"Siva zona, bez kontrole - 'uzmi ili ostavi'": Zašto državi odgovara da se ne reši problem statusa novinara? 1Foto: Stanislav Milojković

Udruženje novinara Srbije (UNS) je danas saopštiloda je njegovo istraživanje pokazalo da za televizijski prilog u pojedinim medijima novinar može da dobije oko 200 dinara, kao i da mnogi medijski radnici rade bez ugovora, ili s „labavim“ ugovorima, za minimalac na koji često čekaju više meseci.

Profesor radnog prava Bojan Urdarević rekao je za UNS da je problem što nema granskog kolektivnog ugovora koji bi se primenjivao na celu profesiju, te nema mogućnosti za određivanje minimalne naknade za novinare.

Za novinare je izlaz u kolektivnom ugovoru, kazao je Urdarević, ali nema onog ko bi potpisao takav ugovor u ime poslodavca, a nema ni dovoljno članstva u sindikatima.

Po nekim istraživanjima novinari više veruju udruženjima i više su koncentrisani oko udruženja nego oko sindikata, naveo je on.

Međutim, „udruženja po našem zakonu nemaju prava da zaključuju kolektivni ugovor. U našem zakonodavstvu su sindikat i poslodavci, to su dve strane“, kazao je Urdarević.

Profesor je kao drugi problem naveo to što granski kolektivni ugovor, i da ga ima, ne bi važio za novinare van radnog odnosa, jer oni nisu prepoznati ni u jednom zakonu.

Naglasio je da novinarska profesija nije definisana nijednim zakonom, za razliku od slobodnih umetnika koji su prepoznati Zakonom o kulturi, pa se tačno zna ko se može smatrati slobodnim umetnikom.

„Rešenje bi bilo da se položaj novinara radno-pravno reguliše posebnim zakonom, a ne Zakonom o radu. Vi imate pravo da u Zakonu o informisanju rešite pitanje radno-pravnog statusa novinara, pa čak i uredite pitanje reprezentativnosti sindikata, da nije potrebno 15 odsto nego 10, da probamo da smanjimo taj cenzus“, dodao je Urdarević.

Država, po njegovom mišljenju, nije zainteresovana da rešava taj problem, jer se ne radi o velikom broju ljudi, a i vrlo je mala razlika u doprinosima za novinare koji rade po privremenim ugovorima i stalno zaposlene.

Tako „država nije na gubitku, već čovek i radnik. On plaća manje-više slične doprinose kada radi po ugovorima van radnog odnosa, a nema ništa. Кada radi po ugovoru o radu, ima sva prava. Državi ne smeta da radite u ovakvim oblicima rada jer plaćate doprinose, pa plaćate. To što prava nisu ostvarena, nije bitno“, dodao je on.

Ocenio da bi sindikati u javnim medijskom servisima mogli biti nosioci granskog kolektivnog pregovaranja, a izborili su se za svoja prava koja su ostalima nedostižna, te ne žele da se bave granskom kolektivnim ugovorom.

„Novinari rade u prikrivenom radnom odnosu, rade u sivoj zoni, jer nema kontrole, nema nadzora, ljudi su zatečeni odnosom ‘uzmi ili ostavi’. Mogu samo da se žale inspektoratu, da tuže… Ako nećete da tužite ili podnesete prijavu inspekciji, niko neće da dođe da vas brani“, kazao je Urdarević.

Rešavanje radnog statusa medijskih radnika koji su u prikrivenom radnom odnosu, kako je naveo profesor, posao je za inspekciju rada koja bi trebala da utvrdi da ugovori nisu adekvatni za obavljanje posla i da natera poslodavca da zaključi ugovor o radu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari