Novinarstvo prkosa: Kako je danas biti istraživački novinar u Srbiji?

Govornici su podsetili da novinari imaju odgovornost prema javnosti i da uvek moraju preispitivati svoje postupke. Zamenik urednika Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Aleksandar Đorđević je naglasio da je istraživačko novinarstvo „emotivno izazovno“, ali i da donosi veliko profesionalno zadovoljstvo“.

„Novinari nisu obični vojnici – njihova sloboda i integritet su ključni za očuvanje demokratije“, naveo je Đorđević.

Učesnici tribine ocenili su zatvorenost institucija kao jednu od najvećih prepreka profesionalnom novinarstvu u Srbiji, odnosno dostupnost informacija od javnog značaja, gde je slučaj nadstrešnice, prema rečima Đorđevića, ilustrativan primer opstrukcije vlasti i ignorisanja zakonske obaveze da informacije budu javne.

„Cela država se morala podići na noge da bi vlast dostavila dokumenta, i to su učinili pred kamerama, ali ni tada nisu dostavili sve. Institucije, fakulteti, škole – cela država je bila blokirana, a vlast i dalje obmanjuje javnost i ne daje sve informacije. To je posebno važno jer su u pitanju sredstva svih nas, a vlast nam ne govori gde su te pare završile i kako su potrošene“, dodao je Đorđević, naglasivši da „kada je vlast neodgovorna, naš zadatak je da insistiramo na istini, bez obzira na pritiske“.

Finansiranje nezavisnih medija uvek je izazov, te s obzirom na to da ih predstavnici vlasti i provladini mediji nazivaju „stranim plaćenicima“ govornici su naveli da se finansiraju uglavnom kroz projekte Evropske unije, međunarodnih organizacija i stranih ambasada, koje ujedno sarađuju i s državom kroz podršku za infrastrukturne projekte, renoviranje škola i slično.

„Za razliku od domaće prakse, naši donatori ne uslovljavaju teme kojima ćemo se baviti, što zbunjuje vlast koja je navikla na drugačiju dinamiku“, objasnio je Đorđević, dodavši da to omogućava novinarima slobodu da istražuju najosetljivije teme.

Zamenica urednika Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Bojana Jovanović istakla je da su mediji u Srbiji danas polarizovani, a da se istraživački centri nalaze između, pružajući građanima nepristrasne informacije.

„Naša funkcija je da razotkrivamo šta vlast krije, a naši tekstovi mogu poslužiti kao materijal u budućnosti za tužilaštvo, kada pravosuđe postane nezavisno“, navela je zamenica urednika KRIK-a i dodala da oni svaku informaciju obavezno proveravaju kod najmanje tri nezavisna izvora.

Iako njihove priče ukazuju javnosti na korupciju, afere, povezanost predstavnika države s kriminalnim grupama, epiloga u tim slučajevima retko kada bude. Umesto toga, rezultati njihovog istraživanja služe vladajućim garniturama za napad na njih, što u javnosti to i putem velikog broja tužbi koje se pokreću potiv medija bez konkretnih osnova.

„Jedan deo naše motivacije je prkos. Kada vlast krene u kampanju protiv nas, to nas dodatno inspiriše da pronađemo istinu“, naglasila je Bojana Jovanović.

Zamenica urednika Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Dina Đorđević naglasila je da se nalazimo u uzbudljivom, ali i izazovnom vremenu za novinarstvo, ali da uprkos svim preprekama ostaju optimisti.

„Istraživački novinari se suočavaju sa zatvorenim institucijama i brojnim preprekama, ali se naš rad i dalje prepoznaje po temeljnom pristupu, kroz analizu dokumentacije, pristup informacijama od javnog značaja i rad sa izvorima. Verujemo da naš rad može da promeni stvari, iako ponekad deluje kao dečija vera u pravdu“, rekla je Đorđević.

Zbog zatvorenosti institucija prema medijima, ona je dodala da se kao istraživački novinari u današnje vreme sve više vraćaju osnovnim tehnikama novinarstva, kao što su rad s izvorima i rad na terenu. Ipak, navela je primer slučaja malverzacija u fabrici Krušik, gde je osoba koja je bila izvor informacija uhapšena i izložena javnoj kampanji blaćenja.

„To je bila jasna poruka, pretnja svima koji odluče da sarađuju sa novinarima“, istakla je Đorđević, podsećajući na težinu ove profesije.