Zašto Regulatorno telo za elektronske medije ne dodeljuje i petu nacionalnu frekvenciju za televizije

Babić podseća da je REM prekršio Zakon o elektronskim medijima jer nije ispunio svoju obavezu iz člana 23, odnosno nije utvrdio Predlog strategije razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga u Republici Srbiji za period od sedam godina.

– Nacrt tog dokumenta, koliko je nama poznato, je jedno vreme bio u opticaju i 2015. godine, čak je i održana javna rasprava, ali dalju sudbinu tog dokumenta ne znamo. Do ovog konkursa u opticaju je bilo pet nacionalnih frekvencija, četiri koje su bile zauzete i jedna slobodna za koju su, nakon gašenja TV Avale, bila održana tri neuspešna konkursa. Šta je sa tom frekvencijom i dalje je nepoznata činjenica, a nacionalne frekvencije su javno dobro i građani imaju pravo da znaju ko i na koji način raspolaže njihovim dobrom, kaže Babić, te zaključuje da je, na osnovu toga, REM svojevoljno doneo odluku o broju frekvencija za koje raspisuje konkurs.

– Ako pogledate tekst sadašnjeg konkursa, vidi se da je godišnja naknada za korišćenje nacionalne frekvencije oko dva miliona dinara, pa se postavlja pitanje zašto REM ne raspisuje konkurs i za petu frekvenciju, i zbog toga što šteti državu za toliko prihoda. I taj aspekt je veoma bitan, ukoliko imaju mogućnost da to urade, a mi nemamo objašnjenje zašto, kaže Veljko Milić, predsednik Izvršnog odbora NDNV.
Međutim, on napominje da je značajnije to što nije poznato koliko je Srbiji zapravo nacionalnih frekvencija potrebno.

– Takva analiza nikada nije urađena. Možda je potrebno raspisati konkurs i za šestu ili sedmu, da li svako ko ispunjava uslove za dobijanje nacionalne frekvencije to može da uradi. Kada su mediji u pitanju, mi patimo od nedostatka analiza svih vrsta, pogotovu ozbiljnih. Jer samo naspram takve analize može se pristupiti raspodeli frekvencija i raspisivanju konkursa, smatra Milić.
On napominje i da je koren problema u sastavu saveta REM-a i nedovoljnoj nezavisnosti tog tela.

– Najbolje rešenje je da se REM, ovakav kakav je, rasformira i da se oformi potpuno novo telo. Iza sebe imamo dugogodišnju istoriju REM koja ukazuje na sve samo ne na to da su oni nezavisno telo. Bilo je pokušaja rekonstrukcije koji su bili bezuspešni, zapravo pred svake izbore imamo neke pokušaje koji propadnu, i da bismo dobili zaista nezavisno telo, potrebno je da se ovaj REM rasformira, donese nov Zakon o elektronskim medijima, a onda formira bolje ustrojeno telo, sa boljom garancijom nezavisnosti, dodaje Milić, što bi po njemu moglo da osigura i bolju raspodelu frekvencija.

Nino Brajović (UNS) smatra da nema opravdanog razloga za to što konkurs nije raspisan za svih pet frekvencija.

– Možemo da spekulišemo: ili REM ne želi da bude više nacionalnih televizija ili ima saznanje da nema dovoljno zainteresovanih kandidata. Kako niko od postojećih emitera nije saopštio nameru da želi da vrati frekvenciju jasno je da Savet REM-a ne želi da poveća medijsku ponudu i podstiče medijski pluralizam.To je loša poruka, smatra Brajović.

On napominje da je REM je dužan da objasni zašto okleva da raspiše konkurs za svih pet frekvencija, tim pre što se marketinško tržište u Srbiji oporavilo i danas je bogatije nego pre svetske ekonomske krize iz 2008. godine.

– U svakom slučaju, REM bi trebalo da kod odlučivanja o dodeli novih frekvencija posebno ima u vidu da li su se postojeći emiteri pridržavali programskih elaborata na osnovu kojih su dobili licence za rad kao i ko je i koliko kršio pravilnike o postupanju emitera, kaže Brajović i dodaje da bi tu dokumentaciju REM trebalo da učini javno dostupnom građanima.

Popović (REM): nema merljivih kriterijuma za ocenu emitera

Kako objašnjava Judita Popović, članica Saveta REM, preporuku o konkursu za samo četiri frekvencije stručne službe regulatora su dobile od RATEL-a. Ovog puta televizije koje ih već koriste nemaju pravo na produženje, pa neće biti povlašćenih emitera.

– Pitanje pete frekvencije bi dobilo na značaju ukoliko ove četiri budu dodeljene emiterima koji ih već koriste. Problem je taj što se koristi pravilnik iz 2016, od kada se mnogo toga promenilo. Mi zapravo nemamo merljive kriterijume za ocenjivanje emitera, i to je problem, objašnjava Popović i dodaje da mnoge tužbe protiv televizija poput Pinka i Hepija nisu ni prošle proceduru, a da bi za odlučivanje trebalo uzimati podatke koliko je pritužbi bilo, po koliko njih je i kako odlučeno, da bi slika bila potpuna.