Foto: A. LatasSmatra se da Marta Kiš Buterer iz Novog Sada drži najkreativniju školu crtanja u gradu, ali se jedna grupa mališana, ovde posebno izdvaja. Naime, u njoj deca govore na čak osam jezika. Pardon, devet!
Marta, poznata novosadska umetnica i nastavnica, život je posvetila slikanju i obrazovanju. Ima nekoliko grupa učenika, one starije koje priprema za ozbiljne životne prekretnice poput upisa u srednju školu i mlađe, do sedmog razreda, kojima pre svega želi da prenese svoju umetnost, ljubav i kreativnost.
Za mlađu “mešovitu” grupu naša sagovornica kaže da ni ne zna koliko se tu jezika koristi. U nju dolaze Srbi, Mađari, Kinezi, Rusi i Slovenci. Deca koriste i jezike koje uče u školi pa se neretko čuju još i engleski, nemački i francuski.
Sve to uklopljeno u šarenilo Marte i njenog tavanskog ateljea brzopletom posmatraču zaličilo bi na dobro osmišljenu predstavu. No zapravo, sem nekog okvirnog dogovora šta se taj čas radi, scenarija nema.
“Pored rada u školi, sa decom se ovako družim više od 30 godina. Crtamo i radimo svašta, evo trenutno, pravimo grčke vaze. Deca ni ne primete kada provlačim istoriju umetnosti kroz čas kao sada, meni je bitno da se zabavljaju. Kada smisle i naprave vaze, pokloniće ih svojim majkama“, kaže za „Danas“ Kiš Buterer.
Na pitanje kako se sporazumeva sa decom na toliko jezika, Marta otkriva je da doskočila svemu tako što je izmislila i deveti, nemušti jezik, koji koristi kada priča sa svojih devet mačaka!
Najčešće prepričan mit o nastanku jezika je onaj iz Biblije. Ljudi Vavilona su pokušali da izgrade kulu do nebesa, pomalo zaboravljajući na Boga.
Svevišnjem se to nije dopalo, naljutio se i odlučio da im izmeša jezike, kako se ne bi razumeli. Naši preci po tom predanju ne da nisu stigli do neba, nego su se rasuli po svetu, pa se mi danas mučimo prevodeći jedni druge na skoro 7.000 jezika.
Marta smatra da nas oni razdvajaju, ali da postoji i nešto drugo što nas spaja.
„Predajem na dva jezika srpskom i mađarskom, obično to sva deca znaju. Ako ne, tu je i engleski. Jednostavno treba biti otvoren za sve. Mi se ovde svakako sporazumevamo pomoću umetnosti, koja je jedan univerzalni jezik“.
Nastavnica nam je nabrajala koje dete koji jezik govori, ali nije to lako; „ Evo jedna devojčica koja je po ocu i majci Kineskinja i Srpkinja, a ide u mađarski razred, dakle zna već barem tri jezika“, dodaje ona.
Ne treba dugo biti na času da se zapazi kako deca Martu obožavaju. Učenica Emilija objašnjava kako će od balona uz novinski papir i lepilo, napraviti starogrčku vazu.
„Na ove radionice idem već godinu dana. Sviđaju mi se sve tehnike koje radimo, nemam neki poseban izbor”, kaže ona. Njena koleginica Ema, voli da crta temperama i akrilnim bojama, a nada se da će upisati Umetničku školu u Novom Sadu.
“Jednostavno volim da crtam, tada budem srećan, a najviše volim kada to radim u društvu. Zato dolazim ovde”, kazao je Emil.
Učenici stil oblačenja svoje nastavnice opisuju kao „specijalan”, a Kiš Buterer otkriva da je zapravo uvek želela da bude Pipi Duga Čarapa jer kako kaže “ona živi sama u kući, niko joj ne govori šta da radi, oblači se veselo i kako želi”.
“Učim ih da razmišljaju kreativno, dajem im svoju umetnost i presrećna sam što mogu da im prenesem nešto što će oni opet da prenose dalje drugima, kada postanu nastavnici ili umetnici”, rekla je ona.
Kiš Buterer radi sa svom decom i, onom koja imaju izrazitog talenta za crtanje i onom kojoj to fali, ali ih uči da što bolje posmatraju svet, da nauče tehnike kojima mogu da se izraze.
“Kreativnost se razvija od najranije dobi, evo deca sad uče da koriste neke oblike, ne mora da znači da će biti vajari, ali možda će postati dobri frizeri ili slastičari”, zaključila je ona.
Najbolja nastavnica za vreme korone
Marta Kiš Buterer je kao nastavnica likovne kulture u Osnovnoj školi „Petefi Šandor“ u Novom Sadu proglašena za najboljeg edukatora za vreme korone na konkursu udruženja „Živojin Mišić“, pre dve godine. Tih se dana seća kao izuzetno napornih, radila je kaže i dan i noć onlajn nastavu. Na pitanje kako je izdržala odgovara zabrinuto – „Ne znam“.
„Bio je policijski čas i jako mi je bilo žao dece, što ne mogu da izađu. Onda sam tragala za zabavnim tutorijalima i pravila posebne prezentacije. Kako sam sve radove postavljala na Fejsbuk tako su me zapravo ljudi sa te mreže predložili za nagradu. Da postoji neka nastavnica, koja tamo luda radi”, seća se Kiš Buterer.
Od nesreće do „Zida umetnika“
U dvorištu Martine kuće nalazi se “Zid umetnika” u kojem su cigle sa potpisom više od 200 umetnica i umetnika. Kada su 2010. godine gasne instalicije eksplodirale, na sreću u stanu u dvorištu nije bilo nikog jer je on sravljen sa zemljom.
Umetnica iz naše priče bila je tada na likovnoj koloniji i zamolila je kolege da joj se svako potpiše na jednu ciglu, želeći da dokaže kako umetnici jedni drugima mogu da pomognu, ciglu po ciglu. Tako je počela izgradanja „Zida umetnika“, koji se i dalje širi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
