Neobična bundeva na šabačkoj pijaci, Foto: K. V. / DanasBogato iskustvo, sa reporterkom Danasa, podelili su trgovci sa šabačke pijace Živinarnik, koji godinama ovde prodaju svoje prozvode, ali i neki od starijih Šapčana, koji redovno dolaze zbog svežih namirnica, razgovora i druženja. Na pijaci poznatoj po slučaju trovanja gljivama, u ponudi ih ponovo ima, ali samo jedna vrsta.
Pažnju mi privlači tezga, pomalo bajkovitog izgleda, na kojoj su poređane bele i crvene bundeve, raličitih oblika.
“Ako domaćice prave pitu, onda treba da kupe ovu bundevu”, kaže Dragan Živković poljoprivrednik iz Predvorice kod Šapca, držeći u rukama veliku, izduženu bundevu.
“Ova je malo neobična, ali veoma je ukusna i sočnija je od bele, klasične bundeve. To je takozvana muskatna bundeva, koja je crvene boje i duguljastog oblika”, kaže on.
Objašnjava da ona ima jaču aromu, pa je zato od nje pita ukusnija i lepša, a cena obe sorte je 60 dinara po kilogramu.
“Bundeve su jako lepe i zdrave, imaju mnogo više vitamina nego, recimo, banana, a i jeftinije su. Mnogo jela može da se spremi od nje, žene ih kupuju za čorbice, pite, kolače, peku ih u rerni, prave sokove”, objašnjava Živković.
Na pijaci je duže od dve decenije, a prodaja je kaže, slabija nego ikada.
“U ovo doba, prodavao sam više od tonu bundeva za mesec dana, sada prodam do 300 kilograma”, objašnjava on.
Za drugom tezgom kupus. Iako na prvi pogled sve glavice izgledaju identično, prodavačice mi objašnjavaju zašto je njihova cena različita i zbog čega domaćicama koje kisele kupus, peporučuju “srpski melez”.
“Cena kupusa je od 30 do 40 dinara kilogram, što zavisi od sorte. Skuplji je “srpski melez”, jer ima mekše galavice i liske, pa se pre ukiseli i lakše se zavija sarma”, kaže mlađa žena.
Starija mi u ruke stavlja glavicu kupusa za koju objašnjava da je “potomak”.
“Vidiš, on ti je pljosnat, a ima i ovaj okrugli, to je “futoški”, kod njega je glavica okrugla kao fudbalska lopta. Ima i sorta “bravo”, predivno izgleda, milina ga gledati ali sam koren, to ti je samo za “ribež”, nije za sarmu”, savetuje ona.
Objašnjavaju da većina žena iz grada ne zna koji kupus treba da kupi i da im rado pomažu savetima.
“Kada se kiseli kupus, samo je važno da bude čista voda i so, i može još da se doda koren rena, da se ne uhvati skrama odgore”, kažu one.
Na priču o kupusu nadovezuje se stariji gospodin koji je došao da pazari, ali je seo da se odmori i “proturi” koju sa prijateljem pored njegove tezge.
Otkriva nam tajnu kako da kupus “stoji” celu zimu do proleća a da se ne pokvari ili promeni ukus.
“Kada kiselite kupus, pa kada se pojavi skrama na njemu, onda se uzme pamučna čista bela pelena, stavi se preko kupusa na onu vodu i pritisne se da potone. Uveče se to polako podigne, operete pelenu, i to se ponovi nekoliko dana i budite sigurni da se neće pokvariti”, objašnajva on.
Dodaje da, kada se kupus ukiseli i postane dovoljno ukusan za jelo i za salatu, na 100 litara vode treba staviti jedan vinobran.
“Razmutite i “presečete” kao vino što se preseca. Takav kupus može da stoji do maja meseca, koliko se ukiseli, takav ostaje do kraja, tvrd, lep i ne raspada se”, objašnjava ovaj Šapčanin.
Prodavačica na to “otkriva” svoju tajnu za dobru sarmu.
“Kada prvim sarmu, ja na dnu šerpe stavim režnjeve slanine, pa odozgo liske kupusa, pa onda sarmu, a na vrh ređam rebra i to onda ne može da ne valja”, kaže ona uz osmeh.
Međutim, kada priča krene o prodaji, osmeh nestaje, jer je mnogo slabija nego ranije.
“Žene koje kupuju svež kupus da bi ga kiselile, načešće pazare 20, 30 kilograma, dok su ranije kupovale po 50 kilograma”, kažu oni.
Ono što, međutim, dobro “ide” jeste karfiol.
“Ova jedina prazna kutija, e tu je bio karfiol, opet sam sve prodala čim sam došla. On ide najbolje, a cena mu je 130 dinara kilogram.
Orasi su 1.000 dinara kilogram, jaja se mogu pazariti po ceni od 18 do 25 dinara, što zavisi od veličine i toga da li su domaća.
Mleveni paradajz u flaši, je 150 dinara litar, kuvani je 200 dinara, paprike su od 70 do 130 dinara, tegla rena je od 350 do 400 dinara a bareni ajvar je 600 dinara.
Na pijaci u Šapcu ponovo u prodaji gljive
Inače, u ponudi su se ponovo našle i pečurake, ali je reč isključivo o šampinjonima iz kontrolisane proizvodnje.
“U poslednje vreme ljudi manje kupuju gljive, jer su se uplašili. Ja se nadam da će praznici koji dolaze uticati da prodaja bude uspešnija. Ovde sam već četiri godine, ne berem pečurke, već nabavljam iz fabrike u Požarevcu. Cena im je 400 dinara kilogram”, objašnjava jedini prodavac gljiva na šabačkoj pijaci.
Upravo na pijaci Živinarnik, prošlog meseca, kupljenje su otrovne gljive, koje je prodavala starija ženska osoba. U slučaju koji je potresao Srbiju, više lica zadobilo je teško trovanje, dok je jedna osoba, nažalost, preminula.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
