Novinarka koja je priznala da je žrtva zlostavljanja: U policiji se nisam osećala sigurno

Unapred sam znala da me neće sačekati raširenih ruku i da to nisu ljudi od kojih mogu očekivati pomoć. I to je ono što treba da se menja. Da svaka sledeća žrtva zna kada ode u policiju da je tamo sigurna. Ja se tamo nisam osećala sigurno. Osećala sam da me ispituju kao kriminalca. I to je osećaj kada vi postavite pitanje: ‘Kome ja ovo pričam i zašto? Zašto je prema meni takav stav i zašto ne vidim trunku empatije i razumevanja’“, istakla je Vukajlović za N1.

„Odlučila sam da ispričam svoju priču o nasilju, ali bez detalja petnaestogodišnjeg pakla, jer bih želela da kolege novinari shvate da je važno izbeći krvave detalje, opise batina i povreda, želim da ispričam priču o sistemu, kakav (ne) postoji“, napisala je ovo Vukajlović u svom tekstu.

Ona je poručila svim žrtvama da svoj slučaj obavezno prijave policiji, i ocenila da su oniu koji vrše nasilje u stvari „slabići koji se boje i institucija koje ne postoje“.

„Sistem su ljudi i moramo prvo da promenimo svoju svest o tome. Mi sada imamo inspektore koji se bave porodičnim nasiljem, i ja sam baš sa takvim inspektorom razgovarala, i doživela sam to što sam doživela. Ja ne znam da li oni idu na treninge, da li ih uče kako treba razgovarati sa žrtvama ili ih jednostavno ne zanima. Da li smo možda mi njjima samo broj, i to je ono što treba menjati. Žrtve treba da dobiju svoje ime i prezime, i zbog toga sam želela da ispričam svoju priču na ovaj način, jer će se neka žrtva možda prepoznati u mom licu“, objašnjava Vukajlović.

Poručuje da žrtve moraju da znaju da izlaz postoji i da potraže neophodnu pomoć.

Ona je navela da fizičko nasilje u porodicama nije nikakvo rešenje i ukazuje da je razgovor jedino delotvoran. Međutim, konstatuje da je kod građana ukorenjen stav o tome da je nasilje prihvatljivo.

„Zbog toga sam svesna da moja priča neće ništa promeniti, jer moramo menjati svest generacija koje dolaze“, naglašava sagovornica N1.

Govoreći o žrtvama nasilja, ona je opisala da su one ponekad imaju veoma dobre „maske“ u svakodnevnom životu, pa im je teško verovati kada otvoreno počnu da pričaju o nasilju kroz koje su prošle.

„Dobila sam mnogo poruka, u jednom trenutku nisam mogla više ni da ih čitam. Govore da im je žao što nisu ništa prepoznali i što mi nisu pomogli. Svima sam rekla da nisu mogli, dok ja nisam odlučila da pričam o tome. Da li će to da se promeni? Ne znam, možda ukoliko se neka žena ohrabri i počne da priča“, rekla je Vukajlović.

Ona je opisala kako se odlučila da prekine ćutanje i obrati se nadležnim institucijama o zlostavljanju koje je trpela.

„Ja sam pobegla kod svoje drugarice, razdaljina između nas dve je bila kilometar. S tim što ta ulica deli opštine Vračar i Voždovac. Nasilje se desilo na opštini Voždovac, a prijavljeno je na Vračaru. Trebalo im je sat i po vremena da utvrde ko je nadležan za moj slučaj. Kada smo to utvrdili, rekli su mojoj drugarici koja je to i prijavila: ‘Dovedite je vi’! Ona je rekla da ne može, jer se nalazimo u krugu u kome nasilnik možda i šeta. Onda je policajac došao do mene, video me, i rekao: ‘Pa vi ste obučeni, a u prijavi piše da ste do nje došli goli i bosi’“, prisetila se Vukajlović.

To je za nju bio prvi šok, a drugi je bio odlazak u policijsku stanicu i dugo čekanje u hodniku. A i kada je prišla jedna od policajki, Vukajlović to nije bilo od pomoći.

„Vi ne vidite empatiju, vi čak vidite i da ona ne razume šta govorite… Meni je fascinantno da su se juče oglasile čak i organizacije koje mi nisu dale odgovore na pitanja koja sam im postavila o zaštiti žrtava kada mi je to bilo potrebno“, rekla je Vukajlović.

Ona je obrazložila da aktivizam o nasilju u porodici nije kada se izađe pred kamere i kada se govori o tome, već je to kada institucije koje su zadužene za to zaista rade svoj posao.

Konstatuje da to najpre treba očekivati od policije, suda i od zdravstvenih ustanova koje su zadužene za žrtve nasilja.

Podsetimo, Sofija Vukajlović je za „Nedeljnik“ napisala tekst u komke je priznala da je bila žrtva fizičkog zlostavljanja.