Novo sagledavanje istorije Velikog rata na Balkanu

… u razgovoru za Danas kaže su ovakvi susreti „značajni ne samo zbog novog promišljanja istorije Srbije i Francuske u datom momentu, nego su istovremeno i novo sagledavanje čitave regije Balkana u tom periodu što je od posebnog značaja za istoriju Prvog svetskog rata“.

– Poslednjih sto godina događaji na Balkanu tokom Prvog svetskog rata bili su ostavljeni na stranu, između ostalog i zato što kad u Francuskoj neki političar izjavi nešto što ostane kao konačan sud o jednoj sredini, to se jako teško posle toga briše. Francuski predsednik vlade je pred kraj Prvog svetskog rata za vojnike na Solunskom frontu imao jedan vrlo težak izraz – govorio je o njima kao o „solunskim baštovanima“. Stogodišnjica je prilika za novo proučavanje rata na Balkanu, gde su vojnici ginuli u istoj srazmeri kao i na svim drugim ratištima. To je zapravo rat 20. ali i 19. veka zato što su vojnici umirali i od bolesti, što se na drugim ratištima nije događalo. Ovo je prilika za novo proučavanje događaja na Balkanu, između ostalog, i zato što u Francuskoj Prvi svetski rat počinje 1914. i završava se 1918, a kad se posmatraju događaji na Balkanu oni počinju 1912. a završavaju se 1923. godine – obašnjava pukovnik Gelton.

* Šta su za francuske istoričare sa vremenske distance od jednog veka glavne teme tog novoj proučavanja događaja iz Prvog svetskog rata, pogotovo kad je reč o srpsko-francuskom savezništvu?

– Pre svega, važno je postaviti pitanje kako su taj savez i saradnja nastali u specifičnim uslovima tokom Prvog svetskog rata. Srpsko-francusko prijateljstvo u vreme Prvog svetskog rata dobilo je na značaju zbog jedne čisto francuske situacije – Srbija, koju su Francuzi relativno malo poznavali, proživela je teške momente, neku vrstu katastrofe koju su u Francuskoj vezivali za stradanja Belgije. Ta paralela je približila Francusku Srbiji. Na političkom nivou, Francuska je imala zvaničan savez sa Rusijom, koja je bila de fakto najveći saveznik Srbije, što je razlog da se Pariz preko ruskog saveza zainteresuje za situaciju u Srbiji. Tu su i dva momenta iz srpske istorije – pre svega pobede Srbije tokom 1914, koje su bile jedine savezničke pobede te godine, ako ostavimo po strani pobedu Francuske na Marni. To je jako doprinelo da Srbija uđe u vidokrug francuske javnosti. Drugi momenat je stradanje Srbije posle povlačenja preko Albanije. Posle toga francusko – srpski savez dobija defakto ljudsku dimenziju kad se ove dve sredine budu susrele na Krfu, gde se srpska vojska povukla zahvaljujući francuskoj pomoći, kad Francuska primi srpske izbeglice, ili recimo u Bizerti, gde se u francuskim bolnicama lečilo osam do devet hiljada srpskih ranjenika. Srbija i Francuska se sreću potom i na Solunskom frontu, gde je bilo nekih malih nesuglasica zato što, iako saveznici, dve vlade nisu imale apsolutno iste ciljeve. Francuska je posmatrala situaciju na Solunskom frontu u sklopu onog što se dešava na Zapadnom frontu, koji je bio kriterijum kroz koji je sagledavala aktivnosti na Solunskom frontu.

Srpska vlada je želela da očuva vojsku ne bi li učestvovala u odlučujućoj bici koja bi donela oslobađanje državne teritorije i povratak u Srbiju. Međutim, zajednički cilj je ostvaren prevashodno probojem Solunskog fronta i napredovanjem zajedničkih snaga koji su doveli do oslobađanja Srbije i niza primirja koja su u krajnjoj instanci rezultirala pobednom saveznika u Prvom svetskom ratu.

* Imajući u vidu sve te institucionalne vojne, političke, pa i lične veze iz Prvog svetskog rata, ima li francuska istorija objašnjenje zbog čega je posle sto godina zvanična politika Francuske sada suprotstavljena državnim i nacionalnim interesima Srbije na Kosovu i Metohiji?

– To je dobro pitanje, na koje ću odgovoriti diplomatski. Kad se sagledavaju odnosi između dve sredine ne treba se nikada zadržavati na pojedinim momentima – ni kad su odnosi bili dobri kao tokom Prvog svetskog rata pa sve do 1945. i događaja vezanih za smrt pukovnika Dragoljuba Mihailovića, kao što se ne treba zadržavati ni na aktuelnoj situaciji koja možda nije tako dobra. Činjenica da smo mi sada ovde i da zajedno sa srpskim kolegama razmišljamo o istoriji. To je na određeni način kao da pišemo istoriju sutrašnjice – istorija se nastavlja bez zastoja.

Novi skup u decembru

– Težište naučnog skupa koji je Balkanološki institut organizovao u saradnji sa Francuskom državnom fondacijom za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata i Francuskim institutom u Srbiji, bilo je na pitanjima zašto je stvoren Solunski front, gde su koreni srpsko-francuskog saveza, koji je stvaran tokom Prvog svetskog rata, kakav je odnos između francuske politike i jugoslovenskog programa srpske vlade, kakav je bio odnos između glavnih ličnosti tog perioda – francuskih i srpskih generala na Solunskom frontu, ali i među srpskim i francuskim vojnicima, pogotovo kad je reč o francuskim kolonijalnim trupama. Razgovarali smo o motivima, pozadini i doživljaju rata samih učesnika – kaže za Danas Vojislav Pavlović, v.d. direktora Balkanološkog instituta.