Novinarka koja je Vučiću 1.000 puta postavila isto pitanje

Pre tačno hiljadu dana, 27. juna 2016. godine, grupa demonstranata prelazila je preko Brankovog mosta ka Palati Srbija, zgradi u kojoj se nalazi sedište Ministarstva unutrašnjih poslova. Izjava tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića da zna ko je odgovoran za nelegalno i naslino rušenje 12 lokala u Hercegovačkoj ulici brujala je u ušima više hiljada građana.

Kako se priseća Novaković, društvena mreža Tviter sve više je uzimala maha, a tadašnji premijer svako malo izlazio je pred javnost sa odštampanim tvitovima, ne samo svojih političkih protivnika, već i glumaca, muzičara, običnih građana, stavljajući ih u negativan ili pogrešan kontekst.

Ova novinarka, besna zbog, kako kaže, toga što odgovora nije bilo i što se “ništa nije dešavalo”, javno je, preko ove društvene mreže, uputila pitanje tadašnjem premijeru –  “Dobro veče, ko je rušio u Savamali @avucic”.

“Pošto se tih meseci toliko obraćala pažnja na tu društvenu mrežu, rekla sam – u redu, ja ću ovo pitanje ovde da postavim”, priča Novaković, podsećajući na mnoge “incidente” sa tvitovima “uticajnih” ljudi, od kojih su neki završavali i u emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Isto pitanje postavila je i sutradan, pa opet sutradan, i tako do danas, kada “proslavlja” 1000. tvit, mada ona, kako kaže, ne želi takav kontekst.

“Nikad nisam želela da se to pitanje komercijalizuje, jer ga doživaljavam kao nešto što proizilazi iz paradigme sistema u kojem živimo”, kaže Novaković, podsećajući na okolnosti u kojima se ovo rušenje desilo, kao i na kasniji sled događaja.

Od pomenutog protesta nije preskočila nijedan dan, gde god da je bila – „Da sam bila na Marsu, “tvitnula” bih“, priča Novaković, koristeći priliku da odgovori i onima koji je pitaju da li je podesila automatsko slanje tvita: “Ne, nisam, i ne bih to uradila, jer sve dok to radim ja, živa osoba, znači da u to verujem. Nema poente da to radi mašina”.

Osećajući koliko je tanka linija između aktivizma i ove vrste njenog novinarskog angažovanja, koristi svaku priliku kako bi skrenula pažnju zbog čega ovo radi upravo preko Tvitera.

„Borim se svaki dan, svaki dan postavim more pitanja, ovo je samo pitanje koje postavljam 1000 dana“, naglašava Novaković.

To je razlog što isto pitanje ne postavlja na konferencijama za medije kada za to nije prilika, kao i što nije odlazila sa transparentom ispred Vlade, kako su joj savetovali. Ne bi pristala ni da „obeležavanje“ 1000. tvita bilo kako povezuje sa protestom „1 od 5 miliona“ koji pada isti dan, sve i kad bi joj bilo ponuđeno.

“Ko je rušio u Savamali pitam i kao građanka i kao novinarka, dakle imam dvojaku ulogu. Dok mi je kao građanki Beograda važno da znam ko je rušio, kao novinarki mi je važno jer je upravo to posao koji radim”, objašnjava Novaković.

Ipak, nije propustila priliku da isto pitanje postavi i uživo. Povod za to je bio, priseća se, intervju koji je bivša supruga nekadašnjeg gradonačelnika Beograda, a sada ministra finansija Siniše Malog, Marija Mali, dala za portal Krik, gde je, između ostalog, izjavila da je Mali pričao da je upravo on organizator tog rušenja.

“Tada je bilo potpuno logično da Vučiću postavim modifikovanu verziju ovog pitanja, kako on komentariše to što je osam meseci ranije rekao da je vrh gradske vlasti odgovoran za rušenje, pa je potom objavljen i razgovor sa gradonačelnikovom bivšom ženom u kojem je ona rekla šta je rekla i opet ništa”, a Vučić je, priseća se, odgovorio samo da će objaviti izveštaj koji se njima (verovatno misleći na novinare) neće dopasti.

Od toga, dodaje kroz smeh, nije bilo ništa: „Samo jedno u moru nebitnih obećanja“.

Uživo bi ga pitala, kako kaže, kada bi se bavila konkretno tom temom, ili kada bi radila intervju sa predsednikom, pa bi ga, između ostalog, pitala i o tome, jer ko je rušio u Savamali u ovom slučaju nije pitanje ni za jednu funkciju (ni za premijera, ni za ministra policije) već za Aleksandra Vučića lično.

„On je rekao da zna i da će nam reći. Zašto onda ne izađe pred Tužilaštvo i ne kaže ono što zna?“.

Do kada Ana Novaković planira da postavlja ovo pitanje? Dok ne dobije odgovor, kaže. Iako je „poražavajuće“ to što se ni nakon 1000 puta ništa nije desilo, želja za odgovorima je još tu. Do sledećeg jubileja.

„Ne želim autorsko pravo na to pitanje“

Govoreći o različitim reakcijama na njeno svakodnevno „tvitanje“, Novaković se priseća i jedne „poslovne ponude“ – štampanje majica sa ovim pitanjem.

Jedini uslov pod kojim bih na ovo pristala, dodaje, bio bi taj da ona „nema apsolutno nikakve veze sa tim“, kao i da novac od prodaje ide u neki od fondova za lečenje.

„Dogovor je pao da novac ide u fondaciju „Podrži život“ Sergeja Trifunovića, ali, kada je već sve bilo dogovoreno zvao je čovek iz štamparije, rekao da mu to izgleda kao politička kampanja i da u tome ne želi da učestvuje“, prepričava ova novinarka.

O štampanju majica više nije bilo nikakvog dogovora, niti je njoj, kao novinarki, to važno. Kako kaže, ne želi nikakva autorska prava na ovo pitanje – „Naprvotiv, želim da što više ljudi pita“ – poručuje Novaković.