Novo leto, stari problemi: U pojedinim beogradskim opštinama preti restrikcija vode i po 12 sati

„Zbog izuzetno velike potrošnje apelijumo na sve potrosače da pijaću vodu racionalno koriste i smanje nenamensku potrošnju (zalivanje travnjaka, poljoprivrednih sadnica, punjenje bazena i slično). Visoke kote postepeno ostaju bez vode, a ukoliko se sistem tokom dana ne stabilizuje JKP “Sopot” uvodi planirana isključenja vodosnabdevanja svakog dana od 18.30 do 06.30 časova do daljnjeg. Hvala na razumevanju“, piše u obaveštenju JKP „Sopot“ na njihvom sajtu, ali i Fejsbuk stranici.

Komentare na pomenutoj objavi, kao i većini na stranici, nije moguće videti, pošto je onemogućeno slanje.

Ipak, kako javljaju čitaoci Danasa, godinama unazad vodosnabdevanje je problem u ovoj opštini, pa se uvode i restrikcije.

„U vreme vrućina, kada nam za male bebe najviše treba voda, oni uvode restrikcije vode. Gde to ima u 21. veku? Lokalna samouprava odnosno opština Sopot se uvek hvali kako smo zaradili mnogo para i kako ih ima u budžetu i onda ništa ne rade tim povodom kako bi rešili vodosnabdevanje. Na šta onda odlazi taj novac“, naveo je čitalac koji se požalio redakciji Danas.

On je upitao i da li građani treba da kupuju balone vode da bi, recimo, okupali dete.

„Kupuju preskupe kamione i radne mašine umesto da reše visedecenijski problem ulaganjem tog novca u trajno rešenje. Tokom izborne kampanje su pričali kako će se povezati na Makiš, onda su prošli izbori i idemo restrikcije, a kao vrhunac svega kunu se u podršku naroda“, piše čitalac Danasa.

Da Sopot ima problem sa vodosnabdevanjem, potvrđuje i osnivač i odbornik grupe građana „Naš Sopot“ Goran Matić.

„Ta vrsta problema datira svake godine u letnjem periodu. Aktuelna vlast u Sopotu nije spremna da se suoči sa njim. Čekali su samo da prođu izbori, pa da krenu sa restrikcijom vode. Prošle godine su u ekstremnim situacijama, kada su vrućine, isključivana čitava područja ili sela. U tom periodu kada stanovnici nemaju vode da se okupaju ili napoje svoja stada, komunalno prodaje cisterne vode da se pune bazeni i slično, kaže Matić.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović ističe da je ogromna sramota da veliki deo naselja u beogradskom regionu, a pogotovo onih prema Avali i Kosmaju, ima problema sa pijaćom vodom.

Razlog je taj, ukazuje, što magistralni vodovod Makiš-Mladenovac nije još završen, iako se o njemu priča decenijama.

„Radovi su odmakli od rezorvoara na Petlovom brdu, ali da bi se vodovod produžio do Mladenovca, neophodno je izgraditi crpnu stanicu ‘Vrčin’. Dok se ovo ne završi, stanovnici mnogih naselja, ukljulujući i Sopot, biće nažalost građani drugog reda i to je neprihvatljivo“, objašnjava Jovanović.

„Desetine hiljada stanovnika ostaje bez vode za piće svakog leta“

Anđela Ruvidić, inženjerka hidrotehnike i kopredsednica beogradskog odbora Zeleno- levog fronta, ukazuje da je nedopustivo stanovnicima isključivati sanitarnu vodu i to u delovima godine kada je ona presudna za život.

„Od te vode ne zavise samo ljudi, već i životinje i biljake koje stanovnici Sopota gaje“, ukazuje ona.

Kako podseća, poslednja pompezna najava rešavanja problema vodosnabdevanja u Sopotu bila je 2021. godine, kada je tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obavestio građane „da je na visini zadatka i da će napokon problem biti rešen“.

Plan rešavanja problema vodosnabdevanja naselja Sopot i mnogih drugih naselja, kao što su Resnik, Pinosava, Kaluđerica, Boleč, Leštane, Vinča, Vrčin, Grocka, Umčari, Dražanj, Brestovik, Mladenovac, ogleda se u izgradnji regionalnog vodovoda Makiš-Mladenovac, kaže Ruvidić.

„Ovaj projekat je u fazanama realizacije već 40 godina, a do danas izgrađena je polovina planirane deonice. Dakle, pošto grad Beograd nije u stanju da izgradi odgovarajuća infrastrukturu, JKP „Sopot“ rešenje vidi u pretnjama građanima isključivanjem vode na po 12 sati svakog dana u toku leta. Tako će, ponovo, blizu 20.000 građana i građanki Sopota biti uskraćeno za ovo fundamentalno pravo“, objašnjava ona.

Evidentan je problem, dodaje, u nedostatku kadrova, generalnoj organizaciji javnih preduzeća, određivanju prioriteta i upravljanju resursima.

„Stvari koje su bitne građanima, koje utičuna na njihovu svakodnevicu, koje su zapravo civilizacijsko pitanje se ne realizuju. Naselja su i dalje bez kanalizacione infrastrukture, vode za vodosnabdevanje u letnjim mesecima je sve manje, otpadne vode odlažamo u septičke jame ili ih direktno ispuštamo u vodotokove“, kaže Ruvidić.

Isključivanje vode i pretnje isključivanjem vode nisu rešenje, naglašava ona.

„Rešenje za ovakvu situaciju, dok se radi na izgradnji regionalnog vodovoda, bi bilo korišćenje tehničke vode ili kišnice za zalivanje bašta, pojenje životinja, održavanje ulica i slično. Na taj način bi se smanjilo rasipanje vode, a u isto vreme bi se smanjio pritisak na kanalizaciju jer kišnica ne bi oticala dalje, već bi se koristila na najbolji mogući način. Naravno, ovo nigde u svetu nije na teret samo građana, naprotiv, za ovakvak održiv način korišćenja vode su predviđene subvencije, kao i volja vladajuće većine da ovako nešto sprovede“, ocenjuje Ruvidić.

Kako se u rubne opštine najmanje ulaže, tako se one najčešće suočavaju sa ovakvim problemima.

„Prekomernom izgradnjom objekata, posebno na Kosmaju, a nedovoljnim ili nikakvim ulaganjem u vodovodnu infrastrukturu, desetine hiljada stanovnika ostaje bez vode za piće svakog leta. Pored stanovnika Sopota, Mladenovčani i Mladenovčanke sa nestrpljenjem iščekuju izgradnju regionalnog vodovoda, dok se svakog leta suočavaju sa restrikcijama vode zbog malog broja reni bunara koji više nemaju dovoljno kapaciteta da zadovoljne potrebe svih stanovnika. Ovakvih naselja, samo u Beogradu, ima još puno jer, kako stvari stoje, gradska vlast ne uspeva da reši još jednu civilizacijsku tekovinu“, zaključuje Ruvidić.

Problemi sa vodom i u Mladenovcu

Odbornik grupe građana „Dogovor za Mladenovac“ Stevan Vlajić podseća i da Sopot nije usamljeni slučaj, te da se nestašica vode već godinama događa i u Mladenovcu.

„Već su ovih dana krenuli problemi i isključenja na mnogim lokacijama. Ne uspevaju da obezbede stabilno snabdevanje vodom. Poslednjih četiri ili pet godina kapacitet koji nam je potreban je prevaziđen i stalno se provlače priče o novim arterškim bunarima i vodovodu Makiš – Mladenovac. To vrlo sporo ide. U narednim danima, čim temperatura pređe preko 35 stepeni Celzijusa nekoliko dana zaredom, verovatno ćemo imati velika isključenja, pre svega u centralnim mesnim zajednicama Mladenovca“, ukazuje on.