Novo odlaganje državne mature 1Foto: www.etf.bg.ac.rs

Iako je sredinom oktobra bivši ministar prosvete Mladen Šarčević rekao da se zbog korone ne sme gubiti tempo u pripremi državne mature, nakon čega je krajem tog meseca održana i prva proba u jednom broju srednjih škola, juče je stigla vest da se uvođenje velike mature ponovo odlaže.

Ministar prosvete Branko Ružić najavio je kao „gotovo izvesno“ da državna matura neće biti uvedena 2022. godine „zbog okolnosti u kojima se naše društvo našlo pod uticajem korone, ali i zbog još potrebnih trijaža“.

Ružić je za Večernje novosti rekao da svaki krupan reformski korak zahteva vreme i kvalitetno pilotiranje, kao i aktivno učešće svih relevantnih aktera i da je formirana radna grupa koja će u kontinuitetu pratiti pripremu svake od faza državne mature, te da će uskoro objaviti kada je pogodan trenutak da se ona uvede u naš obrazovni sistem.

Ministar nije pojasnio čemu nova radna grupa kada postoji čitav tim u okviru projekta državne mature, zadužen za pripremu svih aspekata ovog ispita.

Koliko je puta najavljena, pa odložena državna matura ne mogu se prisetiti ni oni koji su svojevremeno učestvovali u njenom osmišljavanju.

Profesor Miodrag Popović, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kaže za Danas da je sedeo bar u dve, tri radne grupe od 2006. godine i priseća se više projekata čiji rezultati javnosti nikada nisu saopšteni.

– Imam utisak da to nije još dovoljno spremno. Stalno pokušavamo da napravimo neki svoj model, a postoje modeli u svetu kako se to radi, čak i u našem najbližem okruženju, na primer u Hrvatskoj. Umesto da prekopiramo šta su ljudi radili, mi izmišljamo toplu vodu – kaže Popović.

Na pitanje zašto ni posle skoro dve decenije državna matura nije uvedena, iako je bila predviđena u više zakona, Popović smatra da „niko nema petlju da preseče“.

– Glavni problem je što je univerzitetska zajednica, koja je glavni korisnik rezultata državne mature, ili isključena ili potpuno neinformisana šta se radi. Mora se savladati otpor koji postoji u univerzitetskoj zajednici, a to je jedino moguće potpunim informisanjem i uključivanjem univerziteta u ceo proces organizovanja državne mature. Ako neko zna kako se organizuju veliki prijemni ispiti, zna univerzitet – kaže Popović.

On ukazuje da je uvođenje državne mature korisno jer će budući studenti imati veću mogućnost izbora studija, a troškovi pripreme prijemnog ispita će verovatno biti manji.

– Ali ono što po meni ne valja je to što će na izvesnom broju fakulteta, recimo Medicinskom, Elektrotehničkom, FON-u i još nekim traženim u Beogradu i Novom Sadu, biti loša selekcija kandidata, zbog prirode takvog prijemnog ispita. Tvorci državne mature pokušavaju da ostvare dva cilja koja su međusobno suprotna, a to je da prave selekciju upisanih na fakultete, a sa druge strane hoće da ispitaju kvalitet znanja svršenih srednjoškolaca. To ne može da se uradi na jednom ispitu i mislim da je to osnovna greška koja se pravi – ističe Popović.

On se zalaže za rešenje da se fakultetima ostavi mogućnost da sami procene da li će uvažavati rezultate državne mature za upis brucoša ili će organizovati poseban prijemni ispit.

Ukoliko se to ne desi, Popović kaže da fakulteti neće dobiti najbolje studente, pošto će svi kandidati biti nagomilani u gornjem delu rang liste „zbog toga što ne smete da date pretežak prijemni kad želite da obuhvatite celu srednjoškolsku populaciju“.

Upravo je mogućnost da se fakultetima ostavi sloboda da sami biraju hoće li i u kojoj meri uvažiti rezultate državne mature bio razlog zbog koga je svojevremeno reagovao Nacionalni prosvetni savet, iz koga su poručili da će „insistirati na jasnim pravilima polaganja državne mature, resursima i logistici, kao i preciznom stavu fakulteta koji treba ovim da zamene svoje prijemne ispite“.

Iz NPS su podsetili da je u startu dogovor bio da samo specifični fakulteti zadrže prijemni kao uslov za upis studenata, poput akademija umetnosti i fakulteta za sport, a po sadašnjim propisima visokoškolske ustanove nisu obavezne da prijemne zamene državnom maturom.

Naime, u sadašnjem Zakonu o visokom obrazovanju piše da visokoškolska ustanova upisuje kandidate „uz priznavanje mature“ i „utvrđuje kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije“.

Zbog ovakvog zakonskog rešenja postavlja se pitanje čemu će služiti matura, sem što će učenici pored tri teška predmeta na državnoj maturi, morati da polažu i prijemni da bi nastavili studije.

FBG podržao Ružića

Forum beogradskih gimnazija saopštio je juče da podržava najavljenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o odlaganju uvođenja državne mature, koja je trebala da startuje od 2022. godine. Navode i da je FBG i ranije ukazivao da u Srbiji trenutno ne postoje uslovi za realizaciju državne mature. D. D.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari