foto: A. Mandić / DanasProblem neprijatnih mirisa već godinama muči žitelje Keja i okolnih ulica u Novom Sadu, kao i drugih delova grada koji se nalaze uz obalu Dunava. Tokom leta to je izraženije zbog niskog vodostaja Dunava.
Šetnja duž Keja u Evropskoj prestonici kulture, uz idiličan pogled na Žeželjv most, Petrovaradinsku tvrđavu, ne može da prođe bez smrada fekalija, koje se decenijama, neprerađene ispuštaju u Dunav. A kako grad raste, sve ih je više.
Taj problem nastaje jer se u neposrednoj okolini tih lokacija nalaze dve glavne crpne stanice novosadske kanalizacije, objašnjavaju za Danas i Vodovoda i kanalizacije.
U pitanju su stanice kod Žeželjvog mosta, NGC1, koja prima severni sliv grada, dok se u Radničkoj ulici nalazi crpna stanica GC1, koja prima južni sliv grada.
„Kada je nizak nivo Dunava, kao što je slučaj već duže vreme, dolazi do pojave neprijatnih mirisa. Kanalizacija se gravitaciono izliva u korito Dunava sa određene visine, odnosno sam izliv nije potopljen u Dunav, što se odražava intenzivnijom pojavom neprijatnih mirisa“, dodaju iz Vodovoda i kanalizacije.
Izuzev ova dva glavna izliva u Dunav, na teritoriji grada postoje još tri izliva kanalizacije. U pitanju su Rokov potok na ušću Rokovog potoka u Dunav, u Petrovaradinu, Ratno ostrvo nizvodno od poslednjeg bunara izvorišta vode „Ratno ostrvo“ i atmosferski izliv Sajlovo u kanal Dunav-Tisa-Dunav, u blizini tržnog centra „BIG“.
Sa druge strane, kako naglašavaju, otpadne vode koje se ispuštaju u Dunav iz glavnih crpnih stanica jesu prečišćene, ali samo primarno, mehanički, grubim i finim sitima.
Iz novosadskog Vodovoda i kanalizacije poručuju da će problem neprijatnih mirisa biti manje primetan nadolskom Dunava na normalne nivoe, ali da bi trajno rešenje problema bilo u spajanju slivova GC1 i NGC1, kao i izgradnji centralnog prečistača otpadnih voda u Petrovaradinu.
A od prečistača, koji se godinama obećava, za sada ništa.
Međutim, problem otpadnih voda Srbija je trebala da reši još 2015. godine, ali su ti rokovi kasnije u više navrata produžavani, rekla je za Danas Daniela Stojković iz neformalne inicijative Dunavac Šodroš, naglasivši da država nije ispoštovala Dunavsku deklaraciju i Okvirnu direktivu o vodama.
„Izgovor naše Vlade, gde oni kažu da nisu u stanju zbog finansiranja i samog određivanja adekvatnog prostora da pribegnu izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih i atmosferskih voda u većim gradovima iz razloga što čekaju da uđu u Evropsku uniju je jedna od mnogobrojnih izgovorenih laži. Tome smo, kao država, bili obavezni da pristupimo, a nismo“, dodaje Stojkovćeva.
Zbog toga smo, prema njenim rečima, u situaciji da se otpadne vode ispuštaju direktno u Dunav sa direktnim posledicama na živi svet, prvenstveno ističući veliku količinu hemije koja se izliva u reku, zbog čega napominje da voda u reci više nije ispravna za kupanje, ali i posebno ljudski organski otpad pocesto i hormonski negativno utiče na živi svet naših tekućih voda.
Stojkovićeva objašnjava da pored izliva kanalizacije, značajan problem predstavlja i veliki broj direktnih izliva industrijskih postrojenja i agro otpad, zbog čega je situacija u gradovima „katastrofalna“, a u Novom Sadu, šetnja Kejom, koji je bio omiljeno šetalište Novosađana, se izbegava zbog smrada koji se širi iz otvorenih izvoda, dok je reka poprimila „raznorazne boje“.
Ipak, naglašava da kažnjavanje zagađivača nije tako jednostavno jer da bi se utvrdilo ko je zagađivač na određenom području, mora se uložiti jako puno novca, kako bi se to ustanovilo, registrovalo i prikupili dokazi, ali se od zagađivača može naplatiti tek manji deo novca koji je uložen u taj proces, i da je praksa daleko od propisanih normi.
„Izveštaj Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav kaže da ta reka ulazi u Srbiju u trećoj, a izlazi u drugoj kategoriji. Međutim, treba imati u vidu puno okolnosti koje omogućavaju samoprečišćavanje reka zahvaljujući vodnim zemljištima poput Koviljskog rita, Mošorina, gornjeg Podunavlja i nizom sličnih područja koja obuhvataju prostor i od po nekoliko stotina hektara“, dodaje Stojkovićeva.
Tu ulogu ima i prostor Šodroša, Dunavca i Kameničke ade, kojima, kako je istakla, preti devastacija zbog infrastrukturnih i građevinskih projekata, iako predstavljaju vlasništvo stanovnika države Srbije, a staraoci su podeljeni između Grada Novog Sada, AP Vojvodine, Voda Vojvodine i Vojvodina šume. Realizacijom najavljenih infrastrukturnih projekata grad bi mogao biti doveden u opasnost od plavljenja, upravo zbog ugrožavanja vodnog zemljišta.
Stojkovićeva je podsetila da su Ujedinjene nacije pravo na čistu životnu sredinu proglasile za jedno od osnovnih ljudskih prava, što je uz zakone, međunarodne zakone i direktive još jedna dobra stvar u procesima zaštite reke Dunav.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
