Još jedna u nizu praznih obećanja bila je odluka Grada Beograda da za doček Nove godine neće biti vatrometa u organizaciji Grada, te da će se novac namenjen za pirotehniku biti uplaćen u humanitarne svrhe, udruženjima za zaštitu životinja. Ovu odluku su doneli i gradovi Niš, Novi Sad, Čačak, koji su, za razliku od Beograda, ovu odluku ispoštovali.
Nakon što su mnogi evropski gradovi pokrenuli inicijativu da ne bude gradske organizacije novogodišnjeg vatrometa, predsednik Privremenog organa Aleksandar Šapić, najavio je da ove godine neće biti organizovanog novogodišnjeg vatrometa u Beogradu, te da će novac koji je namenjen za vatromet biti uplaćen društvima za zaštitu životinja.
– Smatram da je ova inicijativa dobra i zato je Grad Beograd odlučio da se priključi gradovima u Srbiji koji su to već učinili poput Niša i Novog Sada. Novac koji je obezbeđen za novogodišnji vatromet uplatićemo organizacijama i društvima za zaštitu životinja. Svestan sam koliko u tom trenutku vatromet stvara veliku buku i koliko to uznemirava i plaši životinje. Svi koji imaju kućne ljubimce znaju koliko oni to teško preživljavaju. Ovo je dobar potez i u simboličkom smislu i zato se pridružujemo inicijativi da se uplati novac – saopštio je on.
Novi Sad i Niš su ispoštovali ovu inicijativu, vatrometa u organizaciji grada nije bilo, još uvek je nepoznato da li je novac uplaćen nekim udruženjima.
Vatromet u Beogradu ipak organizovan
Iako je prethodno najavljeno da neće biti vatrometa, iz Kule Beograd, najviše zgrade u Srbiji, pušten je vatromet u ponoć između noći 31. decembra i 1. januara.
Šapić je najavio da vatromet neće organizovati ni Grad Beograd, a ni Beograd na vodi. Ipak ovo obećanje nije ispunjeno, bez obzira na njegovu izjavu da čak i par sekundi vatrometa može naneti štetu kućnim ljubimcima.
Tokom gostovanja na televiziji Hepi, a kako su preneli mediji, Šapić je izjavio da on nema ingerencija kada su privatne kompanije u pitanju, od kojih je jedna, navodno, organizovala vatromet koji se video iz skoro svih delova Beograda i šire.
Takođe je izjavio da, iako je prethodno najavljeno da će se novac namenjen za vatromet donirati udruženjima za životinje, je to nemoguće jer ih ima mnogo, te da ne bi mogla da postoji fer raspodela novca.
Da Grad Beograd jeste bio umešan u organizovanje novogodišnjeg vatrometa, dokazuje saopštenje brodarstvu, koje je izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture samo par dana pred doček Nove godine, a u koje je Danas imao uvid.
Naime, u Saopštenju se obaveštavaju brodarstva i ostali učesnici u plovidbi da se na reci Savi obustavlja plovidba za sva plovila, počev od 23.00 časova 31. decembra 2023. godine do 1.00 časova 1. januara 2024. godine, zbog organizovanja Novogodišnjeg programa u organizaciji Grada Beograda, emitovanja svetlosnih efekata i ispaljivanja vatrometa.
Udruženjima za zaštitu životinja novac nije uplaćen
Iz Udruženja za zaštitu napuštenih životinja „Riska“ kažu da njima niko nije uplatio novac, niti da ih je iko kontaktirao povodom ovoga i smatraju da će taj novac, ako ga iko bude dobio, biti isplaćen samo organizacijama bliskim vlasti u Beogradu.
„Nismo ništa dobili, niti ja šta očekujem. Grad Beograd, recimo, privatnim azilima i udruženjima ništa ne da. Poslednji put im je data neka hrana u nekoj manjoj vrednosti za vreme gradonačelnika Bogdanovića, od tada nikad ništa nisu dobili“, objašnjavaju iz azila „Riska“.
Aleksandra Dudić iz Udruženja „Solidarno za životinje i prirodu“ izjavila je za Danas da zna za bar tri slučaja gde su psi umrli zbog buke tokom dočeka Nove godine, ali da je njena organizacija dokumentovala i smrt drugih manjih životinja, kao što su ptice i veverice.
Ta organizacija, takođe, nije dobilo novac, niti ih je iko kontaktirao povodom ovoga, a Dudić naglašava i da nije bilo jasno kako će se udruženja birati, da li postoje kriterijumi, da li se udruženja mogu prijaviti da dobiju nešto i slično.
„Mogu Vam nabrojati 10 udruženja koja su poštena i požrtvovana, ali imaju više desetina životinja koje gladuju“, izjavila je naša sagovornica i dodala da poznaje čoveka iz jednog udruženja koji se starao o više od 30 pasa i koji je zbog toga jedva preživljavao i neretko nije mogao sebi da priušti hranu, jer je većinu sredstava odvajao za životinje o kojima brine.
Posledice vatrometa na životinje i osobe sa autizmom
Najčešće je reč o naglim srčanim udarima i infarktima, čak i kod životinja koje nemaju istoriju ovih bolesti.
Kako je naveo doktor veterinarske medicine Vladimir Terzin, ova stanja u kojima je strah dominanatno osećanje, dovode u organizmu do povećanja adrenalina koji ubrzava metabolizam, a time dovodi ili može dovesti do pogršanja hroničnih bolesti poput dijabetesa, hronične slabosti bubrega…
Prema njegovim rečima, posebno su ugroženi oni kućni ljubimci koji boluju od epilepsije jer vatromet može izazavati i jake napade, a kombinacija zvuka i svetlosnih efekata takođe može dovesti do pogoršanja stanja kod pacijenata koji imaju bilo koji vid osštećenja mozga ili nerava.
Zaključak je da vatromet definitivno štetno utiče na zdravlje kućnih ljubimca.
Što se tiče osoba sa autizmom, dobro je poznet apel institucijama da zabrane prodaju pirotehničkih sredstva koji je prošle godine napisala Mila Kaić, majka deteta sa autizmom iz Novog Sada.
Nekontrolisane situacije od buke petardi idu do toga da dete počinje i da se samopovređuje.
U Novom Sadu, nakon ovog apela, vatrometa nije bilo, dok su u Beogradu deca sa autizmom nažalost i ove godine morala da doživljavaju probleme ove vrste.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.