Novoizabrani prorektori Univerziteta u Beogradu: Nije nas birala vlast

Četiri novoizabrana prorektora UB prvi put za Danas iznose svoje viđenje izbornog procesa i odgovaraju na optužbe da ih je birala vlast. Novi rektor Vladan Đokić nije pristao na intervju za naš list.

– To o gušenju autonomije i našoj navodnoj sprezi sa vlašću je školski primer spinovanja. Niko iz našeg tima nema veze sa političkim strankama. Kandidovali smo se na bazi zajedničkog dogovora, uvidevši preteranu centralizaciju, neodgovarajući stil rada, neefikasnost i znatno zapostavljanje većeg broja članica UB od strane aktuelne uprave, gde se otvorio veliki prostor za unapređenje rada – kaže Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta.

On dodaje da je tokom izbornog procesa sadašnja uprava vodila pravu „funkcionersku kampanju“ u kojoj im je bila na raspolaganju komunikacija sa svim državnim institucijama i svim članovima Senata i Saveta, što je okončano projekcijom filma u Rektoratu veče pred izbore, u toku „izborne ćutnje“.

– Niko od nas nije otišao na tu projekciju smatrajući da je to neumesno da činimo pred samu sednicu Saveta, jer mislimo da su na tu projekciju bili pozvani čak i neki od članova Saveta koji su, samo 12 sati kasnije, i glasali. Sumnjam da je država pokušala ili mogla da ostvari uticaj na članove Saveta koje je imenovala, njih 12 (od 41), jer su to ugledne ličnosti, akademici i profesori – ističe Boričić.

On smatra da je aktuelna uprava UB imala skoro tokom celog mandata potpuno razumevanje i podršku vlasti, a da je protiv njega tokom izbornog procesa sinhronizovano tekao proces diskreditacije u medijima.

– Rezultat glasanja za prorektore jasno pokazuje da je protiv mene vođena negativna kampanja i među članovima Saveta. Klasična je zamena teze kada se plasira neistina da „Savet nije ispoštovao (navodnu) odluku Senata“. A šta je to Senat odlučio? Pa, odlučio je da Savetu uputi dva kandidata na konačni izbor – navodi Boričić.

On ne veruje u spekulacije da je vlast htela da „odstrani“ aktuelnu rektorku, jer njeno pozitivno prisustvo u svim medijima protivreči takvoj hipotezi.

– Žao mi je što deo javnosti pokušava da prikaže rektorku Popović kao žrtvu, a ona to nikako ne zaslužuje. Na univerzitetima je izborna godina i mandati ističu sadašnjim rektorima i dekanima. Pravo da se kandiduju imaju svi pa mi nisu prihvatljivi stavovi koje čujem u medijima da je rektorka kažnjena i smenjena jer se, valjda, ne podrazumeva da neko automatski treba da bude reizabran. Zbog toga se ne može pričati o rušenju autonomije već o izbornoj utakmici gde postoji samo jedan pobednik – kaže Dejan Filipović, dekan Geografskog fakulteta.

Negativne komentare u delu akademske zajednice ocenjuje kao poražavajuće.

– Nijedan rektorski tim ne može biti po volji svima, ali ne vidim razlog da se izbor profesora Đokića ovoliko „satanizuje“ u pojedinim medijima i na društvenim mrežama. Procedura izbora je jasna, propisana aktima Univerziteta i ne pruža mogućnost direktnog mešanja vlasti u izbore. Dugi niz godina se nije desilo da imamo dva kandidata i samo zbog toga su ovo bili specifični izbori. Ne znam kako Savet može da ruši autonomiju Univerziteta izborom kada su 23 člana predstavnici univerzitetske zajednice, šest članova su studenti, a od 12 članova koje imenuje Vlada ima tri akademika i velika većina univerzitetskih profesora. Pretpostavljam da je neko od ovih 12 članova glasao za aktuelnu rektorku i to nije sporno – navodi Filipović.

Profesorka Farmaceutskog fakulteta Zorica Vujić smatra da je novoj upravi UB „presuđeno bez dokaza“, jer novi rektorski kolegijum počinje sa radom tek 1. oktobra. Ona misli da se autonomija univerziteta poslednjih dana u medijima poistovećuje sa nekim odlukama Etičkog odbora i isključivo u političkom kontekstu.

– Koliko je meni poznato, zakon iz 2017, koji pojedini profesori navode kao jedan od razloga „gubljenja“ autonomije je donet pre samo četiri godine kada su i deo aktuelnog rukovodstva, kao i dekana i direktora koji i tada i danas učestvuju u radu Senata, bili u prilici da brane argument na koji se sada pozivaju. Bez obzira na politizaciju i izraženu eksploataciju ovog pojma, uverena sam da je aktuelni rektorski tim na čelu sa profesorkom Popović predano i svom najboljem saznanju radio na unapređenju rada Univerziteta. Tako da mislim da nije pošteno ni prema njima zanemariti ukupni doprinos koji su dali univerzitetskoj zajednici i svoditi ga na jedan događaj – navodi Vujić.

Komentarišući priče o uticaju vlasti na izbore, Vujić kaže da je ta tema dobila neočekivano veliki medijski značaj što je dovelo do toga da se mnogi umešaju.

– Pritom je često prisutno nepoznavanje procedure, a činjenice se interpretiraju pogrešno i tendenciozno. Očigledno je da svako posmatra događaje iz svog koordinatnog sistema i predstavlja u skladu sa ličnom percepcijom, a često u skladu sa političkom orijentacijom – navodi naša sagovornica.

Napominje da nikad nije bila član nijedne partije, niti politički angažovana u bilo kom smislu. Timu se, kaže, priključila na poziv Vladana Đokića koga poznaje, kao i ostale članove, isključivo sa sednica Senata i to iz vremena kad je bila dekanka.

Bivši ministar prosvete, a sadašnji savetnik predsednika i premijerke za reforme obrazovanja Mladen Šarčević, više puta je pominjan kao čovek koji je u ime Aleksandra Vučića lobirao za smenu Ivanke Popović i dovođenje novog rukovodstva na čelo UB. Te sumnje su pojačane nakon Šarčevićeve izjave da je „za Boričića“. I kandidatura Dejana Filipovića takođe se tumačila u tom kontekstu, s obzirom da je dugi niz godina u bliskim odnosima sa Šarčevićem. Na pitanje kako je došlo do toga da bude deo nove uprave, Filipović odgovara kontrapitanjem:

– Da li neko može da postane deo rektorskog tima zbog svoje biografije, iskustva u devetogodišnjem rukovođenju Geografskim fakultetom, pokazanih rezultata u stručnom i naučno-istraživačkom radu ili se sve mora tumačiti kroz političku konotaciju – pita Filipović.

Kao dekan je, kaže, sarađivao sa Šarčevićem dok je bio ministar jer je bio pristupačan i otvoren za saradnju za sva pitanja koja su se odnosila na fakultetske aktivnosti i resorno ministarstvo. Saradnja se odvijala i kroz HERE tim, čiji je Filipović bio član, na pripremi nove Strategije obrazovanja 2030.

– Poziv da budem deo nove uprave dobio sam od profesora Đokića i zahvalan sam mu na ukazanom poverenju. Program koji je napravljen je savremen, ambiciozan i nije usmeren na kritiku dosadašnjeg rukovodstva nego pisan u cilju daljeg unapređenja Univerziteta u Beogradu kao institucije od nacionalnog značaja. Profesore Đokića i Ristića poznajem skoro 20 godina jer su nam struke kompatibilne, a profesore Boričića i Vujić kao uvažene dekane sa sednica Senata. Lični izazov kao i činjenica da Geografski fakultet nikada u svojoj 128 godina dugoj istoriji nije imao prorektora smatram sasvim dovoljnim za odluku koju sam doneo. Ko, kako i zašto mene pominje u drugačijem kontekstu od ovog nije pitanje za mene – ističe Filipović.

Najveća „misterija“ za javnost je dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, koji se ne može povezati sa vlašću, s obzirom da je uvek u prvim redovima na svim ekološkim protestima. Neki su „vezu“ ipak našli nakon što je Šarčević za Danas pomenuo da je sa Ristićem prijatelj već 40 godina. Pitali smo profesora Ristića da li je u celu priču ubačen kao „mamac“ ili ima istine u tome da je ušao u izbornu utakmicu nezadovoljan odnosom aktuelne uprave prema delu fakulteta, kojima pripada i Šumarski. Da li je ovo „pobuna robova“?

– Osnovni motivi za moju kandidaturu za mesto prorektora proizilaze iz potrebe da se promene i unaprede određeni aspekti rada UB, gde mogu da dam lični doprinos. Mislim da je nedovoljno iskorišćen potencijal UB u borbi za zdraviju životnu sredinu, jer su neke dramatične situacije i aktuelni problemi prošli pored UB bez ikakve reakcije. Drugo, ja dolazim sa Šumarskog fakulteta koji je poslednjeg prorektora imao pre gotovo 40 godina, što odražava stanje neravnomerne raspodele vrhunskih univerzitetskih funkcija, u čemu su neki fakulteti privilegovani, a neki veoma zanemareni. Dakle, okupljanje tima koji je dobio izbore možete posmatrati i kao uspelu „pobunu robova“ – ističe Ristić.

Činjenica je, kaže, da se na Senatu i Savetu nisu vodile diskusije o principima ravnomerne i pravedne zastupljenosti fakulteta prilikom izbora rektora i prorektora, čak ni predsednika Veća grupacija, već je to rešavano u užem krugu „odabranih“. Ristić dodaje da postoji i dosta primedbi na rad službi unutar Rektorata koje često u sporim i birokratizovanim procedurama ne rešavaju probleme fakulteta i instituta, koji očekuju daleko veći stepen podrške.

O vezi sa bivšim ministrom, Ristić kaže:

– Mladena Šarčevića privatno poznajem još iz gimnazijskih dana i službeno kao operativnog, dobronamernog i sposobnog ministra, koji je uložio ogromnu energiju da unapredi status čitavog sektora obrazovanja u Srbiji. Za poziciju prorektora preporučili su me isključivo rezultati mog univerzitetskog, naučno-istraživačkog i stručnog rada. Nikada nisam bio član bilo koje stranke, niti imam nameru da ikada budem. Nemam političke ambicije, ali ću javno istupati protiv svake vlasti koja ne vodi računa o vitalnim interesima našeg naroda kada je u pitanju zaštita životne sredine – poručuje Ristić.

„Političke aktivnosti“

– Država će sa našim timom dobiti angažovanu instituciju u procesu reformi svih nivoa obrazovanja, i to će biti, u odnosu na vlast, ko god to bio, jedna od naših prioritetnih „političkih aktivnosti“, pored ostalih brojnih ciljeva datih u programu – navodi Branislav Boričić.