Novinarka Danasa koju bi Šešelj da pregazi džipom od 140 hiljada evra: Ko je Snežana Čongradin, dobitnica nagrade “Dušan Bogavac” 1Foto: Milica Vučković/FoNet

Da će da dobije nagradu za etiku i hrabrost “Dušan Bogavac” za 2022. godinu znala sam malo pre nje, pa sam počela da joj kucam poruku i odmah izbrisala.

Ali na Messengeru ostaje ono “message deleted” ili tako nešto, pa me odmah pitala: “Maco, što brišeš poruke? Mora da je zbog nagrade? Pa zar ja moram poslednja saznam da sam dobitnica?”.

Snežani Čongradin, novinarki Danasa, koja je u redakciji poznatija kao Čongra, ove godine su NUNS i Fondacija “Dušan Bogavac” dodelili nagradu, jer skoro dve decenije “hrabrim i etičkim angažmanom u svojim tekstovima i kolumnama iskazuje visok nivo profesionalizma i poštovanja novinarskog kodeksa”.

U obrazloženju se navodi i da je naša Čongra “novinarski primer nepristajanja na manipulacije i relativizacije, i neodustupanja od elementarnih normi ljudskosti i građanske hrabrosti”, te da je nisu uplašile brojne pretnje, uvrede, onlajn nasilje i životna ugroženost.

I to je sve apsolutno tačno. Teme o kojima ona dve decenije piše su jedne od najtežih u srpskom novinarstvu – suočavanje sa ratnom prošlošću, istina i pravda za žrtve srpskih snaga u ratovima devedesetih, upiranje prstom u ratne huškače koji su se od toga obogatili i koji tri decenije kroz svoje medije propagiraju neistinu i laži.

Sve to radi i pored toga što svakodnevno dobija pretnje od lažnih patriota, tih ratnih profitera, huligana i nacionalista…

Kad Čongra napiše da je u Srebrenici bio genocid, Šešelju se digne kosa na glavi. Koliko mu ide na živce (a ja posebno uživam u tome da jednom takvom čoveku punom mržnje prema drugima i drugačijima ide na živce) govori i činjenica da je pred skupštinskom govornicom izjavio da bi je pregazio džipom (da, onim istim džipom od 140.000 evra, koji lagano kupi dok većina građana/ki jedva krpi kraj sa krajem), pa je čak i knjigu (čitaj: glupost) o njoj napisao, sa sve naslovom “Mungos” ili tako nešto.

U svojim kolumnama godinama piše o užasnoj vladavini Aleksandra Vučića, o tome koliko je njegov režim kriminalan i korumpiran. Nikad ne zaboravi da podseti naše čitaoce/teljke kako je dobio stan dok su padale bombe na Srbiju, i šta je sve radio kao ministar informisanja u Miloševićevom režimu, kako je tu iskovao zanat da vrši nenormalnu propagandu nad stanovništvom naše zemlje.

Dotakne se i opozicije, za koju opravdano tvrdi da nije bolja od Vučića. Đilas, Obradović i ekipa konstantno su u redovima njenih kolumni, zbog čega isto trpi pritiske. NJena borba ne prestaje za pravdu, za istinu, za prava manjina, za potlačene i obespravljene, za siromašne, za radnike, za žene, za LGBT zajednicu…

Iako je imala brojne pretnje, prvi put je prijavila tužilaštvu pretnju tim menadžera u Fudbalskom savezu Srbije. On joj je prošle godine pretio preko Fejsbuka direktnim porukama ali i video snimcima. Lik joj je, između ostalog, rekao “da je ona sada njegova jedina briga“, kao i da je svojim nastupom u emsiji na FoNetu “uvredila njegove pirane na suvom“.

Prošle godine, na protestu koji je organizovan kod Doma omladine u Beogradu zbog grafita Ratku Mladiću, pripadnik Levijatana ju je fizički napao, tako što ju je udario rukom.

Naravno da nijedan nije odgovarao.

Javno ju je proganjao i omalovažavao, kao i druge žene, bivši profesor Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu, Zoran Ćirjaković, koji je nakon reakcije javnosti udaljen sa tog fakulteta.

I pored ogromnog nerazumevanja na koje svaki dan nailazi, jer pripada onoj manjini u manjini, uvek je u redakciji nasmejana, spremna da pruži podršku… Mene je toliko puta “išamarala” kada sam klonula zbog nerazumevanja, stresa, pretnji i napada… Nikad nisam imala toliku podršku u karijeri, koja je krenula kolegijalno jer radimo u Danasu, a onda se prelila i u privatan život.

Kad treba da se bori, tu je Čongra. Kad treba da sasluša, tu je Čongra, u pola noći. Kad treba da se družimo, isto u pola noći, ajmo kod Čongre…

Mogla bi više da brine o sebi, ali avaj…

Znate ko je Sneža Čongradin? To je osoba koja je 2020. dobila Befem-ovu nagradu za medijski doprinos suočavanja sa prošlošću i ratovima devedesetih, pa tokom dodele izjavila da je poklanja meni.

Rođena je 25. janura 1978. u Kikindi u kojoj je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je 2002. godine na Filozofskom fakultetu.

U Danasu je još od 2003. godine. Kolumnistkinja u našem listu postala je 2016, te joj svakog četvrtka izlazi kolumna pod nazivom “Beli listić”.

Dobitnica je i Nagrade za borbu protiv diskriminacije (2011), kao i nagrade “Nikola Burzan” (2016), te priznanja magazina Karakter kao novinarke zaslužne za afirmaciju kritičke misli (2020), a prošle godine dobila je i nagradu Kuće ljudskih prava i demokratije.

Obožava muziku, pa ume često drugarima i drugaricama da šalje neke pesme. Prekjuče mi je poslala Sufjana Stivensena, odnosno njegovu pesmu o Tonji Harding.

Majka je fenomenalne Sofje.

Svašta bih još mogla da napišem o Čongri, ali staću ovde, jer sam sigurna da će dobiti još neku nagradu, pa hajde da ne otkrivam sve detalje sada.

Čestitam ti još jednom, ljubo!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari