Novo lice Teherana

Tokom 35 godina staža karijernog diplomate slučaj Irana je predstavljao svetu, a zatim je predavao u centru za obuku Ministarstva spoljnih poslova u Teheranu, piše Njujork tajms o novom šefu diplomatije Irana. Zarif je imenovan pošto je u junu na vlast stupio novi umereni predsednik Hasan Rohani, što ukazuje, tvrde analitičari, da je novi šef države ozbiljan u nameri da umiri tenzije sa SAD i drugim zapadnim zemljama. Tome u prilog govori i činjenica da će Zafari najverovatnije predvoditi i delegaciju Teherana na pregovorima o nuklearnom programu Irana.

„Zarif je novo lice nove politike. Naša prethodna spoljna politika očito nije davala rezultate i jasno je da je bila osuđena na propast. Potrebno je da preispitamo naše nekadašnje metode i ublažimo stavove da bismo pronašli rešenje za pitanje nuklearnog programa i ublažili sankcije“, rekao je Davud Hermidas-Bavand, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu Alameh Tabatabei u Teheranu, koji poznaje Zarifa.

Analitičari ocenjuju da bi diplomatski zastoj sada mogao da bude prevaziđen. „Možemo da budemo sigurni da ukoliko Zarif bude predvodio razgovore o nuklearnom pitanju, brzo će zvanično predložiti kompromis da Iran, na primer, smanji bogaćenje uranijuma za 20 odsto“, rekao je Fransoa Nikolo, bivši ambasador Francuske u Teheranu, koji se često sastajao sa Zarifom.

Ako je Teheran rešio da vodi politiku umirivanja tenzija sa Zapadom, Zarif je idealan da je predvodi, ocenjuju analitičari. Veći deo diplomatske karijere Zafari (53) je težio da uspostavi funkcionalne odnose između Irana i Zapada. Poseban akcenat je stavljao na Sjedinjene Države, koje više voli da naziva „rivalskom“ nacijom, a ne „neprijateljskom“, što je karakteristično za iranske konzervativce. Pomogao je izradu nacrta plana o obustavi vatre, kojim je okončan krvavi rat između Irana i Iraka 1980-ih. Takođe je pregovarao da iranska obaveštajna služba pomogne američkim snagama u Avganistanu nakon napada 11. septembra, a u Njujorku je proveo više godina kao ambasador Irana pri UN. U SAD je došao na studije sa 17 godina.

Zatišje u njegovoj karijeri je nastupilo 2005, kada je konzervativac Mahmud Ahmadinežad izabran za predsednika, koji je zagovarao suprotstavljanje zapadnim zemljama, posebno SAD, i Izraelu.

Rohani je uoči izbora sakupljao izborne poene tako što je isticao da je važno da Teheran preispita svoju spoljnu politiku. „Preispitivanje ne znači promenu principa. Ali treba promeniti taktike i pristup“, govorio je Rohani. S obzirom na takvu njegovu izbornu kampanju, ne treba da čudi što je njegov izbor za šefa diplomatije pao na Zafarija, kažu analitičari.

Zapadnjački stil i tradicija

Novog šefa iranske diplomatije su često predstavljali kao Iranca u zapadnjačkom stilu. Mediji i druge diplomate kažu da je jedan od retkih Iranaca koji žele otvoreno s njima da razgovaraju. S druge strane, da ipak poštuje tradiciju govori činjenica da se iz verskih razloga ne rukuje sa ženama, da njegova supruga retko izlazi u javnost, kao i on sam.