foto: Milan KeleuvaMilan Keleuva je na zidu jedne od zgrada kompleksa „Kraljevog parka“ nacrtao mural po motivima slike „Proglašenje Dušanovog zakonika“, čuvenog slikara Paje Jovanovića. Po struci automehaničar, Milan je danas uspešan slikar, a za to zanimanje se opredelio jer mu je, kako kaže, „išlo od ruke,“ ali je to bio i beg od surove realnosti izbeglištva.
„Još u školi sam voleo da crtam. Tokom rata u Hrvatskoj, bilo je situacija i da po šest meseci nemamo struje i tada sam počeo da slikam. To je bio beg od onog ludila koje se dešavalo. Tako sam uglavnom provodio vreme tih godina, crtajući i čitajući knjige“, priča nam Milan.
A potom, 1995. godine, događa se akcija Oluja, u kojoj zajedno sa stotinama hiljada izbeglica, dolazi u Srbiju, u kolektivni centar u selu Varda kod Kosjerića. Tamo se zadržao skoro sedam godina, dok nije uspeo da nađe posao i stane na noge.
„Tek sam sa 22, 23 godine počeo da živim život normalnog čoveka. U tom centru bil0 je preko stotinu ljudi. I ponovo mi je beg bio crtanje i slikanje. Vreme sam provodio u mojoj sobi, crtajući i slikajući, sklanjajući se od svega“, kaže Milan.
Prvo je počeo da crta karikature, i polako je ovladavao različitim tehnikama, od grafitne olovke, preko tempera do ugljenih štapića, i tako je pre skoro 20 godina stigao i do ulja, koje do sada, nikada nije prestao da koristi. Niti planira.
Iako se slikanjem bavi na profesionalnom nivou, Keleuva nikada nije završio nikakvu umetničku školu, niti fakultet, iako je o tome razmišljao. Međutim, jedan poznati akademski slikar, kako kaže, kada ga je pitao da li da upisuje fakultet, odmahujući rukom rekao mu je da je najvažnije da „stalno slika i da nastavi da slika“.
„Otišao sam kod pokojnog slikara Bože Kovačevića koji je živeo na Zlatiboru i odneo sam mu moje crteže, kojima se on oduševio. Pitao sam ga tada za fakultet, i on je odmahujući rukom rekao da je najvažnije da stalno slikam i da će sve doći samo. Možda je to i dobro u tu ruku, ako ne robujem pravilima koja se uče na fakultetu“, priseća se slikar.
Taj savet je poslušao, i želja ga je popustila, jer su ga mučile i druge nedaće. Sveže uspomene na rat, izbeglištvo i kolektivni centar, i život koji je tekao, a u kojem je „jedva krpio kraj sa krajem“, preživljavajući od meseca do meseca.
Za slikarstvo vežu se brojni stereotipi, i o tome kako je njihov život težak, a egzistencija na staklenim nogama, ali Keleuva kaže da mladi ljudi, ukoliko žele, tom poslu moraju pristupiti hrabro, ali i skromno.
„Stalno treba slikati. Deset godina sam živeo samo od slikanja, bez ikakvog posla sa strane i uspevao sam da zaradim nekakvu solidnu prosečnu platu. Nekada za mesec dana ne prodam ništa, a zatim za jedan mesec prodam kao za četiri meseca“, kazao nam je slikar.
A od svih slika, možda najviše voli „Srpski doručak“. Čaša vode, rakija i cigara, koji su naslikani 2004. godine, na konkursu u Nišu ušla u 49 najboljih slika, u konkurenciji od nekoliko hiljada pristiglih radova.
Učestvovao je na više izložbi, u zemlji i inostranstvu, a napravio je i nekoliko samostalnih izložbi širom Srbije. Pored ulja na platnu kojim se najviše bavi, voli i fotografiju, a napravio je i 15 murala.
Humanitarna akcija za Vukana
Uskoro organizuje i humanitarnu akciju za Vukana koji boluje od spinalne mišićne atrofije.
„Sakupio sam sve slike i printove na gomilu, i prodavaću ih kod novog murala, za malog Vukana. Neke slike ću i završavati na licu mesta“, kaže Milan.
Do sada je organizovao dve slične humanitarne akcije koje su bile uspešne i nada se će i predstojeća dobro proći. Akcija će se održati u subotu, 14. maja, od 13 časova, kod kafea Kruna, u Kraljevom parku.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
