objavljivana na ovom portalu.

– Ne možemo objavljivati sve što nam neko pošalje. Postoji procena da li je nešto za objavu, ili ne. U njihovom slučaju, nismo mogli da objavljujemo tekstove koji su u jednom delu tačni, a u drugom netačni – ističe Lukić.

Okupljanje

Dušan Janić napominje da je tekst „Novogodišnja bajka za ubice“ poslužio da se okupi front žrtava državnih zločina u Srbiji. „Okupili smo porodice žrtava državnih zločina – gardista ubijenih na Topčideru, žrtava sa RTS-a, Ćuruvije, Dade Vujasinović i drugih. Potpisana je peticija u kojoj smo zahtevali da se izvrši reforma tajnih službi, pošto je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj to nije učinjeno, kaže Janić.