Novo srce o svom trošku

Profesor hirurgije Dušan Šćepanović, nekadašnji direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, četvrtu godinu živi sa tuđim srcem. On u razgovoru za Danas tvrdi da su građani Srbije prethodnih godina pogrešno informisani, kako o beznadežnosti takve intervencije, tako i o njenoj ceni i dostupnosti organa u inostranim klinikama.

– Transplantacija srca u LKH Grac košta 59.720 evra, plus 6.000 za transport srca i ekipe, avionom i helikopterom. Ja sam platio 116.000, jer sam stigao sa velikim zakašnjenjem. Imao četiri odbacivanja srca, proveo na hemodijalizi 34 dana, a 19 dana bez svesti – naglašava Šćepanović i dodaje da je kao dijabetičar već deset godina na insulinskoj terapiji.

Srce deset godina mlađeg Nemca transplantirao mu je profesor Andre Vesler, član borda Eurotransplanta za srce. Posle toga je, na Šćepanovićevo insistiranje primio još troje Beograđana, ali jedan od njih, zbog plućne hipertenzije, više nije mogao na listu.

– Tvrdnjama nadležnih u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje da je transplantacija srca beznadežna i preskupa, kao i da je organ u inostranstvu nemoguće dobiti, jer smo van Eurotransplanta, nanele su štete „kandidatima“ za taj zahvat. U Statutu ET stoji pravilo „pet odsto“ na osnovu koga i pacijenti van ET mogu da dobiju organ. Da takav vid lečenja ima smisla potvrđuje podatak da više od 65 odsto transplantiranih pacijenata živi sa novim srcem duže od 10 godina – objašnjava Šćepanović.

Pošto se presađivanje srca ne obavlja u zemlji, a nije na „listi indikacija“ za lečenje u inostranstvu, Šćepanović smatra opravdanim i logičnim da se refundira onoliko novca koliko bi takav zahvat koštao u Srbiji. Šćepanović, koji transplantacionu medicinu poznaje i kao lekar i kao pacijent, ogorčen je što zdravstvene vlasti nisu imale sluha da prihvate njegovu pomoć u rešavanju problema transplantacije srca u Srbiji. Kao hirurg, sa kolegama u Tiršovoj uradio je sedam transplantacija koštane srži kod dece. S druge strane, on je jedini profesor hirurgije na svetu koji živi sa tuđim srcem.

– Pet puta sam se obraćao Ministarstvu zdravlja, nudio svu pomoć i preneo pismenu ponudu LKH Grac i profesora Vaslera da se sklopi „tvining“ sporazum Austrije i Srbije pod kapom Eurotransplanta, jer se kod nas transplantacije srca ne rade gotovo 11 godina. Svake godine najmanje 15 srca sa kadavera, preminule osobe u stanju moždane smrti, baca se u kantu za đubre, a moglo bi da reši godišnje potrebe za tim organom u Srbiji. Predložili smo da Vasler operiše ovde ili da se srca ustupe Austriji, kao gest dobre volje, što bi našim pacijentima širom otvorilo vrata Eurotransplanta. Odgovor nikada nije stigao – kaže Šćepanović.

Problem nedostatka organa za presađivanje neće, tvrdi Šćepanović, rešiti ni novi Zakon o transplantaciji, ni potpisivanje donorskih kartica. Jer, sada imamo oko 30.000, a potrebno je dva miliona potencijalnih davalaca.

– Ključna stvar je što se zahteva izričito pristajanje umesto prećutne saglasnosti. U zemljama ET na snazi je „izostanak izričitog odbijanja“. Svi građani su donori. Druga, jednostavna, varijanta je izjašnjavanje prilikom vađenja ličnih dokumenata. Zato bi zakon trebalo promeniti – kategoričan je Šćepanović.

Biopsija

U Srbiji se ne radi biopsija srca, kojom se proverava da li je došlo do odbacivanja organa. Reč je o rutinskoj metodi za kardiologe i kardiohirurge, koja traje desetak minuta. U Srbiji je procedura rađena od 1995. u Institutu Dedinje, a sada zbog nje transplantirani pacijenti putuju u Austriju, Hrvatsku ili – Sloveniju! Biopsija košta 310 evra. Ako se ustanovi odbacivanje organa (stepen dva ili tri), to se zaustavlja lekovima.

Najveći problem je dobiti bubreg

Zvuči apsurdno, ali „najlakše“ je dobiti srce, jer najmanji broj pacijenata čeka na taj zahvat. Sa 50 donora godišnje, moglo bi da se presadi isto toliko srca, jetre i više (može i deo), 100 bubrega. U ovom trenutku, na novo srce čeka 30, jetru 50-70, bubreg 1.300 pacijenata. Prema Šćepanovićevim rečima, u Eurotransplantu je najveći problem da se dobije bubreg, iako je ta transplantacija najjednostavnija. Presađivanje jetre je najsloženije, a ne srca kako narod obično misli. Ali, od srca se umire u sekundi, a ako telo odbaci bubreg, alternativa je dijaliza.