Učesnici debate Koalicije za slobodu medija pod nazivom saglasili su se da je medijsku scenu u Srbiji 2021. godine obeležilo ukidanje prvostepene bivšem predsedniku opštine Grocka Dragoljub Simonović za podstrekavanja na paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića.
Novinari su na debati „Medijska scena Srbije u 2021. godini“ ocenili da je ukidanje te presude „prelazak crvene linije“.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kazao je da je medijskoj sceni u Srbiji potreban Krizni štab za vanredne situacije.
Sa druge strane, Bodrožić je ocenio da je medijska scena tokom 2021. godine uspela da koordinira svoje akcije, u okviru Koalicije za slobodu medija.
Prema njegovim rečima, tokom ove godine je zabeležen veliki broj pritisaka i napada na novinare, a naveo je da je nekoliko novinarki u okviru akcije na društvenim mrežama o neprijavljivanju nasilja, pisalo o svojim slučajevima koje nisu prijavile.
Predstavnica Asocijacije onlajn medija Ivana Stevanović nadovezala se rekavši da unutar te koalicije članovi jesu radili kao Krizni štab za vanredne situacije.
„Mi konstantno funkcionišemo kao da je vanredno stanje“, kazala je Stevanović.
Ona je rekla da je paljenje kuće Jovanovića najstrašniji zločin protiv novinara koji se desio u prethodnoj deceniji.
Prema njenim rečima, Jovanović i njegova supruga bili su „prozivani na sudu“ kao i da se tokom tri godine od tog događaja menjala uloga nasilnika i žrtve – odnosno da Jovanović više nije smatran žrtvom u tom sudskom procesu.
Stevanović je kazala da ukoliko „tako očigledan zločin“ ne može da se završi već gotovo tri godine, ne čudi da većina novinara odlučuje da pritiske i nasilje ne prijavi.
Predstavnica Asocijacije medija Zlata Kureš rekla je da medijska scena u Srbiji ide „jedan korak napred a nazad dva“, navodeći da je u državi u jednom trenutku bilo aktivno tri Radne grupe fokusirane na zaštitu novinara.
Ona je rekla da je Koalicija za slobodu medija izašla iz jedne Radne grupe, dok se grupa koja je bila oformljena pri ombudsmanu „verovatno ugasila“.
Kureš je navela da je zaštitnik građana Zoran Pašalić izlazio u javnost sa saopštenjima i odlukama koje nisu bile poznate članovima Radne grupe koja je bila pri toj instituciji.
„Prvi taj iskorak da (Pašalić) ode na sastanak i povede samo pojedine članove, vratio nas je potpuno na početak borbe za zaštitu novinara“, kazala je ona.
Kako je dodala, članovi te Radne grupe su poslužili ombudsmanu za promociju kada je to njemu odgovaralo.
Predstavnik Lokal presa Stojan Marković rekao je da je ove godine počela sa radom Vladina Radna grupa za bezbednost novinara, a da uprkos tome nikakav pomak nije primećen.
On je naveo primer novinarke Isidore Kovačević iz Šapca, koja se našla na poternici koju je pokrenula lokalna vlast.
Marković je ispričao da je dobio na internetu komentar sa pretnjom, koji je prijavio u lokalnu policijsku upravu.
Istog dana ga je, kako navodi, pozvao inspektor iz Beograda i tražio dodatne informacije – za šta kaže da mu je dalo motiv da veruje da zaštita novinara bolje funkcioniše.
Od te pretnje je pošlo mesec dana i „ništa se ne dešava“, kazao je i ocenio da je osoba koja je pretnju uputila za to vreme mogla da promeni IP adresu, ali da je mogla i „da se kandiduje na izborima“.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Norbert Šinković istakao je da se pokazalo i dokazalo da bez medijskih udruženja i organizacija većina stvari ne bi bile vidljive u društvu.
„Medijska udruženja preuzimaju ulogu institucija“, kazao je i ocenio da je to zbog toga što institucije ne rade svoj posao.
Šinković je naveo da je uloga tih udruženja da pomognu zajednici a ne da rade posao institucija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.