Novopazarski lekari: Loša organizacija, glad za kiseonikom i nemoć

Anesteziolog Mušić izjavio je Radiju Sto plus da je on početkom aprila bio u pratnji prvog KOVID-pacijenta koji je iz Novog Pazara transportovan u Klinički centar u Kragujevcu, a „iako tada nismo imali mnogo pacijenata, bili smo skroz nepripremljeni“.

„Sećam se da sam se rano ujutro, po temperaturi ispod nule, presvlačio napolju, sam sam oblačio ‘skafander’, niko mi nije pomagao, niti mi je neko ranije objasnio kako se to pravilno radi“, rekao je on.

„Znam da su kolege sa VMA svakodnevno vežbale kako se upotrebljava oprema, a mi smo gledali ‘klipove’ na internetu kako se to radi. Tražio sam da nam se organizuju obuke, da spremno dočekamo drugi ‘pik’, ali mi nije udovoljeno. Kada su kasnije došle kolege iz drugih gradova i videle kako radimo, bile su u čudu kako se apsolutno svi nismo zarazili“, rekao je Mušić.

Mujdragić smatra da je, pored nedostatka opreme, širenju zaraze među zdravstvenim radnicima najviše doprinela loša organizacija rada, odnosno nepostojanje „crvenih“, „žutih“ i „zelenih“ zona.

„Veliki problem napravilo je i to što je u periodu kada je bio najveći priliv pacijenata KOVID-ambulanta radila samo tokom dana. Nije bilo ni mesta da se hospitalizuju, nego su, sa ozbiljnim kliničkim slikama, vraćani kući zbog čega su širili infekciju koja je sve više buktala. Ljudi, pa i naše kolege, su satima čekali na pregled. Sve to je posledica loše organizacije posla“, rekao je Mujdragić.

On je dodao da se većina tih pacijenata koji su vraćani kućama, kada je početkom jula Opšta bolnica proglašena regionalnim KOVID-centrom, javila lekarima sa znatno težim kliničkim slikama.

„Radio sam na Internom odeljenju na kojem je dnevno smeštano po 70-80 najtežih pacijenata, od kojih je veliki broj morao odmah biti intubiran i priključen na respirator. Da smo samo malo ranije reagovali i bolje se organizovali, mogli smo da spasemo mnogo više ljudi“, izjavio je Mujdragić.

Najteže mu je pala, kazao je taj hirurg, nemoć lekara da pomognu pacijentima.

„Taj osećaj kada vam se pacijenti guše pred očima, a ne možete da im pomognete, mi nije davao da spavam danima i te slike ne mogu da izbrišem iz glave“, rekao je Mujdragić.

Mušić koji je i sam oboleo od KOVIDA-19 u drugoj polovini juna, dodaje da takvu „glad ljudi za kiseonikom“ nikada nije video.

„Svega sam se nagledao, ali to mi je bilo najupečatljivije. Bukvalno su ljudi padali i onesvešćivali se posle par sekundi bez priključenog kiseonika, u trenucima dok ih uvodimo ili izvodimo iz ambulantnih kola tokom transporta“, rekao je Mušić.

On naglašava da ga najviše boli neorganizovanost, nespremnost i nedostatak kadra, na šta su, kako je kazao, više puta bezuspešno upozoravali Meha Mahmutovića, vršioca dužnosti direktora Opšte bolnice.

Njih dvojica su među lekarima specijalistima koji su potpisali peticiju za smenjivanje Mahmutovića i njegovih saradnika.

„Čak i da je bolnica bila u potpunosti opremljena, a nakon epidemije bude proglašena za bolnicu sa najvećom smrtnošću, onda tu nešto nije u redu i moralni čin bi bio da rukovodstvo podnese ostavku. Ako želimo da stvaramo napredno društvo, onda moramo da prihvatimo činjenicu da ljudi koji obavljaju odgovorne funkcije u društvu moraju da snose posledice za loše rezultate“, rekao je Mujdragić izrazivši zahvalnost mladim lekarima zbog posvećenosti tokom najtežih dana krize.

Mušić očekuje da će Mahmutović biti smenjen po formiranju nove vlade Srbije jer „ne vidi razlog zašto bi on ostao na toj poziciji“.

„Mislim da ministar zdravlja Zlatibor Lončar treba da bude svestan da smenjivanje Mahmutovića neće urušiti naš zdravstveni sistem. Znamo da su direktorska mesta politička kombinatorika, ali neka dovedu nekog časnog i poštenog, pa bio i partijski kadar. Iskreno, da je države kao što je nije, Opšta bolnica u Novom Pazaru bi bila pred zatvaranjem jer u njoj svega manjka i mnogo toga ne valja“, zaključio je Mušić.