foto: Jelena Stanišić„Brojčano stanje napuštenih životinja na ulicama Novog Sada kao i u celoj Srbiji nije poznato, zato što ih nikada niko nije brojao, tako da ne možemo reći da se broj povećao ili smanjio. Možda možemo reći da je u Novom Sadu situacija nešto bolja nego u drugim mestima“, ocenjuje za Danas Milena Brkljačić iz Udruženja SPANS.
Pitanje uličnih pasa potegnuto je prošle nedelje, kada je bahati vozač usmrtio Senku, jednog od nekoliko uličnih pasa koja je svoj dom i pažnju pronašla u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, u kojem je živela godinama.
Tačan broj napuštenih pasa u Novom Sadu i zvanično nije poznat, ali u prihvatilištu ih je trenutno ukupno 295, što je u okviru limita od 300 pasa, zbog ograničenosti kapaciteta, rečeno je Danasu u Prihvatilištu JKP Zoohigijena Novi Sad.
Kako kažu, taj limit određen je kako svaki pas mogao da dobije adekvatnu negu, po Zakonu o dobrobiti životinja, redovna pranje, pojenje, ishranu i veterinarsku negu. Udomljavanjem pasa, ističu da su takođe zadovoljni, s obzirom na aktivnu promociju udomljavanja, koja traje prethodne dve godine.
U većini slučajeva, psi koji su na ulicama nisu gladni jer puno Novosađana i Novosađanki ih hrani i poji, a često plaćaju i troškove lečenja, zaštitu od ekto i endooparazita i obaveštavaju nadležne službe o novim jedinkama koje treba sterilisati.
„U tom smislu, ljudi koji brinu o psima su u partnerstvu sa gradom, ali ne bih mogla da kažem da ih grad u punoj meri prepoznaje i podržava. Pre punih pet godina, predložili smo da se u Program uvede i sistemski uredi starateljstvo, što nije prihvaćeno. Imali smo više sastanaka na temu, ali nije bilo sluha, sa prethodnim i sadašnjim većnicima, direktorima “Zoohigijene”, Upravom za komunalne poslove. Deo iste inicijative je bilo ukidanje zabrane hranjenja i dozvola za postavljanje kućica, u saradnji sa gradom. Iako se Odluka o domaćim životinjama menjala u više navrata, kao i Odluka o uređenju grada, naša Inicijativa nije razmatrana“, kaže za Danas Marijana Mutavčieva iz Ekološkog fronta Novi Sad.
Prema njenim rečima, psi neće nestati sa ulice, dokle god građani budu izbacivali ljubimce na ulicu, kao i neželjena legla, a nadležne institucije se konstantno bave posledicama, a ne uzrocima, dok se ogromna sredstva izdvajaju na nivou lokalnih samouprava, zbog čega se sve „konstantno vrti u krug“.
„U mnogim gradovima je i dalje prisutno ubijanje i zlostavljanje pasa u zoohigijenskim službama, nadam se da je u Novom Sadu taj period u iza nas“, dodala je Mutavčijeva.
Da li se poštuje regulativa?
Lokalne samouprave u obavezi su da imaju prihvatilišta za napuštene životinje, osim u izuzetnim slučajevima. Međutim, kako nam poručuju iz udruženja, veliki broj lokalnih samouprava iskorištava to tako što unajmljuje sumnjiva privatna preduzeća, koja bi u njihovo ime trebala da se bave tim pitanjem, ali su to obično preduzeća koja nemaju dovoljan broj mesta u prihvatilištima, niti su adekvatno kontrolisana od strane države.
„Imamo problem sa jednim od preduzeća na koje godinama ukazuje veliki broj udruženja u Srbiji, i koja se bavi tim poslom u više lokalnih samouprava. To su stotine i hiljade prijava koje su poslate zbog njihovog rada. Dešavalo se da su ljudi koji prate pse po određenim gradovima, primetili da se ponekad dešava da psi iz jedne lokalne samouprave završe u drugoj, i to čak ne u onoj sa kojim se graniče, već i po 100, 200 kilometara daleko. Umesto da se čipuju i kastriraju, psi se samo sele po gradovima i na taj način neko uzima ozbiljne pare“, ukazuje Brkljačićeva na primer zloupotrebe.
Mutavčijeva ukazuje i na problem višestrukog udomljavanja pasa od strane istih osoba, jer to takođe predstavlja zloupotrebu, o čemu Zoohigijena mora da povede računa i ponašati se u skladu sa zakonima i ugovorima koji su potpisani prilikom udomljavanja.
„Uprava za veterinu, koja bi sve ovo trebala da kontroliše jednostavno to ne radi, što često pravdaju nedostatkom vremena, malim brojem veterinarskih inspektora. To je čitav sistem koji je pogrešno postavljen, prividno jeste sve zakonski u redu, ali u suštini nije“, zaključuje Milena Brkljačić iz udruženja SPANS.
Kakvi psi se usvajaju?
Zvanično je prošle godine udomljeno 163 psa iz prihvatilišta, dok je poređenja radi, u prva četiri meseca ove i prva četiri meseca prošle godine, zabeležen skok udomljavanja, sa prošlogodišnjih 58 na 72 psa u istom periodu ove godine, prema zvaničnim podacima Zoogihijene.
Međutim, među pojedinim građanima postoji problem što je pse i dalje smatraju za statusni simbol, a ujedno, kako objašnjava Milena Brkljačić, na takav korak se odlučuju jer smatraju da će dobiti i ljubimca određenih karakteristika.
„Najčešće su to mali psi, oni koji se ne linjaju, nemaju nikakav miris, da ne uništavaju po stanu. I dalje nerazvijena svest o udomljavanju, pogotovo određenih kategorija životinja. Ljudi nisu svesni da ukoliko se obrate udruženju, koje ima spasene pse, mi im isto možemo reći kakav je koji pas. Da se kupuju psi određenog karaktera, ima veze i sa poziranjem, jer žele skupe pse ili izgled određene rase. To nije nikakva prepreka da se udomi određena životinja. Često ljudi kupuju pse jer ih žele deca, pa kad shvate da to na kraju ipak bude njihova obaveza, jednostavno ga se otarase izbacivanjem na ulicu, postajući problem celog društva ili lokalne zajednice“, dodaje Brkljačićeva.
Prema njenim rečima, u tom pogledu nedostaje sistemska edukacija, kako dece, tako i uticaja na odrasle putem medija, napomenuvši da sistemsko rešenje ne mogu da sprovedu udruženja ili pojedinci koji vole životinja.
Grad ostaje bez veterinarske ambulante?
Grad planira da izmesti ambulantu sa Futoške ulice u Šangaj, pod izgovorom izgradnje groblja za kućne ljubimce, ističu aktivisti, a kako tvrde, zapravo zbog oslobađanja placa i vrlo verovatne prodaje investitorima za izgradnju stambenog ili poslovno stambenog objekta. Nije u pitanju klasično groblje, već krematorijum.
„U okviru planiranog groblja na Alibegovcu, odavno je rezervisano mesto za kućne ljubimce, pa je jasno da je ova rokada isključivo zarad prebacivanja ambulante i oslobađanja placa. Dalje se postavlja pitanje da li će biti zloupotrebe i sa psima iz prihvatilišta. Građani koji brinu o uličnim psima i mačkama, u slučaju povreda i bolesti se uglavnom obraćaju ambulanti u Futoškoj 13 jer je pristupačnija“, dodala je Mutavčieva.
„Ukoliko se realizuju planovi i sve se prebaci u Prihvatilište, građani strahuju da će biti u velikom problemu, a da će se “Zoohigijena” svesti isključivo na komunalni servis.
„Ono što pamtimo kao Veterinarsku stanicu Novi Sad, prvu ambulantu za ljubimce, će biti izbrisano zauvek. Ambulanta u Petrovaradinu je ukinuta pre par godina, verujem da će i taj plac otići na “doboš”. Umesto da su ulagali u ambulante i pokušavali da dođu do samoodrživosti kroz lečenje kućnih ljubimaca i na taj način ostvarivali prihod, rukovodstvo i donosioci odluka su odlučili da se poslovanje oslanja isključivo na sredstva iz budžeta“, tvrdi Marijana Mutavčieva.
Sada, već zaboravljena, ambulanta u Futogu je, takođe, van funkcije, iako su u nju uložena znatna sredstva za renoviranje, posle podnošenja krivične prijave protiv veterinarskih inspektora zbog falsifikovanja službenih isprava.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
