Novo ruho kapitalizma

Prema njegovom mišljenju, potrebno je osmisliti nova moralna pravila za kapitalizam i prihvatiti snažniju ulogu vlada. Bler se takođe založio za uspostavljanje novog finansijskog poretka, koji bi počivao na „vrednostima koje ne podrazumevaju ostvarivanje maksimalnog profita u kratkom roku“. Iznenađuje činjenica što su političari različitih opredeljenja, čak i vatreni zagovornici ideje o nesputanom tržištu, prihvatili zamisao da država treba da izbavi iz nevolje banke i osiguravajuće kompanije koje se suočavaju sa stagnacijom.

Niko ne zna kakve bi posledice ostavio takav porez. Evropljani strahuju od masovne nezaposlenosti, talasa bankrotstva, zaplene imovine i iseljavanja više miliona porodica iz svojih domova, pucanja sistema društvene sigurnosti, a ne isključuje se ni mogućnost nasilnih protesta i oživljavanja političkog esktremizma, zahvaljujući kojem je Hitler došao na vlast u Nemačkoj za vreme ekonomske depresije tridesetih godina prošlog veka.

Odluka da se pruži pomoćbankama da prevaziđu finansijske posledice koje su rezultat pogrešnih poteza predstavlja zaokret u vrednostima u odnosu na verovanje u „mudrost“ tržišta. Ipak, postavlja se pitanje da li će ekonomska stagnacija takođe izazvati dublje promene u stavovima potrošača? Nije slučajno to što je simpozijum „Novi svet, novi kapitalizam“ održan u Francuskoj, državi u kojoj su pojedini kritički nastrojeni ljudi doživeli globalnu finansijsku krizu kao neophodnu i čak poželjnu, budući da izaziva promene u sistemu vrednosti. U dodatku posvećenom načinima na koji se mogu smanjiti troškovi koji je nedavno objavljen u listu Figaro, predviđa se „revolucija u vrednostima“ i iznosi stav da će ljudima porodica postati važnija od posla. Štaviše, Amerikanci smatraju da se to većdogodilo u Francuskoj, budući da Francuzi rade manje i više vremena provode na odmoru.

Francuzi su, takođe, poznati po sklonosti da se ne zadužuju. Takav princip je dodatno osnažen, budući da ih je aktuelna kriza podstakla da uvide valjanost načela da ne bi trebalo trošiti novac koji nemaju. U većini slučajeva to podrazumeva manje luksuznih kupovina, iako se to teško može dovesti u vezu s imidžom koji Francuska kao zemlja mode, parfema i šampanjca ima u svetu.

Ali, neumerenost nije u modi, što pokazuju izveštaji o sve manjoj prodaji luksuzne robe u različitim delovima Evrope. „Rišmon“, švajcarska kompanija koja proizvodi luksuznu robu i poseduje brendove kao što su „Kartije“ i „Mon Blan“, tvrdi da se suočava s najtežim uslovima na tržištu od osnivanja pre dve decenije. Ipak, postavlja se pitanje da li je rečo dugotrajnoj promeni u vrednostima, ili je na delu samo privremeno smanjenje, nametnuto potrošačima zbog gubitaka i ekonomske nesigurnosti?

U svom inauguracionom govoru, američki predsednik Barak Obama je kazao: „Vreme je da ostavimo po strani detinjarije i priklonimo se plemenitoj zamisli koja podrazumeva da smo svi jednaki, slobodni, i svi zaslužujemo šansu da tragamo za srećom.“ Stoga, bilo bi izvrsno kada bi nas globalna finansijska kriza podsetila na ono što je zbilja značajno. Da li nas kriza može podsetiti da kupujemo luksuzne proizvode zbog statusa a ne zbog njihove suštinske vrednosti? Da li nam može pomoći da uvidimo da postoje mnoge stvari koje su važnije za našu sreću od sposobnosti da trošimo novac na modu, skupe satove i otmene večere? Da li nas, kao što je nagovestio Obama, može učiniti svesnijim potreba onih koji žive u istinskom siromaštvu i imaju mnogo manje nego što smo mi ikada imali, bez obzira na činjenicu da li je rečo finansijskoj krizi?

Ipak, postoji opasnost da će istinsku promenu u vrednostima pojedini doživeti kao još jednu priliku da zarade novac, što se većdogađalo u prošlosti. Modna kreatorka Natali Rikel kazala je da planira da prikaže novu kolekciju kompanije „Sonja Rikel“ u martu, ali ne u iznajmljenom, velikom lokalu, veću svom butiku koji je daleko manji. „To je odraz želje za intimnošću, za povratkom starih vrednosti“, izjavila je za list Herald tribjun.

Prema njenom mišljenju, potreban je povratak umerenosti, koja može da dirne ljude. „Reći ću ljudima da dođu u moj dom, posmatraju i opipaju odeću.“ Ali, u svetu u kojem deset miliona dece umire svakog dana zbog siromaštva, a staklene bašte emituju gasove koje prete da učine na stotine miliona ljudi „klimatskim izbeglicama“, poziv da posetimo Pariz i opipamo odeću zvuči neprimereno. Da ljudi zbilja mare za moralne vrednosti, ne bi uopšte kupovali skupu odeću. Stoga, postavlja se pitanje da li je smisao promena u tome da Natali Rakel, ili bogati pripadnici elite u Francuskoj, Italiji ili Sjedinjenim Državama samo u teoriji usvoje nove vrednosti.

Autorovo novo delo „Život koji možeš spasiti: Deluj sada da bi okončao siromaštvo u svetu“ biće objavljeno u nekoliko država tokom narednih meseci

Copyright: Project Syndicate

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji