„Sramno novinarstvo, asocira na poternicu“: Mogu li „Novosti“ krivično da odgovaraju zbog objavljivanja ličnih podataka braće Stojaković?

Pasoši braće Stojaković su hrvatski, što definitivno ide u prilog narativu koji prorežimski tabloidi u poslednje vreme forsiraju, a to je da studentske blokade u Srbiji predvode Hrvati.

Međutim, „Novosti“ su sakrile činjenicu da su braća Stojaković srpske nacionalnosti, a da pasoš Hrvatske imaju po osnovu rođenja njihovog oca, koji je iz Krajine i koji je u Oluji izbegao u Srbiju.

Advokat Rodoljub Šabić je ovakav potez „Novosti“ ocenio kao „skandalozan“.

„I u odsustvu svih relevantnih informacija, pre svega onih o tome kako su Novosti došle do kopije ličnih dokumenata, sasvim je očigledno da se radi o nizu nedopustivih stvari. Na prvom mestu, o kršenju elementarnih standarda utvrđenih novinarskim kodeksom, ali i o kršenju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, te o osnovanoj sumnji da je izvršeno krivično delo neovlašćene obrade podataka“, navodi Šabić.

Kaže i da je uveren da će Savet za štampu osuditi ovaj tekst i reagovati na ovo, kako on ocenjuje, sramno „novinarstvo“.

„Ne znam da li će i kako nadležni državni organi reagovati, ne verujem da uopšte hoće, a pogotovo ne na efektivan način“, ističe Šabić.

On objašnjava da bi „Novosti“ makar po privatnoj inicijativi oštećenog mogle da snose prekršajnu odgovornost, a takođe i građanskopravnu odgovornost u vidu naknade štete.

„Gore od svega navedenog je to što se ovde izvesno radi o svesnom, namernom ugrožavanju bezbednosti. Oni koji ovo rade znaju da objavljivanje imena i prezimena i fotografije nekog, propraćeno dezinformacijama da taj radi protiv ustavnog poretka, na destabilizovanju prilika u Srbiji i to kao agent neke strane službe, direktno ugrožava bezbednost tih ljudi. To asocira na poternicu. I to poput onih sa Divljeg zapada – u tekstu nedostaje samo ‘traži se živ ili mrtav’ i iznos koji se za to plaća“, kaže Šabić.

Apeluje da ovakve organizovane kampanje moraju biti zaustavljene.

„Ovakvi potezi, pogotovo jer nije reč o izolovanom ekscesu već o mnoštvu sličnih, dakle o organizovanoj zlonamernoj kampanji, morali bi biti zaustavljeni. U protivnom, vode, vrlo verovatno, pre ili kasnije i ka zaista tragičnim posledicama“, navodi Šabić.

Slobodan Ćirić, potpredsednik UNS-a, navodi da Kodeks novinara i novinarki Srbije kaže da su novinari dužni da poštuju privatnost ljudi o kojima pišu i da je objavljivanje privatnih podataka, zapisa i fotografija moguće samo uz prethodnu saglasnost osobe na koju se oni odnose ili njenih zastupnika.

„Tako je osim u slučajevima kada javni interes preteže nad pravom na privatnost. Tu počinje ‘klizav teren’ koji se odnosi na tumačenje pojma ‘javni interes’. Za one koji pod novinarstvom podrazumevaju služenje vlasti, javni interes je jedno, za one koji pod novinarstvom podrazumevaju služenje istini i principima profesije, javni interes je nešto sasvim drugo i sigurno ne podrazumeva neosnovano objavljivanje ličnih podataka“, priča Ćirić.

Još jedna važna odredba Kodeksa novinara i novinarki Srbije kaže da se novinari u prikupljanju podataka moraju koristiti samo časnim sredstvima.

„Čast je, nažalost, u našoj praksi postala ‘klizav teren’ i tu više nikakav kodeks ne pomaže“, kaže Ćirić.

Za kraj ističe da UNS uvek principijelno osuđuje sva novinarska ponašanja suprotna Kodeksu i poziva na poštovanje njegovih principa.

„Neke kolege očigledno imaju neki svoj ‘kodeks’ i čisto sumnjam da tu i pooštravanje zakonske regulative može da pomogne. Neophodne su sistemske promene u sferama koje su mnogo šire od novinarstva“, zaključuje Ćirić.

Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, Milan Marinović, izjavio je danas da će preduzeti mere i pokušati da dođe do podataka o tome ko je medijima prosledio podatke iz pasoša braće Lazara i Luke Stojakovića.

Marinović je rekao da će slučaj biti istražen, ali je podsetio da, prema zakonu, njegova institucija u odnosu na medije nema ovlašćenja, kada je reč o „svrsi informisanja javnosti“.

„Kada je u svrhu informisanja javnosti, šta god to značilo, Poverenik nema ovlašćenja. Imaju drugi organi, poput Ministarstva informisanja, ili REM, ako je reč o elektronskim medijima“, naveo je Marinović.