Novosadska organizacija "Svet i Dunav" dopunila žalbu Bernskoj konvenciji zbog izgradnje priobalja i ugrožavanja zaštićenih vrsta 1Foto: Privatna arhiva

Organizacija “Svet i Dunav” poslala je dopunu žalbe Bernskoj konvenciji u kojoj krucijalni deo predstavljaju georeferencirani podaci o prisutnosti 213 strogo zaštićenih vrsta od kojih je 40 vrsta ptica u Crvenoj knjizi, na području Kameničke ade, Dunavca i Šodroša.

Od prikupljene dokumentacije nastao je i portal „Dunavac – Šodroš“, gde se može pogledati šta sve krije ova prirodna oaza.

Konvencija Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija), razmatra pitanje izgradnje priobalja u Novom Sadu, gde je prvo na redu gradnja mosta preko Dunava. Proces je otvoren povodom uništavanje staništa zaštićenih divljih vrsta na području grada.

Kako je Konvencija ocenila da srpske vlasti u svom odgovoru vezanom za izgradnju mosta u produžetku novosadskog Bulevara Evrope, nisu dale sve neophodne informacije, zatražila je da obe strane i podnosioca žalbe „Svet i Dunav“ i Ministarstva za zaštitu životne sredine dopune žalbu i odgovor na istu do kraja januara.

„Kako je žalba ograničena sa brojem reči dobili smo mogućnost da sve uradimo putem linkova. Zahvaljujući pre svega Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i nezavisnim pojedincima, uspeli smo da uradimo posao koji je zahtevan i predstavlja dugogodišnje istraživanje sa predmetnog područja. Naš trogodišnji rad je dokumentovan sada u jednu bazu podataka koja je više poput informativne table sačinjene od dokumentacije, video i foto zapisa o bogatom biodiverzitetu na Kameničkoj adi, Dunavcu i Šodrošu. Naći ćemo način i sredstva da sajt dobije oficijelni domen“, rekla je Daniela Stojković iz organizacije „Svet i Dunav“.

Novosadska organizacija "Svet i Dunav" dopunila žalbu Bernskoj konvenciji zbog izgradnje priobalja i ugrožavanja zaštićenih vrsta 2
Foto: Privatna arhiva

Kako dodaje, njihov osnovni motiv je pokušaj da se sačuva većina od 170 hektara prirode na ovom delu priobalja, jer je po novom Generalnom urbanističkom planu, za budući park prirode ovde ostavljeno tek 24 hektara.

Iako jeo odluka Konvencije bila da ova NVO organizacija pomogne Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u sagledavanju stanja na Kameničkoj adi, na kraju su to morali uraditi sami.

„Iz pokrajinskog zavoda su i odluku biroa komiteta Bernske konvencije shvatili tako da mi, u ulozi strane koja je podnosilac žalbe, treba da uradimo pojedinačne georeferencirane unose za svaku navedenu vrstu u predloženoj Inicijativi za zaštitu predmetnog područja. Oni kažu da nemaju sredstava da to rade. Da prepešače pet minuta do Kameničke ade i vide kakvo je stanje. Zapravo mi smo uradili taj posao umesto njih i države“, nastavila je Stojković.

Georeferencirani podaci ugroženih, strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta na području Ribarskog ostrva, Kameničke ade, Dunavca i Šodroša su samo deo dopunjene žalbe. Sažeta su i sva dešavanja povodom uzurpacije, uništavanja i otimanja poslednje prirodne oaze. Dokumentovani su svi protesti, peticije, inicijative, stručne studije. Na kraju i tužbe ustavnom sudu, hapšenja aktivista, uništavanje vrha Kameničke ade koje je zaštićeno i nezakonita seča šume u junu mesecu prošle godine.

Novosadska organizacija "Svet i Dunav" dopunila žalbu Bernskoj konvenciji zbog izgradnje priobalja i ugrožavanja zaštićenih vrsta 3
foto: A. L./ Danas

NVO Svet i Dunav je još 11. oktobra prošle godine uputila Apel državi Srbiji, tačnije svim nadležnim institucijama kroz poziv da obustave sve radove do okončanja procesa. Uprkos tome, mašine Milenijum tima sporadično nastavljaju radove.

Samostalni bioloži uspeli su tako da mapiraju lokacije za 160 strogo zaštićenih vrsta, uz pregršt snimljenog materijala i autentičnih fotografija. Takođe, na spisku se nalazi 164 vrsta ptica, sisara i beskičmenjaka koji se nalaze na aneksima Bernske konvencije. Važno je istaći da se ukupan biodiverzitet ovog područja procenjuje na preko 3.000 vrsta biljaka i životinja.

Za to vreme Ministarstvo zaštite životne sredine je trebalo da dostavi svoju dopunu žalbe, Aleksandar Antić direktor „Koridora Srbije“ nedavno je u Gradskoj kući na predstavljanju izgradnje tri nova mosta u Novom Sadu, rekao da su „Koridori“ kao investitori radili studiju uticaja na životnu sredinu koja je predata resornom ministarstvu. Međutim, kako kaže Stojković, koliko je njoj poznato, Ministarstvo nije poslalo dopunu žalbe.

„Mi bi bismo trebali u toj korespodenciji putem mejla biti u CC, što znači dobiti odgovor isto kada i Bernska konvecija. Do danas nismo ništa dobili. Stizale su nam samo opomene koje je Konvencija slala Ministarstvu nekoliko dana pre kraja roka, da se bliže poslednji momenti za dostavu njihove dopune. U aprilu mesecu je sledeće saslušanje“, zaključila je naša sagovornica.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari